Zagubljeni primerak Orfelinove knjige prvi put javno

Narodna biblioteka Srbije (NBS) obeležiće dan stradanja svog zdanja na Kosančićevom vencu u Drugom svetskom ratu svečanošću koja je najavljena za 5. april u holu ispred Centralne čitaonice, a tim povodom, predstaviće originalnu knjigu “Goresni plač” Zaharija Orfelina, u čiji je posed nedavno došla.

Reč je o knjizi za koju se smatralo da je nepovratno izgubljena u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.

Predstavljanje knjige “Goresni plač” u podne biće propraćeno izložbom svih dela Orfelina iz fonda NBS, a na svečanosti će govoriti upravnik Laslo Blašković, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, profesori dr Zoran Paunović i dr Mirjana Stefanović i pesnik Živorad Nedeljković.

Knjigu “Goresni plač” (originalni naslov: Gorestnый plačъ slavnыz inogda Serbіi, svoihъ careй, knzzeй, voždwvъ, gradwvъže i zemelь lišennыz, i na čužыhъ predэlehъ vъ žalostnomъ pod|d|anstvэ sэdzщыz / Črezъ sobstvennagw S(ы)na ez wbzvlennый) Orfelin je izdao 1761. godine u Beču, u štampariji Dimitrija Teodosija.

Knjiga nije potpisana i tek je mnogo kasnije otkriveno da je autor Orfelin, jedan od najznačajnijih Srba i prosvetitelja 18. veka.

Tekst, pisan na varijanti crkvenoslovenskog jezika bliskoj ondašnjem ruskom, govori o tužnoj sudbini srpskog naroda koji je izgubio svoju državu i rasejao se po okolnim krajevima. Ujedno, to je prvi samostalni pesnički proizvod objavljen kod Srba.

Već u 19. veku taj naslov je predstavljao pravu bibliografsku retkost: jedva da ima podataka o tome da se nalazio u srpskim bibliotekama ili barem u privatnom vlasništvu.

Prema navodima NBS, postoje indicije da je tiraž ubrzo posle štampanja uništen, jer tekst pominje Habzburšku imperiju i Ugarsku u negativnom kontekstu; bilo bi nemoguće da knjiga bude uvezena među tamošnje Srbe, kojima je svakako i bila namenjena, pošto bi izazvala nepovoljne političke posledice. Zbog toga je verovatno već u to vreme bilo sačuvano veoma malo primeraka.

Jedini poznati primerak koji je dospeo do 20. veka nalazio se u fondu Narodne biblioteke, gde je uništen u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Posle toga, nije bio poznat više nijedan sačuvani primerak knjige i smatralo se da je ona nepovratno izgubljena, što je bila nenadoknadiva šteta za nacionalnu nauku i kulturu.

U jesen 2017. godine, javio se bečki antikvar Norbert Donhofer sa vestima da je došao u posed jednog primerka i ponudio ga na prodaju preko ambasade Srbije u Beču.

Na sastanku u Beču krajem 2017. godine, izvršena je identifikacija knjige koju je Donhofer pokazao zameniku upravnika NBS dr Vladanu Trijiću i načelniku Odeljenja za bibliografiju NBS Žarku Vojnoviću. Konstantovano je da se zaista radi o originalnom izdanju, koje je prvi vlasnik unekoliko modifikovao ubacivši paralelni rukopisni latinski prevod.

(SEEcult.org)