Uticaj interneta na javnost opšti problem

Medijska situacija u Srbiji i Švedskoj, iako različita po mnogo čemu, slična je bar što se tiče uticaja interneta na najširu javnost, što je i globalni fenomen.

“Polovina ukupne publike veruje svemu što sazna na internetu”, rekla je nekadašnja savetica za kulturu ambasade Švedske u Beogradu Helen Laršon Puset, moderatorka prvog “Dijalog kluba” koji je održan u Kulturnom centru Grad u okviru obeležavanja stogodišnjice diplomatskih odnosa Srbije i Švedske, a bio je posvećen medijima, odgovornosti, novim generacijama i aktivizmu.

O medijima su govorile i švedska novinarka i urednica u jednoj od najvećih švedskih medijskih kuća Mittmedia Gunila Šindstrand i novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, saopštila je švedska ambasada posle dvodelne debate, organizovane u saradnji sa Kreativnim mentorstvom.

Prema rečima Gunile Šindstrand, u Švedskoj su mediji drugačije organizovani, jer ima mnogo lokalnih medija koji se bave lokalnim problemima. “To je dobro, jer poznaju kako zajednica diše i prenose ono što zajednica oseća”, rekla je Gunila Šindstrand, dodajući da je digitalizacija medija donela niz promena u percepciji informacija.

Kao naveći problem savremenog novinarstva, navela je činjenicu da većina publike ne razlikuje novinski članak od plaćenog oglasa i da im to, zapravo, nije ni važno, već je jedino bitno da se do informacije dođe.

Tamara Skrozza ocenila je da je globalni problem kada plaćeni oglasi nisu tako označeni, a trebalo bi da budu. “Osim publike koja nije dovoljno medijski pismena da to razlikuje, kod nas su se čak i mediji hvatali za lažne vesti i objavljivali ih kao prave. To je bila neka vrsta socijalnog eksperimenta” rekla je Tamara Skrozza.

Linda Skuksbi, Sanja Kljajić, Helen Laršon Puset

U drugom panelu Helen Laršon Puset razgovarala je sa aktivistkinjama iz Švedske i Srbije Lindom Skuksbi iz organizacije “Fryshuset” i Sanjom Kljajić o ulozi mladih u promenama u društvu.

“Mi mlade učimo da onim što već imaju, kao što su mobilni telefon i kontakti, sutra mogu započeti neki projekat, oni već imaju alat”, rekla je Linda Skuksbi.

U nastavku programa obeležavanja jubileja dilomatskih srpsko-švedskih odnosa, nazvanog “Švedskosrpski100”, u Jugoslovenskoj kinoteci 4. i 5. decembra, u saradnji sa udruženjem Krokodil, biće održana konferencija “Zeitgeister” o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope, a tokom festivala “Švedski kultni filmovi – Duh vremena”, od 7. do 12. decembra u Kinoteci će biti prikazani neka od najznačajnijih švedskih filmskih ostvarenja.

U Kinoteci će od 4. do 12. decembra biti i premijerno izložene fotografije iz švedskog državnog arhiva autora Duška Topalovića, švedskog istoričara srpskog porekla, koji je ustupio fotografije da bi se i srpska javnost upoznala sa stogodišnjom diplomatskom saradnjom dve zemlje.

Zimski praznik Sveta Lucija, koji Šveđani obeležavaju u slavu sunčevog svetla tokom hladnih i mračnih zimskih dana, biće obeležen 11. decembra posluženjem kuvanog vina (glögg) uz kolačiće od đumbira u centru grada uz zvuke božićne muzike. Ambasada Švedske iste večeri organizuje proslavu Svete Lucije u Kinoteci, uz učešće hora koji će pevati švedske tradicionalne pesme.

*Foto: Nemanja Stojanović

(SEEcult.org)