• Search form

07.11.2013 | 23:29

Vek Južnoslovenskog filologa

Časopis “Južnoslovenski filolog”, kojem je u podnaslovu sve do 1976. godine pisalo da je “povremeni spis”, napunio je ovih dana sto godina. U proteklom veku imao je četiri urednika i desetine članova uredništva, 484 saradnika sa svih strana sveta slavistike, koji su objavili 1.799 radova, što predstavlja činjenicu prvog reda u istoriji srpske i južnoslovenske filologije i lingvistike.

Vek Južnoslovenskog filologa

Časopis “Južnoslovenski filolog”, kojem je u podnaslovu sve do 1976. godine pisalo da je “povremeni spis”, napunio je ovih dana sto godina. U proteklom veku imao je četiri urednika i desetine članova uredništva, 484 saradnika sa svih strana sveta slavistike, koji su objavili 1.799 radova, što predstavlja činjenicu prvog reda u istoriji srpske i južnoslovenske filologije i lingvistike.

Jubilej “Južnoslovenskog filologa” obeležen je 5. novembra u Biblioteci SANU u Beogradu tribinom o naučnim dometima tog svetski prestižnog časopisa.

Urednik i direktor Biblioteke SANU Miro Vuksanović podsetio je u nadahnutoj besedi najpre na svestranog Zaharija Orfelina, urednika prvog broja prvog srpskog i južnoslovenskog časopisa “Slaveno-serbskog magazina”, štampanog u Veneciji 1768. godine. “Pozvao je na saradnju. Nisu ga ni čuli ni razumeli. Njegov časopis je jedinac. Sav je u prvom broju”, rekao je Vuksanović.

O tome kako je Aleksandar Belić uz podršku Ljubomira Stojanovića i ostalih saradnika, pokrenuo pre sto godina u Beogradu “Južnoslovenski filolog” govorili su sadašnji glavni urednik tog časopisa akademik Predrag Piper i prof. dr Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU, koji je izdavač “Južnoslovenskog filologa”.

“Znamo, dakle, kako je Orfelinov poduhvat zastao na prvom koraku, u prvoj godini, u jednom jedinom časopisnom broju. Možda ćemo čuti da se i ‘Južnoslovenski filolog’ našao u nevoljama, sada, u stotoj godini od pokretanja. Možda smo nemaštinom primorani da naučne časopise objavljujemo u jednom jedinom primerku”, upozorio je Vuksanović.

Akademik Piper je u podužem izlaganju rekao je da u istoriji srpske i slovenske slavističke periodike časopis “Južnoslovenski filolog” ima posebno mesto i po koncepciji, i po značaju radova, i po uticaju na razvoj naučne misli, a i po dugom periodu izlaženja. Malo je časopisa u svetu slavističke periodike koje odlikuje takva dugovečnost.

Kada je sa Ljubomirom Stojanovićem pokrenuo “Južnoslovenski filolog”, Aleksandar Belić, tada 43-godišnji profesor Univerziteta u Beogradu, već je bio krupno ime u slavistici, na glasu kao stručnjak za slovensku dijalektologiju, uporednu gramatiku i proučavanja srpskog jezika, pokretač i glavni urednik časopisa “Srpski dijalektološki zbornik” (1905) i kasnije “Naš jezik” (1932), akademik Srpske kraljevske akademije (od 1906) i Petrogradske akademije nauka (od 1910).

Svoj izdavački poduhvat dvojica urednika obrazložili su rečima: “Jer iako u nas ima akademija i naučnih društava koja objavljuju naučne radove i iz slavistike, iako ima književno-naučnih časopisa u kojima se katkada kritički propraćaju i novija dela iz različitih njenih oblasti, ipak mi nismo još imali časopisa kojemu bi bio jedini zadatak - proučavanje našeg jezika u vezi sa ostalim južnoslovenskim i drugim slovenskim jezicima i ispitivanje njegovih jezičkih spomenika. Tu prazninu, prema svojoj snazi i sredstvima, treba da popuni 'Južnoslovenski filolog'”.

Krajem 19. i početkom 20. veka u slovenskim zemljama pokrenuto je više slavističkih i lingvističkih časopisa, od kojih su neki ubrzo stekli ugledno ime, a neki od njih izlaze i danas.

I to je svakako bilo podsticajno za pokretanje „Južnoslovenskog filologa“ kao vodećeg srpskog lingvističkog i slavističkog časopisa sa velikim brojem inostranih saradnika i čitalaca, koji je od svoje prve knjige do danas ostao otvoren za širi krug pitanja. On nije bio strogo predmetno omeđen, ali je od početka u središtu imao uporedno-istorijsku i dijalektološku problematiku, kao i pitanja proučavanja srpskog jezika u dijahroniji i sinhroniji, ne isključujući ni istraživanja iz drugih oblasti slovenske filologije, poput istorije književnosti i versifikacije.

Takva koncepcija “Južnoslovenskog filologa” u osnovi se nije menjala iako se razvoj lingvistike, slavistike i slovenske filologije odrazio i u njegovom postepenom otvaranju prema nekim drugim problemskim oblastima, npr. prema lingvističkoj teoriji, tipologiji slovenskih jezika, arealnoj lingvistici, sociolingvistici, psiholingvistici, teolingvistici i drugim interdisciplinarnim proučavanjima jezika.

“Južnoslovenski filolog” bio je zamišljen kao tromesečnik, odnosno polugodišnjak, ali je najčešće izlazio jednom godišnje.

U proteklih sto godina objavljeno je 69 knjiga “Južnoslovenskog filologa” (neke knjige su objavljene u dve sveske). Iako je redovnost izlaženja bila u celini visoka, ratne godine su iznudile prekide u njegovom izlaženju.

“Južnoslovenski filolog” je držao u centru pažnje pitanja južnoslovenske, a posebno srpsku filologiju, mada nikada nije bio ograničen isključivo tim okvirima, jer je obuhvatao i pitanja slovenske filologije u širem smislu, pa i teorijsko-metodološka pitanja proučavanja jezika.

S druge strane, i po sastavu uređivačkog odbora, i po naučnim interesovanjima urednika, i po strukturi saradnika, “Južnoslovenski filolog” je zaista bio i ostao, pre svega, južnoslovenski. Ako se ima u vidu vreme u kojem je pokrenut, kada su ideje o državnom ujedinjenju južnih Slovena bile vrlo žive, ima dosta osnova da se pretpostavi da je i naziv “Južnoslovenskog filologa” mogao nastati kao izraz takvih stremljenja.

U meri u kojoj je razvoj lingvistike donekle suzio prisutnost uže shvaćene slovenske filologije u modernim slavističkim istraživanjima, ni filologija u užem smislu reči danas nije toliko zastupljena na stranicama “Južnoslovenskog filologa” koliko je bila pre jednog veka, ali je časopis ostao otvoren prema radovima filološke orijentacije.

U profilu “Južnoslovenskog filologa” značajno mesto ima bibliografija, zahvaljujući Aleksandru Beliću.

Mesto Belića u istoriji srpske bibliografije zaslužuje posebno istraživanje, jer je ono, iako u opštim crtama poznato, donekle ostalo u senci delatnosti u onim oblastima koje su za njega bile primarne. Pokrenuvši redovno objavljivanje bibliografije dela iz srpske, slovenske i indoevropske filologije, imajući, verovatno, pritom kao primer bibliografiju nešto starijeg, poljskog časopisa “Rocznik Sławistyczny”, Belić je u srpsku filološku bibliografiju uveo tekuću bibliografiju i time ju je podigao na viši naučni nivo.

U “Južnoslovenskom filologu” objavljeno je i 11 personalnih bibliografija.

Časopis “Južnoslovenski filolog” je od svog nastanka imao centralno mesto u srpskoj lingvističkoj periodici zahvaljujući, pre svega, visokom naučnom kvalitetu radova koji su u njemu objavljivani, a istovremeno i visokoj merodavnosti njihovih autora.

Sadašnji uređivački odbor nastoji da zadrži njegov renome i sličan sastav saradnika, o čemu svedoče i imena više slavista čiji se prilozi objavljuju u LXIX knjizi. Od saradnika iz inostranstva u LXIX knjizi “Južnoslovenskog filologa” radove objavljuju slavisti sa najvišim međunarodnim ugledom, skoro svi članovi Međunarodne komisije za gramatiku slovenskih jezika - Jurij Apresjan, Rozana Benakjo, Ijan Ivar Bjornflaten, Igor M. Boguslavski, Andreja Žele, Najda Ivanova, Leonid. Ijomdin, Boris Norman, Jarmila Panevova. Njihovi radovi su, skoro svi, posvećeni danas vrlo aktuelnim proučavanjima pojava koje povezuju teorijsku leksikografiju i gramatikografiju, odnosno pitanjima oblika sučeljavanja gramatičkih i leksičkih sistema u lingvističkim opisama i objašnjenjima kao predstavljanje gramatike u rečniku i rečnika u gramatici.

Novo, 69. izdanje “Južnoslovenskog filologa” otvaraju radovi koji imaju za predmet upravo taj časopis na stotu godišnjicu njegovog izlaženja. Slede problemski raznovrsne studije i rasprave profesora, a objavljene su i 23 studije i rasprave i 11 naučnih kritika, jedna hronika i jedna bibliografija. Od 36 radova, 13 su objavili autori iz inostranstva, a petoro je akademika.

Studije i rasprave u LXIX knjizi odnose na istoriju i dijalektologiju srpskog jezika, srpsku lingvističku teoriju, akcentologiju, savremenu srpsku morfologiju i sintaksu. Pored jezičke problematike srpskog jezika, razmatraju se i pojave u drugim južnoslovenskim jezicima, a takođe u češkom i ruskom, kao i različita pitanja teorijske gramatike, leksikologije i leksikografije.

LXIX knjiga “Južnoslovenskog filologa” vrlo je bogata raznovrsnim predmetima i brojem radova rubrika naučne kritike, u kojoj se izdvaja prikaz monografije Najde Ivanove o prevođenju dela Petra II Petrovića Njegoša na bugarski jezik. U rubrici “Hronika” podrobno su razmotrena i ocenjena tri naučna skupa o dijalektima i dijalekatskoj književnosti koja su održana u Leskovcu.

Tu je i “Bibliografija 'Južnoslovenskog filologa' 1913-2012”, koju je sastavila Ana Golubović. Ona je i autor monografije “Bibliografija u Južnoslovenskom filologu”, koja bi trebalo da bude uskoro objavljena.

Časopis “Južnoslovenski filolog” danas zajednički izdaju SANU i njen Institut za srpski jezik, kao izvršni izdavač.

Kako je podsetio na direktor Instituta za srpski jezik SANU prof. dr Sreto Tanasić, sudbina je htela da se izdavanje tog časopisa zaustavi već kod prvog broja. Štampanje druge knjige zaustavio je Prvi svetski rat. Za 20 međuratnih godina izašlo je 16 knjiga, a poslednja, 17. izašla je uoči Drugog svetskog rata (1940). Potom je “Južnoslovenski filolog” po drugi put prestao da izlazi. Trebalo je da prođe deset godina za obnovu njegovog izlaženja.

Belić je posle Drugog svetskog rata opet bio na čelu SANU. Osnovao je Institut za srpski jezik 1947. sa ciljem da u se njega prenesu veliki Akademijini projekti u oblasti srpskog jezika. Obnovio je i rad časopisa koji su izlazili pre rata, uključujući i “Južnoslovenski filolog”, čiji je prvi posleratni broj izašao 1950.

Poslednja knjiga na kojoj stoji da je uređuje Belić jeste XXIV za 1959-1960. Njegovom smrću završila se i jedna epoha “Južnoslovenskog filologa”, koji je tri puta pokretao, postavio mu jasnu koncepciju, jedno vreme između dva svetska rata bio i njegov izdavač odnosno vlasnik. Kroz 47 godina trajanja uvrstio ga u red najuglednijih glasila u svetu slavistike, a sam je objavio u njemu 119 radova.

Novi urednik postao je akademik Mihailo Stevanović, koji je Belića nasledio i na mestu direktora Instituta za srpskohrvatski jezik. Stevanović je uređivao časopis do 1972. godine, a po njegovom odlasku u penziju, imenovana je i nova redakcija časopisa na čelu sa akademikom Milkom Ivić kao glavnom urednicom.

Novo uredništvo unelo je novi polet. Samo prvi broj koji je uredila Milka Ivić pokrivao je dve godine (1974-1975), a od tada se “Južnoslovenski filolog” javlja kao godišnja publikacija. Pošto je 90-ih godina SANU ponovo postala osnivač Instituta za srpski jezik, od LII knjige za 1996. vraćeno je ime Akademije u zaglavlje časopisa. U to vreme osipalo se uredništvo, najviše po biološkim zakonima, pa je ono u više navrata popunjavano.

Milka Ivić uspešno je uređivala “Južnoslovenski filolog” više od 30 godina. U njemu je objavila i 82 priloga. Rukovođenje časopisom predala je mlađem saradniku akademiku Predragu Piperu, počev od LXIV knjige za 2008. godinu.

“Južnoslovenski filolog” ima i elektronsko izdanje, na sajtu Instituta za srpski jezik SANU.

Dimitrije Stefanović

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom