Uvažen deo primedbi na izmene Zakona o kulturi
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije predstaviće 29. decembra na javnom slušanju u Skupštini Srbije novi tekst Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, čija je radna verzija izazvala burne reakcije u javnosti, a neke od tih reakcija dovele su u međuvremenu do korekcija, pa su se tako filmska umetnost i balet ponovo našli u opisu kulturnih delatnosti.
Nacrt teksta Zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi predstavlјa poslednju fazu u njegovoj izradi, budući da su u njega integrisane izmene i dopune nastale na osnovu primedbi i sugestija zainteresovanih građana i pravnih lica tokom javne rasprave koja je trajala od 24. novembra do 15. decembra.
Poslednju verziju Nacrta zakona predstaviće na javnom slušanju u Skupštini Srbije ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, a obratiće se i predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) Miro Vuksanović, te predstavnici umetničkih udruženja, nakon čega je previđena diskusija..
I sam NSK imao je tokom javne rasprave niz primedbi na Nacrt zakona, a negodovao je i po njenom završteku zbog neprihvatanja svih njegovih predloga. U međuvremenu su prihvaćene još neke sugestije NSK-a, kao i umetničkih udruženja i drugih učesnika javne rasprave.
Tako je u član 5 (prvobitno član 8), koji je i izazvao najviše reakcija u javnosti, a odnosi se na opis kulturne delatnosti, ubačena i filmska umetnost – umesto prvobitne formulacije audio-vizuelno stvaralaštvo koja je izazvala burnu reakciju Udruženja filmskih umetnika Srbije. Takođe, u stav koji se odnosi na izvođačke umetnosti sada je ubačen i klasičan balet, uz dramu, operu, savremenu i narodnu igru i ostale oblike umetničkog scenskog i muzičko-scenskog stvaralaštva, dok su pantomima i cirkus pomereni u poslednji stav koji se odnosi na “ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja”, a obuhvata i mjuzikl, uličnu umetnost i slično.
Prema poslednjoj verziji Nacrta, Zakon o kulturi ubuduće će se zvati Zakon o javnom interesu u kulturi. Posebnim članom precizirano je da će se pojedinačne oblasti kulture regulisati posebnim zakonima.
Zakonom bi, između ostalog, bilo precizirano da se sredstva za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u pojedinim oblastima kulturne delatnosti, obezbeđuju u državnom, pokrajinskom i budžetima lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje kontrola državne pomoći, kao i drugim zakonima.
Konkursi za (su)finansiranje programa i projekata bili bi raspisivani u roku od 30 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu, što bi okvirno značilo do kraja januara.
Važećim Zakonom o kulturi rok za raspisivanje konkursa bio je 1. oktobar tekuće godine za sledeću, ali je manje-više poštovan, pa je Ministarstvo kulture raspisalo 2013. godine konkurs za 2014. krajem decembra, nakon usvajanja budžeta, a ove godine još nije raspisan za 2015. U prvobitnoj verziji Nacrta rok za raspisivanje konkursa bio je do kraja tekuće godine.
Kao i u prvobitnoj verziji, i u poslednjoj je predviđeno brisanje člana 14, odnosno ukidanje dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, tzv. nacionalnih penzija. To ne znači i ukidanje već dodeljenih priznanja u vidu doživotnog mesečnog novčanog iznosa.
Nacrtom zakona predviđena je i izmena načina izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, kao i delokrug rada NSK, koji ne predvidja više učešće u izradi predloga strategije kulture i davanja ocene izvršenja, već bi NSK bio nadležan da “razmatra i daje mišljenje o predlogu” strategije. Nov posao NSK bio bi i davanje mišljenja u postupku dodele nagrade za podsticanje kulturnog stvaralaštva.
Prema prvobitnoj verziji Nacrta, NSK je trebalo da daje mišljenje i u postupku dodele statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, ali je poslednjom verzijom Nacrta predviđeno ukidanje tog statusa koji trenutno ima 60 ustanova.
Ministarstvo kulture ranije je saopštilo da preispituje opravdanost održivosti modela statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, među kojima su i one za koje nema jasnog opravdanja za dodelu tog statusa koji je podrazumevao i prioritetno finansiranje iz budžeta Srbije.
Ministarstvo kulture je, posle javne rasprave, zahvalilo svima koji su na javnim raspravama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu dali konstruktivne predloge i ukazali na neke nedoumice u tekstu Nacrta zakona, čime su “dali veliki doprinos u izradi konačne verzije”.
(SEEcult.org)
