Vaninstitucionalni u Ohridu

Wed, 09/29/2010 - 13:08.
/
Konf-baner.jpg

Predstavnici vaninstitucionalne kulture iz Srbije, Crne Gore i Makedonije okupiće se od 1. do 3. oktobra u Ohridu na konferenciji posvećenoj mogućnostima formiranja nacionalnih i operativne regionalne kulturne mreže radi razmene programa, zajedničkog konkurisanja kod međunarodnih fondova, jačanja kapaciteta i povećanja uticaja na donosioce odluka u sferi kulturne politike na nacionalnim i lokalnim nivoima.

Konferencija “Vanintitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, koja će okupiti predstavnike oko 60 nevladinih organizacija, nezavisnih kulturnih asocijacija i nezavisnih inicijativa u kulturi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije, završna je aktivnost u okviru istoimenog projekta koji realizuju Odbor za građansku inicijativu iz Niša, nezavisna umetnička asocijacija “Remont” iz Beograda, Centar za savremenu umetnost iz Skoplja i Centar za održivi prostorni razvoj “Expeditio” iz Kotora, uz podršku Evropske kulturne fondacije (ECF).

Ciljevi tog projekta su da ispita kapacitete ključnih aktera kulturne politike u te tri države, koji deluju izvan sistema javnih/državnih kulturnih institucija (nevladine organizacije koje se bave kulturom, nezavisne kulturne organizacije, umetnička udruženja, neformalne umetničke grupe, neprofitni kulturni klubovi), kao i da mapira i proceni snagu nezavisne kulturne scene u tri države, te da otpočne proces operativnog/taktičkog umrežavanja vaninstitucionalnih aktera kulturne politke na nacionalnom i na regionalnom nivou, čemu je i posvećena konferencija u Ohridu.

Među učesnicima konferencije, koja će biti održana u hotelu “Rivijera”, biće i gosti iz Slovenije i Hrvatske koji će predstaviti iskustva u umrežavanju u svojim zemljama.

Uvod u diskusiju biće 2. oktobra prezentacija rezultata istraživanja o vaninstitucionalnim akterima u kulturi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, koje je Predrag Cvetičanin iz OGI-ja priredio na osnovu anketa i intervjua obavljenih u okviru projekta, a predstavljeni su u junu i na nacionalnim skupovima nezavisnih scena tri zemlje u Beogradu, Skoplju i Podgorici.

Prema programu konferencije, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Branimir Stojković govoriće o mrežama i mrežnom delovanju u kulturi, a iskustva iz Hrvatske predstaviće Emina Višnić i Katarina Pavić iz mreže Clubture, koje će govoriti i o akterima, taktikama i politikama nezavisne kulture na Balkanu.

Meta Štular iz slovenačkog Društva Asociacija govoriće na temu “Mali grantovi, velika razlika”, uz prezentaciju BIFC Huba i Platforme za jugoistočnu Evropu.

O pokušajima umrežavanja u Srbiji i Makedoniji, odnosno uspesima i pogreškama, govoriće predstavnici platforme “Za kulturne politike” iz Novog Sada, mreže “Druga scena” iz Beograda i makedonske nezavisne kulturne scene, nakon čega je predviđena panel diskusija na temu “Kuda dalje”, koja će pokušati da odgovori na pitanja da li je i kakvo je umrežavanje potrebno.

Za završnicu konferencije 3. oktobra predvdijena je diskusija o strategijama, deklaracijama i radnim grupama.

Prema rezultatima istraživanja u okviru projekta “Vanintitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, koji su predstavljeni krajem juna u Beogradu, na prvoj nacionalnoj konferenciji nezavisnih organizacija i inicijativa u kulturi u Srbiji, nevladin sektor u tri zemlje suočen je sa brojnim problemima, ali ima i veliki potencijal.

Anketom istraživanja obuhvaćeno je 107 aktera u sve tri zemlje (procenjeno je da je to tri četvrtine stvarnog broja), odnosno oko 70 iz Srbije, oko 20 iz Makedonije i 15 iz Crne Gore, a na nacionalnim nivoima uočene su i brojne sličnosti, ali i razlike, koje se moraju uzeti u obzir i prilikom koncipiranja dalje saradnje.

Prema rezultatima istraživanja, dve najslabije karike u sve tri zemlje su socijalni (kontakti sa državnim institucijama, biznisom...) i menadžerski resursi, a upravo u tome je i prostor za napredovanje.

Poređenjem scena u sve tri zemlje dolazi se do zaključaka prema kojima u Srbiji postoji svojevrsna prirodna diverzifikovanost organizacija/aktera, u Crnoj Gori praktično je jaka samo jedna organizacija (Expedicio), dok je u Makedoniji uočljiva veća uravnoteženost, mada u finansijskom pogledu scenu drže četiri organizacije.

Svih pet razvijenih kapaciteta, na osnovu kojih je sačinjen klaster, u Srbiji ima 15 odsto anketiranih organizacija, ali će ih, kako je procenjeno, približno toliko i nestati.

U Crnoj Gori je u opasnosti više od 50 odsto organizacija, a u Makedoniji jedna četvrtina.

Glavna snaga nevladinog sektora u kulturi u Srbiji leži u određenom broju iskusnih organizacija koje rade već velike međunarodne projekte, dok je jedna od najvećih slabosti atomiziranost i izolovanost aktera. Takođe, uočljiv je marginalizovan položaj nevladinog sektora u društvu uopšte, a nevladinu scenu odlikuje i centralizovanost, iako bi upravo ona mogla da bude efikasan kanal decentralizacije.

Poseban problem predstavlja i povlačenje stranih donatora sa ovih prostora, odnosno ostanak samo fondova EU, za koje je, opet, potrebno i do 50 odsto sopstvenog učešća u finansiranju projekta, što i predstavlja veliki problem, posebno u uslovima finansijske krize i smanjenja budžetskih sredstava za sufinansiranje.

Prema rezultatima istraživanja, koji su preliminarni i biće dodatno obrađeni, procenjeno je da u nezavisnom sektoru u kulturi u Srbiji radi aktivno oko 2.500 ljudi, od kojih je svega 60 zaposleno. Sufinansijeri su uglavnom strane fondacije, pored državnih organa i pojedinih fondacija velikih korporacija, a saradnja sa biznis sektorom gotovo da ne postoji, pokazuju rezultati istraživanja.

Partneri većine organizacija i inicijativa u Srbiji su sa prostora bivše Jugoslavije, što nije karakteristika za Makedoniju, gde najveći broj partnera dolazi iz zemalja EU.

Više o diskusiji na nacionalnoj konferenciji u Beogradu moguće je naći u tekstu Borba nezavisnih za opstanak, a program konferencije nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Comments