Vizija digitalizacije u kulturi

Kako se sprovodi i koja je vizija digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u Srbiji može se, prema rečima pomoćnika ministra kulture i informisanja Dejana Maslikovića opisati kratko kao digitalna transformacija ustanova kulture, a podrazumeva dugoročan proces upravljanja i upotrebe digitalne građe, te razvoja kulture i kulturnih industrija, u kojem je trenutno jedini problem manjak zaposlenih u ustanovama kulture koji bi se bavili digitalizacijom.

Predmet digitalizacije u kulturi kulturno nasleđe (pokretna kulturna dobra, nepokretna kulturna dobra, nematerijalno nasleđe), a budući da se stalno dopunjuje savremenim stvaralaštvom, taj proces je bez kraja, rekao je Masliković 7. septembra na konferenciji “Digital 2018”.

Kao primer postignuća na putu digitalizacije, Masliković je pokazao virtuelnu prezentaciju manastira Žiča – jednog od “nekoliko desetina virtuala koji se nalaze na internetu, a ujedno su deo turističke ponude” i uglavnom su izrađeni uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Pored virtuala, Ministarstvo kulture uradilo je, i interaktivnu mapu svih ustanova kulture u Srbiji, rekao je Masliković, referišući na mapu do čije je test verzije moguće stupiti preko linka na sajtu Ministarstva kulture, a zasnovana je na Google mapi i za sada sadrži upisane lokacije ustanova kulture sa osnovnim podacima – adresama i linkovima ka njihovim sajtovima, odnosno profilima na društvenim mrežama (ako ih imaju). Ustanove je moguće pretražiti po filterima: arhivi, biblioteke, bioskopi, zavodi za zaštitu spomenika, zavodi za kulturu, muzeji i galerije sa fondom, pozorišta i polivalentni centri za kulturu.

Masliković je naglasio da je digitalizacija kompleksan i dugotrajan proces, jer podrazumeva “aktivnosti koje neće imati svoj kraj, jer sve ono što danas stvaramo postaje kulturno nasleđe i taj fond predmeta koji treba da se digitalizuje se stalno dopunjuje”.

“Kada govorimo o savremenom stvaralaštvu, mi sad imamo digitalno stvaralaštvo, multimedije koje ulaze u ovaj korpus, koji se stalno stvaraju i obnavljaju, standardi se menjaju, tehnologije napreduju, tako da će taj proces dugo da traje…”, rekao je Masliković, napominjući da digitalizacija podrazumeva predradnje koje uključuju konzervaciju, zaštitu, opisivanje i unošenje meta-podataka, zatim konkretan proces pretvaranja fizičkog u digitalno i dalju upotreba te digitalne građe.

Prema rečima Maslikovića, interaktivna višejezična mapa služiće ne samo da predstavi sve ustanove kulture koje postoje u Srbiji, već i da posetioce linkom odvede na tu ustanovu i pokaže im njene aktivnosti, što će “dovesti do interakcije korisnika-publike sa onim što te ustanove rade”.

Kao primer kako se digitalna građa upotrebljava i kako se vizija digitalizacije ostvaruje, Masliković je naveo da je upravo završen konkurs za izradu digitalnog vodiča za ustanove u kulturi, koji će omogućiti korisnicima da – kao što koriste booking.com ili bilo koju drugu aplikaciju za neki servis, mogu da koriste i sadržaj ustanova kulture od kuće, da planiraju svoja putovanja, vide kada prolaze Srbijom šta se nalazi recimo uz Koridor 10, šta mogu da obiđu, isplaniraju šta od eksponata žele da vide u tim ustanovama…

Pored digitalnog vodiča, Masliković je rekao da su razvijena i jedinstvena softverska rešenja za ustanove kulture, biblioteke, arhive, muzeje, galerije, a u toku je i izrada za zavode za zaštitu spomenika.

“To je bukvalno objedinjavanje svih poslova ustanova kulture u digitalnom obliku ili elektronskom kancelarijskom poslovanju, što podrazumeva da će kustosi, arhivari, zaštitari, raditi u digitalnom okruženju, a ne više koristeći papir i olovku”, rekao je Masliković.

Da bi sve to što oni rade bilo vidljivo, priprema se agregator, odnosno pretraživač nacionalne digitalizovane građe, koji ćete omogućiti da se na jednom mestu - kao na Google, može pretražiti sve ono što se nalazi u bazama ustanova kulture.

Virtuelne ture, agregator, interaktivna mapa i digitalni vodiči će, kako je rekao, biti vidljivi na portalu digitalne kulture Srbije.

To će omogućiti ne samo da digitalna građa postane vidljiva najširoj javnosti, već će i istraživači i obrazovne institucije, kako je dodao, moći na licu mesta da se upoznaju sa predmetom koji ih interesuje, a neće morati da idu u muzej da bi ga videli. To je, kako je rekao, “jedan od načina zaštite kulturnih dobara, jer će istraživač, naučnik, student, moći to da gleda na internetu - neće morati da odlazi i da se taj predmet vadi iz depoa, da se ponovo posle toga konzervira i štiti”.

Ministarstvo kulture u tom delu procesa digitalizacije sarađuje sa Matematičkim institutom, a inače ima širok krug saradnika koji uključuje i obrazovne institucije, i velike firme, i telekomunikacione kompanije i razne druge institucije, ministarstva i organizacije, rekao je Masliković.

Vizija digitalizacije, istakao je Masliković, podrazumeva ne samo upravljanje i upotrebu digitalnih kulturnih dobara, nego i razvoj kulture.

“Zaključili smo da proces digitalizacije dovodi do digitalne transformacije ustanova kulture, odnodno dovodi - da tako nazovem – do talasanja među zaposlenima u ustanovama kulture, koji će sve ono što nisu radili dok nije bilo digitalizacije sada morati da odrade, moraće da obrade svoje predmete, moraće da popunjavaju baze unosom tih podataka, izradom meta-podataka, moraće da se dodatno obrazuju i edukuju… Sve to dovodi do razvoja kulture i dizanja nivoa ne samo što se tiče stanja u ustanovama kulture, nego i u obrazovnom sistemu”, rekao je Masliković.

Digitalizacija, kako je dodao, dovodi i do razvoja kulturnih industrija.

“Sve ono što imamo u ustanovama kulture su potencijalni primeri i potencijalni izvori ideja za razvoj kulturnih industrija - kako modne industrije, tako i kinematografije, razvoja starih zanata, izrade suvenira… To je sve ono za šta ideje mogu da se crpe u kulturnim ustanovama i bogatom kulturnom nasleđu”, rekao je Masliković.

Deo vizije digitalizacije u kulturi je i izrada virtuelnih tura kroz ustanove kulture, koje je Masliković predstavio na primeru Starog dvora u Beogradu, a slične je najavio za većinu ustanova kulture, uključujući rekonstruisani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, te arheološke lokalitete.

Pored nadograđene realnosti, virtuelne realnosti i 3D animacije, ti programi će imati i virtuelne kustose, a prema rečima Maslikovića, Srbija je u tom pogledu prva u svetu.

“Srbija je prva zemlja u svetu koja je napravila virtuelni muzej koji ne podrazumeva virtuelnog kustosa u pravom prostoru, nego virtuelnog kustosa u virtuelnom prostoru. Naime, virtuelni muzej Mihaila Pupina, koga smatramo tvorcem telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija, dobio je prvi virtuelni muzej koji je izgrađen u virtuelnom prostoru 3D animacijom. Smešteni su virtuelni artefakti i uz virtuelnog vodiča možete da ga obiđete”, rekao je Masliković, ističući da je za taj projekat dobijena 2017. godine nagrada Međunarodne unije za telekomunikacije – kao za najinventivniji projekat u oblasti digitalizacije na globalnom nivou.

Masliković je naglasio da digitalizacija u kulturi ne znači da građani ne treba da odlaze u muzeje i biblioteke.

“Ovo je samo jedan od načina kako biste, prilikom posete nekom muzeju, sami kreirali sveje ture i videli ono što vama odgovara. Mi smo istraživanjem shvatili da sadašnji korisnici, publika nema dovoljno vremena za duge, višesatne ture po ustanovama kulture, tako da uz virtuelnog kustosa sami možete da prilagodite svoju turu”, rekao je Masliković.

Masliković tokom prezentacije nije govorio o izazovima u procesu digitalizacije, ali je u intervjuu za organizatore konferencije “Digital” naveo da je jedini problem manjak zaposlenih u ustanovama kulture koji bi se bavili procesom digitalizacije. Postoji, međutim, preliminarna saglasnost Vlade Srbije da odobri zapošljavanje osoba koje bi obavljale poslove digitalizacije.

Ministarstvo kulture, kako je naveo, nastoji da sistemski pomogne i podrži ustanove kulture u obavljanju poslova digitalizacije, a to radi kroz njihovo povezivanje na Amres infrastrukturu, nabavka softvera za obradu audio, video materijala i fotografija, organizovanje radionica, konferencija i seminara u cilju sticanja dodatnih znanja i veština… Takođe, sve odluke, smernice, standarde i normative određujemo u saradnji sa ustanovama.

Vlada je krajem 2017. godine usvojila Smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa, kojima su određeni standardi jedinstveni za sve ustanove i učesnike u procesu digitalizacije, te definisana jedinstvena softverska rešenja (informacioni sistemi) za muzeje, arhive, zavode za zaštitu spomenika. Rešava se i izbor jedinstvenog rešenja za biblioteke, budući da su trenutno u upotrebi tri, a po zakonu mora da postoji jedno.

Tokom jeseni počeće izrada Smernica 2.0, koje će obuhvatiti standard za virtuelnu realnost, 3D skeniranje, nadograđenu realnost, upotrebu kodova i dr.

“Cilj nam je da se što šira IT zajednica uključi u ovaj proces, da sarađuju sa ustanovma kulture i da se digitalizovano kulturno nasleđe što više upotrebljava, koristi za razvoj kreativnih industrija, generičkih servisa, u svrhu turizma, obrazovanja i generalno razvoja ekonomije”, rekao je Masliković.

Prema rečima Maslikovića, Pravilnik o digitalizaciji kulturnog nasleđa je završen i poslat je na mišljenje relevantnim državnim institucijama kako bi uskoro bio usvojen.

Zakon o arhivskoj delatnosti i arhivskoj građi je u proceduri, usklađuje se sa Zakonom o e-upravi i Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Nakon toga će uslediti donošenje seta podzakonskih akata koji će regulisati elektronsko arhiviranje, rokove i klasifikaciju čuvanja dokumenata u papiru i u elektronskom obliku.

To je, kako je istakao, vrlo važna oblast koja uvodi nove poslove i standard u arhivistiku ne urušavajući postulate arhivske struke i dosadašnju delatnost arhiva.

(SEEcult.org)