Uži izbor za NIN-ovu nagradu

Žiri za dodelu NIN-ove nagrade suzio je izbor na devet romana, među čijim su autorima i dosadašnji dobitnici tog književnog priznanja i debitanti.

U užem izboru našli su se romani “Sunce ovog dana” (Agora) Vladimira Pištala, dobitnika NIN-ove nagrade 2008. za “Tesla, portret među maskama”, zatim “Proleće se na put sprema” (Red box) mladog pisca Bojana Krivokapića, “Plava kapija” (Albatros plus) Radovana Belog Markovića, “Srodnici” (Laguna) Jovice Aćina, “Gorgone” (Geopoetika) Mire Otašević, “Luzitanija” (Besna kobila) Dejana Atanackovića, “Danas je sreda” (Čarobna knjiga) Davida Albaharija, dobitnika NIN-ove nagrade 1996. za “Mamac”, te “Srebrna magla” (Partizanska knjiga) Srđana Srdića i “Četiri ludila” (Vulkan izdavaštvo) Miloša Latinovića.

Žiri NIN-ove 64. nagrade, koji čine: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), odabrao je prethodno 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.

Najuži izbor biće objavljen 11. januara, a ime dobitnika 15. januara.

NIN-ov žiri je 2016. godine, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, dobio je oko 170 naslova na čitanje, u užem izboru bilo ih je 11, a nagradu je dobila Ivana Dimić za roman “Arzamas”.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

NIN-ova nagrada delimično je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a finansiraju je i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje zele da ostanu anonimne.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.

(SEEcult.org)