Večna moć obilja i novca
Predstava “Pluto”, prema Aristofanovoj komediji o bogu obilja i novca, u adaptaciji i režiji Nikite Milivojevića i koprodukcijii Nacionalnog teatra Grčke iz Atine i Narodnog pozorišta u Beogradu, biće izvedena 27. septembra u Sava centru u Beogradu i dan kasnije u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u završnici turneje započete premijerom 13. jula u antičkom teatru Epidaurusu.
Jedan od najznačajnijih srpskih reditelja srednje generacije Nikita Milivojević ističe aktuelnost ove satire na političke prilike u staroj Atini, ukazujući da je Pluto izgleda i dalje najmoćniji bog na planeti.
“Kako je moguće da sto ljudi bude bogatije od polovine ljudske rase? Kakav je to svet? Da li je Plutus slep ili dobro vidi kako radi, čini se potpuno irelevantnim. Čini se da se stvari nisu promenile od vremena Aristofana. Plutus je očigledno najmoćniji bog na Zemlji, pokretačka snaga sveta, dok različiti ekonomski interesi sve određuju. Grčka i Srbija (i ceo Balkan u širem smislu) jesu dve strane istog novčića u maloj promeni Plutusa. Naša uloga u ovoj aktuelnoj globalnoj komediji je uvek ista: za nas, nema razlike između glava ili repa”, zapisao je Milivojević u programu predstave.
Predstavu izvode grčki ansambl i srpski glumac Hadži Nenad Maričić u ulozi Horovođe, te se na premijeri, u okviru Atinskog festivala, na sceni Epidaurusa prvi put čuo srpski jezik. Iz Narodnog pozorišta u tom projektu učestvuju i kostimograf Marina Medenica i producent Vuk Miletić.
Što se tiče uspeha predstave u Grčkoj, Milivojević je na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu istakao 21. septembra da mu je “drago što je zahvaljujući medijima vest stigla ovde na dobar način” i podsetio da već dugo živi između Beograda i Atine i da je odavno želeo da poveže dva nacionalna teatra.
“Hteo sam da nešto uradimo zajedno. Ali ne ide to lako, a najčešće je Pluto taj koji zabrlja stvari, spreči nas da nešto dobro uradimo. U ovom slučaju smo stigli do kraja, mada ne kako je u početku zamišljeno, vrlo ambiciozno, sa horom i orkestrom i baletom. Onda smo od celog hora ostali samo sa horovođom. Tražili smo nekoga ko zna da peva, igra, svira, ako nešto i odglumi biće super. Tako je moj izbor bio Nenad sa kojim dugo sarađujem”, izjavio je reditelj, dodajući da je i sa grčkim glumcima imao odličnu saradnju.
“To je ansambl koji je vrlo reprezentativan. Vrlo su snalažljivi, iskusni su u Epidaurusu, znaju kako da savladaju glasovno taj jedinstveni prostor”, rekao je Milivojević.
Predstavi su, kako je dodao, mnogo doprineli odlični kostimi.
“U procesu nastanka predstave uvek je jedan od najkritičnijih trenutaka kad stignu kostimi. Svaki glumac gleda da li lepo izgleda i da li je taj kostim nešto što je on imao u glavi. Kada je Marina donela kostime (izrađene u radionicama NP u Beogradu), to je bilo veliko olakšanje za mene. Beskrajno su šarmantni i duhoviti, između nečega savremenog i nečeg što ima miris antike”, rekao je Milivojević.
Za njega je poseban doživljaj bio sam Epidaurus.
“Mislim da ne postoji pozorišni čovek na svetu kome to ne bi bilo nešto izuzetno. Prosto kad uđete na tu scenu mnogo je razloga da vam se odseku noge. Prvo to što znate da će doći 10-12.000 ljudi, a s druge strane da je to mesto gde je sve počelo, mesto gde su taj isti tekst glumci govorili pre dve i po hiljade godina. To je vrlo poseban doživljaj. Samo pozorište deluje nadrealno, ostavlja neki onirični utisak. Prostor je ogroman, iz 52. reda scena deluje kao da gledate iz aviona, ali je taj prostor istovremeno intiman, kao neki veliki zagrljaj”, istakao je Milivojević.
Milivojević je rekao da je i turneja, započeta posle premijere po raznim antičkim scenama na otvorenom, bila lepa avantura.
“Video sam neke scene koje nisam znao ranije. Predstava je imala izuzetan prijem. Za sedam-osam izvođenja videlo je oko 40.000 ljudi. Ovde nam treba deset godina da igramo da bismo imali toliko gledalaca”, kazao je Milivojević, zadovoljan što će na kraju predstavu moći da vidi i publika u Beogradu i Novom Sadu.
Scenografiju potpisuje Keni Maklelan, muziku Angelos Trandafilu, a koreografiju Amalia Benet.
Direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač izrazio je zadovoljstvo što je taj veliki koprodukcioni projekat realizovan i što je predstava izazvala izuzetno interesovanje, a potom dobila sjajne kritike u Grčkoj kao događaj sezone na osnovu, kako se pisalo u tamošnjim medijima, odličnog osavremenjivanja antičke drame i visokih estetskih kvaliteta.
Hubač je podsetio da je Drama NP proteklog leta učestvovala i u međunarodnoj koprodukciji u Kraljevskom pozorištu Dramaten, u Stokholmu.
“Ta dva projekta zajedno videlo je više od stotinu značajnih stranih producenata, predstavnika festivala i drugih pozorišnih poslenika, koji su mogli da se upoznaju sa potencijalima našeg teatra. Ovo je važan pokušaj da Drama NP, posle uspešnog pozicioniranja u zemlji i regionu, napravi iskorak ka zapadnoj Evropi”, izjavio je Hubač.
Direktor Drame SNP-a Milovan Filipović istakao je značaj dolaska predstave “Pluto” i u Novi Sad, kao i bliske veze SNP-a i NP-a u Beogradu.
“SNP je najstariji srpski teatar, a isti čovek – Jovan Đorđević osnovao je i NP. Njegove biste stoje u oba pozorišta. Potrebno je da negujemo čvrste veze”, rekao je Filipović.
“Gostovanje predstave “Pluto” važno je iz više razloga. Zato što ju je radio srpski reditelj, što se prvi put čula srpska reč sa scene na kojoj je pozorište nastalo, a i zato što SNP u poslednje vreme dosta sarađuje sa Nikitom Milivojevićem. Često se oslanjamo na njegov stvaralački, ali pedagoški rad, preporučuje nam glumce, svoje studente sa Akademije u Novom Sadu”, kazao je Filipović.
U SNP-u je u pripremi i prva režija Milivojevića u SNP-u – “Veštice iz Salema”, a premijera je u planu za novembar.
Milivojević je dodao da su “počeli i novu priču”.
“Ideja je da uz jubilej Narodnog pzoorišta – 150 godina rada, dve kuće naprave nešto zajedničko. Nadam se da ćemo imati koprodukciju ‘Travničke hronike’ Ive Andrića. Radujem se i zbog pisca i teme i zbog saradnje dve meni bliske kuće”, rekao je Milivojević.
(SEEcult.org)
