Umetnost na poklon
Muzej primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu predstavlja od 8. avgusta izložbu “Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon” iz poklon-zbirke Narodnog muzeja u Aranđelovcu, koja obuhvata 54 umetnička dela Petrova (1902-1983), grafičara, slikara, ilustratora, pesnika, kritičara i profesora, jednog od najaktivnijih saradnika časopisa “Zenit”.
Izložbu čine predmeti poklon-zbirke znamenitog umetnika Petrova koju je aranđelovački muzej formirao 2011. godine.
Najveći broj radova na izložbi su grafike, uz nekoliko crteža, od kojih su posebno zanimljivi oni nastali flomasterom. Izložbu čine i po jedan akvarel i ulje na kartonu.
Ekskluzivnost na izložbi predstavljaju lični predmeti umetnika (fotoaparati, kamera, lične beleške, grafički pribor, fotografije, gramofonske ploče...).
Mihailo S. Petrov, Kropa, 1940.
Radovi su grupisani u tematske celine: autoportreti, avangardne grafike iz 20-ih godina 20. veka, pejzaži i portreti, portreti “Rudara-udarnika” i apstraktne grafike iz poslednjeg perioda umetnikovog stavaralaštva.
Koncept izložbe baziran je na tematskoj prezentaciji umetničkih dela i predmeta iz poklon-zbirke, a struktura teksta je uslovljena dominanatnim celinama i idejama u opusu. Brojne likovno-estetske analize stvaralaštva Petrova, temeljno postavljene u proteklim decenijama, postale su integralni deo istorije moderne umetnosti i nisu bile osnovni cilj izložbe.
Mihailo S. Petrov, Mostar, 1921.
Prema rečima autorke izložbe Tanje Vićentić, “...ovo je pokušaj da se primenom kontekstualnog pristupa sagledaju najznačajnija ostvarenja bogatog umetničkog opusa impozantne ličnosti, a da se istovremeno, u tom okviru, prikažu mesto i značaj dela iz zbirke aranđelovačkog Muzeja. Iz tog razloga, odnos u kome katalog i izložba korespondiraju kao ravnopravni segmenti jedne celine ovde je namerno narušen”.
Mihailo S. Petrov, Supruga, oko 1940.
Svestrani srpski umetnik Petrov bavio se i opremom knjiga, tipografijom i izradom plakata.
Umetničko obrazovanje otpočeo je u Umetničkoj školi u Beogradu (1919-1921), a nastavio u Beču (1922), Krakovu (1923) i u Parizu (1924-1925).
Osim što je bio jedan od najaktivnijih saradnika časopisa “Zenit”, sarađivao je i sa drugim avangardnim časopisima svog vremena, kao što su “Dada Tank” i “Út”.
Izložbu u MPU svečano će otvoriti istoričarka umetnosti prof. dr Irina Subotić i autorka Tanja Vićentić, kustoskinja Narodnog muzeja u Aranđelovcu, a biće je moguće obići do 31. avgusta.
*Foto na vrhu: Autoportret, 1951.
(SEEcult.org)
