Grupa umetnika, nevladinih umetničkih organizacija i radnika u kulturi u Novom Sadu, zatražila je sistemsko rešenje za izdvajanje sredstava iz gradskog i pokrajinskog budžeta kojim bi se izuzele komercijalne manifestacije sa zabavnim i turističkim sadržajem, a sredstva dosad izdvajana za njih preusmerila na sistemski ugrožen neprofitni sektor.

Na tribini “To što ih ignorišemo ne znači da će činjenice nestati”, na kojoj je 30. jula predstavljena i veb platforma Zakulturnepolitike.net, proistekla iz prethodne javne debate početkom jula, izneti su i konkretni podaci o finansiranju pojedinih umetničkih projekata s jedne i velikih festivala s druge strane.

Diskusija u Omladinskom centru CK13 bila je monološkog tipa, budući da se pozvani predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti nisu pojavili, uključujući gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića, koji je i pokrenuo javnu raspravu o gradskoj kulturnoj politici nedavnom izjavom o Exit festivalu kao prioritetu i s druge strane “raznim Art klinikama” - kako je nazvao jedan od najznačajnijih umetničkih centara u Novom Sadu, koji je nedavno obustavio rad zbog nedostatka finansijskih sredstava. Još uoči tribine organizatori su najavili da je odbio da učestvuje direktor Sterijinog pozorja i umetnički direktor filmskog festivala Cinema City Ivan M. Lalić, koji je takođe izazvao burne reakcije izjavama u javnosti o finansiranju kulture u Novom Sadu.

Nagrađivani novosadski reditelj Želimir Žilnik, koji je vodio proteklih nedelja i medijsku prepisku sa Lalićem, još jednom je demantovao Lalićevu tvrdnju da je Exit finansirao sa 20.000 evra njegov film “Kenedi se ženi”, prikazan na Filmskom festivalu Srbije 2007. godine.

Prema navodima Žilnika, Pokrajinski sekretarijat za kulturu sufinansirao je njegov film u iznosu od 33.540 evra, dok ni u jednom protokolu sa Exitom, kao ni na bilo kom dokumentu iz banke nema ni traga o “uplati ne 20.000 evra, nego ni 20 evra” od Exita.

Navodeći da sa zanimanjem očekuje dokaze koji bi potkrepili Lalićeve tvrdnje, Žilnik je naglasio da dokumentacija za kulturne ili turističke svrhe još nije po važećim zakonima proglašena državnom tajnom, zbog čega svako mistifikovanje, kako je rekao, “predstavlja manipulaciju iza koje se kriju interesi zataškavanja ili prekomernih ličnih primanja ili finansijskih prekršaja”.

Žilnik je predočio i dokumentaciju koju je dobio od nadležnih u Ministarstvu kulture i poverenika za informacije od javnog značaja o finansiranju Filmskog festivala Srbije 2007. godine, koji su organizovali Filmski centar Srbije i Exit kao prvi nacionalni filmski festival. Cinema City je prošle godine postao međunarodni festival filma i novih medija, a Exit je preuzeo kompletnu organizaciju.

Prema rečima Žilnika, budžetska sredstva izdvojena za FFS 2007. godien iznosila su više od milion evra, a “nema nikakvog potpisa ni dokumenta da je Exit uložio i jedan dinar”, već se iz dokumenata vidi da je korisnik tih sredstava, kao učesnik u menadžmentu pojedinih segmenata.

Navodeći da je FFS koštao 35 puta više od budžetskih sredstava uloženih u njegov film, Žilnik je upitao i da li bi bilo racionalnije da je mladim ljudima sa novosadske Akademije umetnosti omogućeno da naprave 35 filmova i da se stvori atmosfera da Novi Sad i Pokrajina tako dobiju na evropskoj mapi filma neko zapaženo i dostojanstveno mesto. Umesto toga, kako je rekao, pare se daju za vatromet.

Žilnik je pozvao čelnike u kulturi i da prouče primere kulturne politike u kulturno razvijenim gradocvima poput Budimpešte i Beča i utvrde da li i tamo ima tendencija da se veći deo budžetskih sredstava i kulturnih institucija stavi pod ingerenciju, na primer, muzičkog festivala Sziget.

I kompozitor Boris Kovač istakao je, u pismu koje je pročitano zbog sprečenosti da prisustvuje tribini, da je neophodan dijalog kreatora i realizatora kulturne politike sa samim kulturnim poslenicima na rešavanju alarmantne situacije u kulturi grada. U suprotnom, kako je naveo, preostaje zahtev da oni svoje pozicije ustupe drugima koji će biti spremni na otvoren, javni i konstruktivni dijalog o sistemskim promenama kulturne politike.

Kovač je, povodom nedolaska Lalića na tribinu, ocenio da je to samo još jedan dokaz da “ili ne razume ozbiljnost situacije u kulturi grada ili ga ovi problemi uopšte ne zanimaju, iako kritike koje su upućene i nisu direktno na njegov račun, već na račun gradske kulturne politike uopšte.

Smatrajući da je za kulturni život Novog sada i Vojvodine neophodno javnu debatu zaključiti relevatnim dokazima i dokumentacijom koja potvrđuje ili pobija iznesene tvrdnje, Radna grupa “Za kulturne politike - politika kulture”, istakla je da bi se, odustajanjem od tog principa, otvorio prostor za mistifikacije, insinuacije i u krajnjoj instanci, nanošenja ozbiljne štete kulturnom prostoru Novog Sada i Vojvodine.

“Treba se suočiti sa cinjenicom da u periodu od 2000. godine, od godine koja je označavana kao ‘preokret’ u pogledu politike, kulture, unapređenja sistema vrednovanja, valorizovanja i stimulisanja relevantne umetničke prakse u Novom Sadu i Vojvodini, nije urađeno mnogo toga što je obećavano i najavljivano”, poručili su organizatori tribine koji su, osim Laliću i Pavličiću, uputili bili poziv za učešće i predstavnicima Exita, Saveta za kulturu Grada Novog Sada, Gradskog veća, Skupštini Grada Novog Sada, Festivala Cinema City, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, Kabinetu predsednika Izvršnog veća Vojvodine, Odboru za kulturu Skupštine Vojvodine...

(SEEcult.org)