Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji u 55. izdanju predstavlja više od 800 izlagača iz zemlje i sveta, svečano će otvoriti 25. oktobra Laslo Vegel, jedan od najznačajnijih pisaca savremene mađarske i srpske književnosti, a u ime Švedske - počasnog gosta, obratiće se književnica za decu Osa Lind.

Vegel je istaknuti prozni i dramski pisac, esejista i kritičar, a najpoznatiji je po romanima “Memoari jednog makroa” (1967), “Dupla eksplozija” (1983), “Pareneza” (1987), “Novosadska trilogija, Exterritorium” (2000) i knjigama eseja “Vitgenštajnov razboj” (1993) i “Judita i druge drame” (2005). Romani i eseji Vegela prevedeni su na više evropskih jezika, a dobitnik je, između ostalog, i najprestižnijeg priznanja u Mađarskoj, regionalne Pulicerove nagrade (2005) i nagrade Košut (2009).

Švedska književnica Osa Lind, koja je godinama radila kao novinarka, živi i radi na ostrvu u arhipelagu između Švedske i Finske. Njene knjige su duhovite, dirljive i navode na razmišljanje, postavljajući često velika pitanja. Za knjigu “Peščani vuk” (2002), koja je objavljena i u Srbiji, dobila je najprestižniju švedsku nagradu za dečju i omladinsku književnost “Nils Holgerson”.

Prema navodima organizatora, sve je spremno za 55. Sajam knjiga koji sloganom “Pamet u glavu” poziva sve da se izmeste iz poprišta svakodnevnih medijskih ataka na čula, svest i ukus, i uzmu knjige u ruke.

Predsednik sajamskog Odbora Željko Ožegović rekao je 21. oktobra na konferenciji za novinare da je Sajam knjiga “jedan od najvažnijih kulturnih događaja ne samo u Beogradu, već i u Jugoistočnoj Evropi”.

“Ima sve više posetilaca i izlagača... Sajam je postao brend Beograda i Srbije”, rekao je Ožegović, navodeći da je povećan izlagački prostor, te da je posebno veliko interesovanje za Halu 1, u kojoj su, pored zemlje- počasnog gosta, i domaći i strani izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima. Ožegović je rekao i da je bilo manje žalbi nego prošle godine, dodajući da se razmišlja o dodatnom povećanju izlagačkog prostora sledeće godine.

Ističući da je spremno 48 programa i oko 250 pratećih, Ožegović je podsetio da je prošle godine Sajam knjiga privukao 130.000 posetilaca i izrazio nadu da će ih ove godine biti “bar toliko, ako ne i više”.

Švedski ambasador u Beogradu Krister Asp istakao je značaj Sajma knjiga u Beogradu ne samo za Srbiju, već i za sve zemlje u regionu, a rekao je i da je ponosan što je Švedska izabrana za počasnog gosta ove godine.

Ističući važnost komunikacije među ljdima i nacijama, u čemu je kultura vodeća snaga, švedski ambasador je rekao i da je Sajam knjiga za njega jedistvena prilika da upozna kulturu Srbije.

Nastup svoje zemlje, koja će predstaviti projekat “Glasovi Švedske”, ambasador je opisao kao jedan od načina da se ostvari dvosmerna komunikacija dve zemlje i izrazio nadu da će se “i srpski glasovi čuti u Švedskoj”.

“Imamo sreću što u Švedskoj imamo veliku zajednicu Srba i ovo je način da ojačamo saradnju sa njima”, rekao je Asp, napominjući da je švedska ambasada inicirala projekat “Glasovi Švedske” u saradnji sa Savetom za kulturu Švedske, Švedskim institutom i kompanijom Ikea.

Ataše za kulturu švedske ambasade u Beogradu Helen Laršon najavila je dolazak 19 švedskih opisaca, tri muzičara, jednog stručnjaka za biblioteke, jednog umetnika i jednog pozorišnog reditelja, koji će učestvovati u više od 20 programa ne samo na Sajmu knjiga, već i širom Beograda.

Prema njenim rečima, veliko interesovanje za švedski nastup na Sajmu knjiga vlada ne samo u Srbiji, već i u Švedskoj.

Urednica programa 55. Sajma knjiga Vladislava Gordić Petković najavila je raznovrstan program koji, kao i prošle godine, podrazumeva razdvojenost izdavača od knjižara.

“Potrudićemo se da Sajam bude kontinent u malom”, rekla je Vladislava Gordić Petković, najavljujući program koji će biti realizovan na 31.055 kvadratnih metara.

Osim Švedske, na 55. Sajmu učestvuju i izdavači iz Grčke, Japana, Rusije, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Izraela, Brazila, Irana, Angole, Hrvatske, BiH i Crne Gore, a prvi put se pojavljuju izdavači iz Slovačke i Holandije.

Zajednički nastup i ove godine imaju kulturni centri i instituti iz zemalja Evropske unije u Beogradu, okupljeni u mrežu EUNIC (Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, Gete institut, Institut Servantes i Italijanski institut za kulturu).

Među atrakcijama programa 55. Sajma knjiga i ove godine je Forum sa četiri tematske konferencije o pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, razvojnih strategija u nastajanju i predstavljanju knjige, kao i aktuelnih fenomena u kulturi, uz učešće pisaca, urednika, izdavača, univerzitetskih
profesora, novinara…

Teme Foruma su: “Kultura, tradicija i mediji: Kako obeležavamo jubileje”, “Književnost, pozorište, film: Kako (ni)smo ekranizovali srpsku književnost”, “Blog, čet, Fejs: Destrukcija ili rekonstrukcija jezika” i “Udžbenik, biblioteka, weblioteka: Učenje i internet”.

Najavljene su i popodnevne “ćaskaonice” - razgovori s piscima različitih poetika iz zemlje i regiona - modernih klasika, autentičnih desperadosa, rokera i blogera, a među gostima Aleksandre Glovacki biće Jelena Lengold, Oto Oltvanji, hrvatska TV zvezda Aleksandar Stanković, koji je i pesnik, te Boris Dežulović, Ljubica Arsić, Ivana Sajko i mnogi drugi...

Ovogodišnje iznenađenje Sajma knjiga su dva maratona - pesnički maraton u čast Laze Kostića, koji će predstaviti uzbudljive poetske prakse više generacija pisaca - od Vladimira Kopicla i Slobodana Tišme do Zvonka Karanovića i Minje Bogavac, i maraton kratke priče, organizovan u saradnji sa Festivalom kratke priče "Kikinda šort”.

Najavljen je i okrugli sto o prevodilaštvu, kao i šesti godišnji susret bibliotekara Srbije, čija je tema “Ko čita pobeđuje! - saradnja biblioteka, izdavača i medija na promociji čitanja knjiga”.

Program “Agora - diskusije i paneli” obuhvata predavanje o srpskom postmodernizmu koje će održati Ala Tatarenko, ukrajinska slavistkinja zaljubljena u srpsku književnost. U panel diskusiji na temu razvoja hrišćanstva, kojom Sajam knjiga kreće u susret proslavi 1700-te godišnjice donošenja Milanskog edikta učestvovaće autor knjige "Konstantin Veliki - nadmoć hrišćanstva" prof. dr Radivoj Radić i prof. dr Vladeta Jerotić.

Tradicionalni program "Šetnja kroz roman" povešće čitaoce u pitome predele Umbrije i Toskane starim “citroenom” sa Miletom Prodanovićem i njegovim romanom "Ultramarin", a razgovor na temu "Književnost domaća i jezici strani" ugostiće prevodioce sa srpskog i najprevođenije domaće pisce, dok će u znak sećanja na pesnika i prevodioca Vojislava Despotova, biti održan prigodan program povodom 60 godina od njegovog rođenja i decenije od smrti.

Najavljen je i okrugli sto o prevodilaštvu, kao i šesti godišnji susret bibliotekara Srbije, čija je tema “Ko čita pobeđuje! - saradnja biblioteka, izdavača i medija na promociji čitanja knjiga”.

I ove godine biće održana strip radionica, a vodiće je Darko Macan.

Najavljeno je i nekoliko izložbi, među kojima su “Putujuće pozorište Ljubomira Simovića” Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, “Aversi i Versi, pisci na novčanicama evropskih država” autora Popa D. Đurđeva, kao i “Crna knjiga” - izložba i performans Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Led arta/Art klinike iz Novog Sada.

Izložba “Drevni put svile” predstaviće predmete iz kolekcije Britanskog muzeja i muzeja u Ksianu, a “Kultura ćirilice” - ćiriličnu azbuku tipografski pripremljenu za upotrebu u savremenim informatičkim tehnologijama.

Izložba “Dani ćirilice” predstavlja najlepše dečje radove prispele na konkurs istoimene manifestacije u Bavaništu, a “Bibiana” internacionalne kuće umetnosti za decu iz Bratislave, koju je organizovalo Ministarstvo kulture Slovačke, predstaviće 60 knjiga ilustracija za decu.

Tradicionalni “Školski dan” biće održan 28. oktobra, kada će Sajam knjiga organizovano posetiti učenici, nastavnici, studenti i profesori, za koje izdavači pripremaju poseban sadržajan program.

I ove godine biće dodeljene sajamske nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine i dečju knjigu, a pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo, biće dodeljena i nagrada “Dositej Obradović” za stranog izdavača koji kontinuirano doprinosi objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Poslednjeg dana Sajma knjiga ambasador Švedske, zemlje počasnog gosta, predaće svečano “Otvorenu knjigu” predstavniku zemalja portugalskog govornog područja - Portugaliji, Brazilu i Angoli, koje će biti kolektivni počasni gosti 56. Sajma knjiga 2011.

U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima, dok će domaći i strani izdavači, distributeri i knjižare biti u parteru hale 4, na čijoj će galeriji biti antikvarne i korišćene knjige. Državne institucije i ustanove predstaviće izdavačku produkciju i projekte u hali 1a, a nacionalne prezentacije i strani izdavači, kao i izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a.

Cena pojedinačne ulaznice je 250, a za grupne posete 150 dinara. S obzirom da je 26. oktobra “Porodični dan”, ulaznice za porodičnu posetu koštaće 600 dinara, bez obzira na broj članova.

Cena parkinga je 100 dinara na sat, odnosno maksimalno 500 dinara.

Paralelno sa 55. Sajmom knjiga, biće održani i sajmovi učila i obrazovanja.

Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Bogoljuba Lazarevića, koji je najavio treći Sajam obrazovanja, to će biti “divna prilika da obrazovne institucije svih nivoa promovišu obrazovni sistema na nov način” i afirmišu njegov potencijal za ekonomski i privredi razvoj Srbije.

Beogradski Sajam knjiga prošle godine je, kada je počasni gost bila Grčka, predstavio više od 800 izlagača, od kojih je oko 450 bilo takozvanih direktnih, dok su ostali gostovali na njihovim štandovima.

Najboljim izdavačima proglašene su izdavačke kuće “Arhipelag” i “Kreativni centar”, dok je nagrada za izdavački poduhvat dodeljena za monografiju “Manastir Krušedol” Miroslava Timotijevića, a najboljom knjigom za decu proglašena je “Špijunologija”, u izdanju “Mono i Manjana”, uz ediciju “Prozna putovanja” kuće “Odiseja”.

Specijalno priznanje dodeljeno je “Arki” iz Smedereva za antologiju poezije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica “Trajnik”, koju je priredio Risto Vasilevski.

Sajam knjiga svečano je otvorio jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih domaćih pisaca Dragan Velikić, koji se osvrnuo na status knjige na tržištu, posebno u vreme krize, a istakao je i njenu moć komunikacije i izrazio uverenje da će knjige, uprkos svemu, ostati više od puke robe.

Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)