Unosno mesto u JDP-u
Komedija “Unosno mesto” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog o društvu ogrezlom u korupciju, koja je napisana pre više od 150 godina, a i dalje je aktuelna, premijerno će biti izvedena 7. marta na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Egona Savina.
Radnja te predstave događa se u miljeu moćnih državnih činovnika i naglo obogaćenih moskovskih trgovaca - u društvu u kojem korupcija postaje društvena norma i gde je dodvoriti se nadređenima važnije od diplome.
Zato je stvar životnog opstanka obezbediti sebi unosno mesto.
“Korupcija? Šta je korupcija, sitnica… Mnogi tako rade… Mito! Kakva reč - mito! Sami su je izmislili da vređaju čestite ljude. Ne radi se o mitu, nego o zahvalnosti. A greh je čoveku odbiti zahvalnost, to će uvrediti čoveka… Neoprostiva glupost! Neće da uzimaju mito, hoće da žive samo od plate… Veruj mi da svaki pisar zna da je bolje biti sit čovek nego gladan filozof… Pošteno siromaštvo lepo izgleda samo u pozorištu… Koga nisu uhvatili, taj nije lopov – tako misli naša javnost… A izigravati poštenje, boga mi, nema smisla…”, neki su od dijaloga predstave “Unosno mesto” koji su više nego aktuelni i danas.
O akterima svoje drame, koju je napisao 1857. godine, Ostrovski je naveo da više nisu neobrazovani kao što su bili njihovi očevi, već imaju fine manire, lepu spoljašnjost, idu u Pariz na izložbe, piju šampanjac, čitaju francuske novine, prate evropsku modu, ali ništa od toga nije posledica prave produhovljenosti, već sredstvo za mimikriju. Pod tom privlačnom spoljašnošću krije se isti egoizam, surovost i samoljublje njihovih predaka.
“Oni su energični, spretni, sposobni da zarade, što je, zapravo, drugo ime za grabljivost. Oni su cinični, ponekad čak i pošteni, ali bez ikakve samilosti ili plemenitosti. Njihovo materijalno bogaćenje, koje je divlji kapitalizam omogućio korupcijom, stvara u njima ‘ludilo moći’”, naveo je Savin o komediji Ostrovskog, u prevodu Kirila Taranovskog.
Savin je režirao u JDP-u 2005. i “Šumu” Ostrovskog, a za komediju “Unosno mesto” odabrao je i muziku.
Dramaturg te predstave je Miloš Krečković, scenograf Miodrag Tabački, kostimografkinja Lana Cvijanović, a koreografiju potpisuje Ista Stepanov.
U predstavi igraju Nikola Rakočević, Branislav Lečić, Jelisaveta Seka Sablić, Predrag Ejdus, Srđan Timarov, Jovana Gavrilović, Anđelka Simić, Bogdan Diklić, Milena Živanović, Nebojša Ljubišić, Stefan Bundalo, Slobodan Tešić, Marko Ajvaz i Anđela Krvavac.
Ostrovski je napisao dramu “Unosno mesto” 1857. godine.
Rođen u Moskvi 1823, a umro u Ščelikovu u Kostromskoj guberniji 1868. godine, Ostrovski je studirao po očevoj želji prava i radio jedno vreme u sudu, pa je upoznao činovnički život i način rada državnih službi. Kada se konačno opredelio za pozorište, umeo je da piše o životu ruskih činovnika, patrijarhalnom i konzervativnom trgovačkom staležu, ali i likovima ruskih plemića i vlastele. Realističkim i kritičkim stilom, najbolje je prikazao novo raslojavanje društva pri prodoru kapitala u feudalni sistem Rusije.
Među najčešće izvođenim delima Ostrovskog su: “Bankrot” (prva drama, napisana 1849), “Oluja”, “Svoji smo - sporazumećemo se”, “Ne sedaj u tuđe saonice”, “Šuma”, “Oluja”, “Vuci i ovce”, “Sirotinja nije greh”, “Devojka bez miraza” i “Unosno mesto”. Česta tema mu je bio i sam život pozorišta i umetnika, kao u dramama “Talenti i obožavaoci”, “Bez krivice krivi”, pa i “Šuma”. Ostrovski se zanimao i za rusku prošlost i jedan ciklus dela posvećen je istorijskim, ali i folklornim motivima: “Minin-Suhoruk”, “Dimitrij Samozvanac”, “Vasilisa Melentjeva” i “Snjeguročka”.
Stil Ostrovskog se odlikuje zanimljivim zapletima i velikim smislom za humorističko slikanje ljudi i situacija, ismevanje lažnog morala i licemerja, ali uz dramatične obrte, ponekad s lirskim i melodramskim akcentima. Kao plodan pisac, Ostrovski je stvorio realistički nacionalni repertoar ruskog pozorišta, a posebno je uticao na moskovski Mali teatar u kojem je i izvedena njegova prva drama 1853.
U JDP-u je igrana i njegova drama “Talenti i obožavaoci” (Таланты и поклонники), u režiji Bojana Stupice, čija je premijera bila 5. novembra 1949. kao deveta u istoriji tog pozorišta, zatim “Vuci i ovce” (Волки и овци), premijerno izvedena 8. marta 1974. godine, u režiji Evgenija R. Simonova, te “Šuma” (Лес), u režiji Savina, premijerno izvedena 27. decembra 2005.
Komedija “Unosno mesto” izvođena je na više scena u Srbiji, počev od verzije koju je 1949. postavio u Beogradskom dramskom pozorištu Marko Fotez, preko Narodnog pozorišta u Užicu 1956. godine, u režiji Petra Govedarovića i Pozorišta “Zoran Radmilović” u Zaječaru iste godine, u režiji Dušana Stojovića, te Narodnog pozorišta u Somboru 1972, Narodnog pozorišta u Leskovcu 1978. i ponovo u zaječarskom pozorištu 1994. godine, u režiji Vitalija Dvorcina.
(SEEcult.org)
