Unutrašnja migracija

Na izložbi učestvuju: Goran Dragaš, Vladimir Frelih, Branislav Nikolić, Ana Petrović, Jovana Popić, Selman Trtovac i Dragan Vojvodić, a proizašla je iz umetničkog dijaloga Freliha i Trtovca, koji su tokom 90-ih 20. veka istovremeno studirali na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu - Frelih kod Nam Džun Pajka (Jun Paik), kasnije kod Magdalene Jetelove, a Trtovac kod Klausa Rinkea.

Za vreme studija su tesno sarađivali na polju umetnosti, a često su i zajednički radili na teškim fizičkim poslovima da bi mogli finansirati svoj boravak u Nemačkoj. Nakon studija su se njihovi putevi razišli, ali se ponovo sreću nakon 15 godina, kada obnavljaju umetnički dijalog i saradnju. Obojica su bili svesni zajedničkog kulturnog prostora, drame kroz koju su prošli narodi bivše Jugoslavije i potrebe da se umetnički preispitaju mnoga važna pitanja u umetnosti, ali i izvan nje.

Tema migracija usko je vezana za sve izlagače na izložbi, jer su duže ili kraće vreme boravili (ili trenutno borave) izvan matične zemlje.

Na izložbi se, ipak, kako je navedeno u pratećem tekstu, ne radi samo o migraciji kao fizičkoj promeni mesta. Štaviše, migracija tih umetnika, uz to što je fizičke prirode, uključuje i kulturološke promene i širenje umetničkog doživljaja sveta. Oni upravo zbog toga ističu da je njihova migracija u prvome redu “unutrašnja”. Sve promene koje čovek proživljava dok je “na putu”, dok traga, ne mogu ostaviti trajniji trag ako u njemu samome ne nađu čvrsto sidrište. Kao posledica jedne temeljne migracije, proizlazi izmena čovekovog identiteta, koja može biti jače ili slabije izražena, a potvrđuje čovekovu univerzalnost, ali i kulturološku zavisnost od sredine u kojoj boravi.

Umetnici zajedničkom izložbom žele da pokažu u kolikoj su meri na njih uticale “migracijske” okolnosti  u njihovom životu, kakav je u njihovom slučaju odnos unutrašnje i spoljašnje (fizičke) migracije, te koliko je jedan oblik i doživljaj migracije čoveku uopšte potreban ne samo da bi se bavio umetnošću, nego da bi živeo.

Početak tog konkretnog dijaloga leži u činjenici da je kroz dugu istoriju moderne umetnosti, od početka 20. veka pa sve do današnjih dana, postojala saradnja i umetnički suživot mnogih umetnika emigranata sa prostora bivše Jugoslavije, u Francuskoj, Austriji, Italiji i Nemačkoj. Fizička migracija je za te ljude uvek bila manje zlo u odnosu na one unutrašnje drame koju su proživljavali. Nakon prve migracije u određenom smeru umetnici su se često vraćali na mesto odakle se krenuli, iz raznoraznih razloga, a to je opet predstavljalo novu migraciju, re-migraciju. Može se reći da su umetnici konstano u migracijama, unutrašnjim ili spoljašnjim.

Izložba “Unutrašnja migracija” sa nešto drugačijim spiskom učesnika održana je u aprilu 2015. u galeriji Popup u Osijeku.

Izložba će biti otvorena do 22. februara u sarajevskoj galeriji Duplex 100m2.

(SEEcult.org)