Rusija je proteklih dana dosad neviđenim svečanostima, koje su prerasle u narodne svetkovine, proslavila 150 godina od rođenja velikog dramskog pisca i pripovedača svetskog značaja Antona Pavloviča Čehova (1860-1904), a po mnogima je obeležavanje njegovog jubileja prevazišlo sve dosadašnje proslave priređene u čast ruskih književnih velikana.

Čehovljev jubilej po mnogima je prevazišao i Gogoljevu 200-godišnjicu, koja je obeležena prošle godine, ali i svečanosti u čast oca ruske književnosti i poezije Aleksandra Sergejeviča Puškina 1937. godine, koje su bile priređene i u fabrikama, rudarskim kopovima, kolhozima, zavodima, školama, univerzitetima i kasarnama širom bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i na brodovima na prekookeanskim plovidbama i u diplomatskim predstvaništvima u inostranstvu.

Čehov je rođen 29. janura 1860. u gradu Taganrogu, a vek i po kasnije, na taj dan, u rodno mesto velikog pisca usred opake ruske zime, po vejavici - čuvenoj “purgi”, prispeo je i predsednik Ruske Federacije Dmitri Medvedev da bi položio cveće ispred spomenika autora “Višnjika” i drugih drama koje duže od jednog veka ne silaze sa repertoara najuglednijih pozorišnih kuća u celom svetu. Medvedev je kod spomenika Čehovu razgovarao s građanima koji su se okupili da ga pozdrave i pošto im je priznao da je prvi put u njihovom gradu, obećao je i prolećnu posetu, uz prilično zagonentnu opasku: “Kako primećujem, čehovski duh u Taganrogu se zadržao do dana današnjeg, što je s jedne strane možda i dobro, dok iz druge perspektive posmatrajući, može biti da nije baš sve podložno brzim promenama”.

Мedvedev je posetio i kuću u kojoj je Čehov rođen, koja je danas muzej koji nosi njegovo ime, a spada među objekte kulturnog nasleđa federalnog značaja i u sastavu je državnog književnog i istorijsko-arhivskog muzeja.

S predsednikom Rusije rodnu kuću Čehova posetili su i ruski i svetski režiseri: Mark Zharov, Andrej Končalovski, Oleg Tabakov, Rimas Tumanis, Peter Štajn (Nemačka), Daniel Finci Paska (Švajcarska), Žak Lasal (Francuska), Bogdan Stupka (Ukrajina), kao i reditelji iz Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije i drugih zemalja.

Iako su svečanosti u čast Čehova širom Rusije zvanično su počele 27. januara, o čemu su opširno i i sadržajno izveštavali svi štampani i elektronski mediji, proslava jubileja zapravo je počela mnogo ranije.

Stotinu ruskih pozorišta obogatilo je ove sezone repertoare Čehovljevim delima.

U Taganrogu je 27. januara ispred bivše muške gimnazije, u kojoj je učio autor “Galeba”, otkrivena skulptura “Čovek u futroli” - u spomen na jedan od najpopulrnijih likova iz njegovih priča. Naučnici koji proučavaju stvaralački opus Čehova uvereni su da je za lik Belikova poslužio realni prototip nastavnika iz te gimnazije.

I Moskovski hudožestveni teatar (MHT) priredio je u čast svog omiljenog autora jubilarne svečanosti kojima je prisustvovala i supruga predsednika Medvdeva, Svetlana, te ministar kulture Aleksandar Avdejev i druge visoke ličnosti iz umetničkog i društvenog života Rusije, dok je premijer Vladimir Putin poslao pozdravno pismo.

Ta umetnička manifestacija najvišeg ranga, priređena pod nazivom “Hudožestveni teatar i Čehov”, zasnovana je na pismima, uspomenama i dokumentima iz hudožestvenog perioda života Čehova. Vodeći glumci trupe, u pratnji živog orkestra, vaskrsavali su davne starnice iz prepiske Čehova sa Nemirovičem-Dančenkom, Stanislavskim, Gorkim, Marijom Čehov, Olgom-Kniper Čehov... Na izložbi su posebnu pažnju privukle četiri majušne knjige, među kojima je jedna sa ugraviranom posvetom Nemiroviču-Dančenku: “Ti si udahnuo život mom ‘Galebu’”.

Umetničko veče “Naš Čehov” režiser Jevgenij Pisarov postavio je na dokumentima s početka 20. veka - uspomenama, razmišljanjima, kratkim scenama i igrokazima majstora ruskog teatra.

Kreativnim akcijama u jubilej Čehova uključio se i peterburški metro, koji je od 28. do 31. januara postavio na eskavatorima audio uređaje sa kojih su putnicima upućivani najpoznatiji citati autora “Dame sa psetancetom”, poput čuvene maksime: “Vaspitani ljudi uvažavaju čovekovu ličnost pa su otuda uvek snishodljivi, pažljivi, uljudni, predusretljivi”.

U čast jubileja, u Moskvi je 27. januara održana i međunarodna pozorišna koferencija “Reč o Čehovu” koja je praktično celog tog dana zasedala iza zidova Doma Peškova pod pokroviteljstvom gradonačelnika Jurija Lužkova, koji je lično odabarao baš to mesto i zaželeo da malo porazgovara sa majstorima scene koji su pristigli po ovoj zimi iz 30 zemalja.

“Zidovi zdanja Doma Peškova pamte Čehova, jer je ovde pisao, ovde se čuva najveći deo njegovih rukopisa”, rekao je gradonačelnik Moskve, podsetivši da je ispred Medicinskog fakuteta postavljen spomenik Čehovu-studentu. Lužkov je završio besedu rečima: “Iako se Čehov rodio u Tangarogu, on je ipak Moskvič, u svojim delima je čak i priznao veliku ljubav prema prestonici u kojoj se i formirao kao veliki pisac”.

Ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev istakao je u pozdravnom slovu da 2010. godina prolazi “pod znakom genija ruske književnosti koji je izvršio uticaj na celokupnu svetsku kulturu”.

Kao dokaz uticaja Čehova na svetsku pozorišnu scenu, ministar kulture naveo je da je “Galeb” u svetskim pozorištima doživeo 80 premijernih izvođenja, a “Višnjik” više od 50.

Život po Čehovu je važan sam po sebi, nezavisno od dostignuća i podviga, i naše shvatanje prava i sloboda čoveka je čehovsko, on je izvršio ogroman uticaj na formiranje ruskog pogleda na svet”, rekao je Avdejev.

Osnovni ton razgovorima na skupu dao je nemački reditelj Peter Štajn koji se prvi javio za reč: “Čehov je bio poeta koji je sve podvrgavao ironiji, pa bi i na današnju konferenciju glledao sa osmehom”.

Prema rečima engelskog režisera Deklana Donelana, Čehov je voleo ljude kao lekar - video ih je jasno, prema njima se odnosio sa ljubavlju, ali bez sentimentalnosti.

Za ruskog reditelja Marka Zharova Čehov je “tajna koju je nemoguće odgonetnuti”.

Predsednik Saveza pozorišnih radnika Rusije, glumac Aleksandar Kaljagin, naveo je da je u pozorištu “najteže igrati običnog čoveka iz Čehovljevih komada”.

Generalni direktor Međunarodnog festivala Čehova, Valerij Šadrin, koji je inicirao i održavanje konferencije, rekao je da su “Dani A.P. Čehova u Moskvi” samo “zimska sezona” predstojećeg festivala koji će biti održan od 25. maja do 30. jula. Za taj festival, koji ima reputaciju prvorazrednog kulturnog događaja u 2010. godini, još lane je obezbeđen budžet u iznosu od 300 miliona rubalja (oko deset miliona dolara), od kojih po jednu trećinu obezebeđuju ruska vlada, grad Moskva i sam Festival (od sponzora i ulaznica).

Šadrin je naglasio da je acenat stavljen na drame Čehova u postavci različitih autora.

Osnovu programa činiće dramske, muzičke i teatralno-cirkuske postavke prema Čehovljevim delima, u zajedničkim projektima Rusije i Francuske, i u izvedbama umetnika iz Španije, Švajcarske, Švedske, Belorusije, Jermenije, Japana, Tajvana...

Kako je pemijera Putina obavestio ministar kulture Avdejev, više od 90 odsto ruskih pozorišta stavilo je na repertoar za ovu sezonu neko Čehovljevo delo, što se kreće u proseku od jedne, pa čak do tri ili četiri drame. U pozorištima u Moskvi u ovom momentu je na repertoaru oko 30 Čehovljevih predstava, istakao je ministar.

Čehov je učio najpre grčku, a zatim klasičnu gimnaziju, a 1879. upisao je Medicinski fakultet Moskovskog univerziteta. Prvu knjigu priča “Vragolije” objavio je 1882. godine.

Glavne teme njegovog dela bile su rad i ljubav, ali njegovi likovi nisu nalazili zadovoljstvo ni u jednom ni u drugom. Mladi su obično žrtve iluzija, a stariji razočaranja. Njegova stalna preokupacija su i prolaznost i trivijalnost života, kao i neuspešno traganje za smislom postojanja.

Čehov je preminuo od tuberkuloze 15. jula 1904. u banji Badnevajler u Nemačkoj. Ostalo je - istorija književnosti i pozorišta, kako ruske, tako i svetske kulture.

Branko Rakočević