Vilson na kraju 50. MESS-a

Sun, 10/31/2010 - 09:02.
/
Krapova-posl-traka.jpg

Predstavom “Krapova poslednja traka” slavnog reditelja Roberta Vilsona (Wilson), u kojoj se i sam pojavljuje, 31. oktobra u Narodnom pozorištu u Sarajevu završava se 50. MESS, uz svečano uručenje najveće festivalske nagrade Zlatni lovorov venac za doprinos umetnosti teatra glumici Mirjani Karanović iz Srbije, dvostrukoj dobitnici priznanja za najbolju glumicu na MESS-u.

Direkcija Međunarodnog teatarskog festivala MESS uručila je to prestižno priznanje povodom jubileja i slavnom reditelju Franku Kastorfu (Castorf), takođe dvostrukom dobitniku Zlatnog lovorovog venca.

Mirjana Karanović, kojoj će Zlatni lovorov venac uručiti direktor MESS-a Dino Mustafić, nagrađena je zbog predanosti i posvećenosti glumačkoj umetnosti koje su inspiracija mnogim mladim glumcima i glumicama, kao i velikom broju reditelja i rediteljki sa kojima je radila u bogatom umetničkom životu, istakla je Direkcija MESS-a.

“Mirjanu Karanović mnogi nazivaju ‘kraljicom balkanske glume’. Veliki broj njenih uloga u teatru i na filmu ispisale su najlepše stranice ex-jugoslovenskog glumišta”, navedeno je u obrazloženju.

Direkcija MESS-a podsetila je i da su od 1997. godine, kada je taj festival dobio prefiks “međunarodni”, scene festivalskih pozornica ukrasili i glumačkim kreacijama nadahnuli glumci i glumice iz svih krajeva sveta, a jedina iz regiona je upravo Mirjana Karanović, koja je nagrađena Zlatnim lovorovim vencem za najbolju glumicu za ulogu Karle u Helverovoj noći (2004) i Fedre u predstavi “Fedrina ljubav” (2008).

Zvezda završnice MESS-a je i Bob Vilson, jedan od najvećih svetskih teatarskih reditelja, a poseban kuriozitet u vezi sa predstavom “Poslednja Krapova traka”, koju je Vilson režirao prema tekstu Semjuela Beketa, ogleda se u tome što i on sam glumi u tom komadu.

Vilson je na 42. MESS-u dobio Gran pri za predstavu “Vojcek”, koja je osvojila i nagradu publike, a glumački ansambl kompanije Betty Nansen Teatret iz Kopenhagena dobili su Zlatni lovorov venac za glumu.

Prema rečima Vilsona, osetio se počastvovanim kada je, dok je radio na jednoj od svojih prvih predstava, “A Letter to Queen Victoria” (Pismo za kraljicu Viktoriju), Beket došao donjega iza scene i pohvalio ga zbog fragmentiranog i nehronološki organizovanog teksta.

Prvu Vilsonovu predstavu “Pogled čoveka koji ne čuje” (Deafman Glance) recenzirao je Ežen Jonesko (Eugene Ionesco), rekavši da je “otišao dalje od Beketa”. Vilson je upoznavajući Beketa, kako je naveo, osetio i neku vrstu straha i neku bliskost sa njegovim svetom.

“Na neki način je njegov svet previše blizak mom radu. Ali sada, nakon 35 godina, odlučio sam da prevaziđem i taj izazov i da postavim jedan njegov komad na scenu. Kada režiram neko delo, ja stvaram jednu strukturu u vremenu. Konačno, kada se svi vizuelni elementi postave na jedno mesto, dobija se okvir koji popunjavaju glumci. Ako je struktura čvrsta, onda možemo u njoj biti slobodni. Ovde struktura u velikoj meri već postoji, tako da ja moram u Beketovom okviru pronaći vlastitu slobodu. Jer on Vam je već rekao kako scena treba izgledati, kakvi pokreti glumaca trebaju biti itd. Sve je već zapisano”, napisao je Vilson o postavljanju Beketovog dela na scenu.

Među novim projektima Vilsona, inače, odnedavno je predstava “Život i smrt Marine Abramović” (The Life and Death of Marina Abramović) - biografija slavne umetnice poreklom iz Beograda, prva produkcija Mančesterskog međunarodnog festivala (MIF) naručena za 2011.

Na jubilarnom MESS-u 23. oktobra uručen je Zlatni lovorov venac za doprinos teatarskoj umetnosti i nemačkom reditelju Franku Kastorfu, nakon izvođenja predstave “Kean” berlinskog Volksbuhne am Rosa-Luxemburg-Platz teatra, čiji je on direktor.

Kastorf je već dva puta nagrađen Zlatnim lovorovim vencem za najbolju režiju, i to za predstave “Trainspotting” 1997. i “Endstation Amerika” 2002.

Uručujući mu nagradu, direktor MESS-a Dino Mustafić istakao je da “posle Petera Schumanna, Susan Sontag, Bibi Andersson i drugih istaknutih teatarskih stvaralaca, ove godine najviše festivalsko priznanje nesumnjivo ide u ruke jednom od najvećih evropskih teatarskih reditelja, koji je izuzetno cenjen u celom svetu”.

Zahvaljujući na priznanju, Kastorf je uporedio svoj prvi dolazak u Sarajevo 1997. sa današnjicom, navodeći da ga je posebno impresionirao optimizam i snaga ljudi koji su nakon rata obnovili MESS.

Kastorf je u Sarajevu održao i master klas na Maloj sceni Narodnog pozorišta za studente akademija scenskih umetnosti, teatarske kritičare, novinare i publiciste.

Direkcija MESS-a je, povodom višegodišnje uspešne saradnje, dodelila i specijalno priznanje za partnerstvo i razvoj scenske umetnosti Goethe Institutu BiH.

Jubilarni, 50. MESS svečano su otvorili 16. oktobra jedan od njegovih inicijatora i član prvog festivalskog žirija Čedo Kisić i Selma Spahić, mlada rediteljka i selektorka programa “Future MESS”, a direktor Dino Mustafić podsetio je na svečanosti da MESS nije obustavio aktivnosti ni za vreme rata, te da je producirao neke od antologijskih predstava i organizovao prvi filmski festival “Poslije kraja sveta”.

Festivalski program jubilarnog MESS-a, čiji je slogan “Zauvek mlad”, počeo je u Narodnom pozorištu Sarajevo predstavom “Život sa idiotom”, a Kisić je na otvaranju, podsećajući na početke MESS-a u martu 1960. godine, prepričao razgovor sa Ivom Andrićem u avionu na putu ka Stokholmu na uručenje Nobelove nagrade: “Podsećajući na svoj posljednji boravak u Sarajevu, Andrić mi je rekao: "Raduje me što je Sarajevo domaćin Festivalu koji ima budućnost i višestruk značaj’”.

Kisić je podsetio i da se za dan rođenja MESS-a uzima 23. mart 1960. godine, kada je izvedena prva festivalska predstava "Uklonite ludu" Džona Pristlija, u režiji Jurislava Korenića, jednog od osnivača Malog pozorišta i inicijatora stalne smotre kamernih i eksperimentalnih scena. Iz istorije MESS-a podsetio je i na svečanost uručenja Zlatne maske "Oslobođenja" Ateljeu 212 iz Beograda za najbolju predstavu, koju je primio Bojan Stupica.

Direktor MESS-a Dino Mustafić podsetio je na svečanom otvaranju na festivalske uspone i padove, krize i dileme, ističući da je MESS, uprkos svemu, ostao veran publici koja ga je volela, negovala i brižno čuvala od onih koji nisu želeli modernizam, istraživanje, avangardu i umetnička pitanja koja su bila hrabra, građanski smiona i odgovorna.

Jubilarni MESS ugostio je oko 600 gostiju iz 14 zemalja, a prikazao je više od 50 predstava i drugih pratećih sadržaja.

Između ostalog, MESS se pridružio i akciji za milion potpisa podrške Inicijativi za REKOM, pokrenutoj sa ciljem da se utvrde činjenice o svim žrtvama ratova 1991-2001 na području bivše Jugoslavije.

Jedan od laureata MESS0a, belgijski reditelj i osnivač trupe Needcompany, Jan Lauers (Lauwers), koji je nedavno gostovao i na 44. BITEF-u u Beogradu, potpisao je pristupnicu Inicijativi za REKOM i istakao da podržava rad organizacija takvih organizacija, jer nam njihov rad može omogućiti da “izbegnemo ludilo nacionalizma i da na budućnost gledamo puni optimizma”.

Predstavu “Kuća jelena”, izvedenu na MESS-u, kao i na BITEF-u, Lauers je napisao motivisan smrću brata jedne od plesačice iz trupe, koji je poginuo kao ratni izveštač na Kosovu.

Kao čin umjetničke odgovornosti prema procesu utvrđivanju istine o žrtvama, pristupnice Inicijativi za REKOM potpisali su i slovački režiser Viliam Docolomansky, italijanski muzičar Arturo Annecchino, te makedonski glumac i direktor Albanskog teatra iz Skoplja Bajrush Mjaku.

I posetioci predstava MESS-a imali su priliku da u Narodnom pozorištu Sarajevo saznaju više o toj inicijativi i podrže je potpisom.

Sajt MESS-a je www.mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

*Foto: Lesley Leslie-Spinks

(SEEcult.org)

Comments