Umesto svima po malo...
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije podržaće u 2016. godini oko 600 projekata u oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, za koje je ukupno izdvojilo nešto više od 585 miliona dinara (oko 4,7 miliona evra), a stručne komisije odabrale su ih među gotovo 2.500 prijavljenih.
U oblasti kulturnog nasleđa primljeno je 776 prijava, a odobreno ih je 208, koji će biti podržani sa 307.611.080 dinara.
Od 1.691 prijave u oblasti savremenog stvaralaštva - ne računajući vizuelne umetnosti, za koje rezultati nisu još objavljeni, odlukama komisija biće podržano 393 projekta, za koje je izdvojeno ukupno 277.749.000 dinara.
Rezultati konkursa za (su)finansiranje projekata u ukupno 18 oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva (osim za vizuelnu umetnost, multimedije i arhitekturu) objavljeni su 10. maja na sajtu Ministarstva kulture zajedno sa imenima članova stručnih komisija, a pokazuju da su ukupna sredstva povećana za oko 30 miliona u odnosu na 2015. godinu, kao i da je odobren dvostruko manji broj projekata (2015. podržano ih je 1.357 – 942 u oblasti savremenog stvaralaštva sa oko 297 miliona dinara i 415 u oblasti kulturnog nasleđa sa oko 256 miliona), ali su ove godine pojedinačni iznosi veći.
Ministarstvo kulture prvi put je definisalo donje limite za dodelu sredstava, čime je, kako je navelo u saopštenju, postignuto da se umesto uravnilovke po sistemu “svima po malo”, dodele značajnija sredstva nešto manjem broju projekata koji su kvalitetom zaslužili da budu podržani, odnosno imaju prepoznatljivost na republičkom nivou i značajni su za promociju srpske kulturne scene.
U oblasti savremenog stvaralaštva, najviše sredstava opredeljeno je za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva - 70,5 miliona, te scenskog stvaralaštva i interpretacije - ukupno 94 miliona za pozorište (68,9) i umetničku igru (25,1). Više sredstava u odnosu na 2015. godinu opredeljeno je za projekte u oblasti muzike (49,5 miliona naspram 30 prošle godine), dok je manje nego 2015. odobreno za književne manifestacije i nagrade (9 miliona u odnosu na 15,7). Smanjen je i budžet za kapitalna dela u oblasti izdavačke delatnosti (10,9 naspram 12,6 prošle godine), dok je za periodične publikacije ostao na istom nivou.
U pojedinim oblastima konkurencija je bila izuzetno velika (u oblasti izdavaštva kapitalnih dela, na primer, podržano je 27 projekata, a prijavljen je 171).
Pojedinačno najveći iznos u svim oblastima dodeljen je za Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef (15 miliona), a na osnovu odluke komisije koju su u oblasti scenskog stvaralaštva (pozorišta) činili Aja Jung, Radmila Stanković i Petar Mihajlović, sa ukupno 68,9 miliona podržana su još 33 projekta od čak 251 prijavljenog. Između ostalog, za predstojeće 61. Sterijino pozorje odobreno je 5 miliona, koliko je dobio i Hartefakt fond za projekat “Kad se život žiti drugi put” (Ostaci, Život i Gospođica Julija). Narodno pozorište Užice dobilo je 3,5 miliona za 22. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”, Ateljeu 212 u Beogradu odobrena su 3 miliona za proslavu 60-godišnjice, koliko i Kulturnom centru u Jagodini za 45. Dane komedije i Zajednici profesionalnih pozorišta Srbije za 52. “Joakim Vujić”, te Otvorenom univerzitetu Subotica za 23. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici.
Podržano je i nekoliko produkcija predstava, među kojima su “Čas anatomije” Andraša Urbana, za koju je Srpsko narodno pozorište dobilo 2 miliona dinara, koliko i Studentski kulturni centar Novi Sad za “Koštanu” Kokana Mladenovića, dok su Narodno pozorište Subotica i Bitef teatar dobili po 1,5 milion za Urbanovo “Ruženje naroda u dva dela”, odnosno za Mladenovićevu “Naciju”.
U oblasti umetničke igre, u kojoj je sa ukupno 25,1 miliona podržano 14 od 79 prijavljenih projekata, najveći iznos dodeljen je za protekli 13. Beogradski festival igre (12 miliona). Na osnovu mišljenja komisije koju su činili Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli, Bitef teatar je za svoju plesnu kompaniju dobio 2,8 miliona dinara, uz još 500.000 za gostovanje u Japanu. Udruženje baletskih umetnika Srbije dobilo je 2,5 miliona za 20. Festival koreografskih minijatura, a Stanica – Servis za savremeni ples – 1 milion za festival Kondenz i 1,2 miliona za projekat “Puzzle #2”. Između ostalog, u oblasti umetničke igre podržan je sa 1 milionom i 16. festival “Ponesi opanak” Organizacije za narodnu umetnost – folklor iz Beograda.
U oblasti muzike, za koju je izdvojeno 49,5 miliona, komisija koju su činili Bojan Suđić, Jelena Milašinović i Boris Postovnik, odlučila je da podrži 58 projekata od 297 prijavljenih. Među njima je i internacionalni džez festival “Nišvil” u Nišu, koji je dobio 1,25 milion dinara, koliko i Ariljska letnja muzička manifestacija (1,2). Nešto više dobili su Dom omladine Beograda za 32. Beogradski džez festival (1,7 milion) i Centar beogradskih festivala (Cebef) za 48. BEMUS (1,8 milion), dok je dvostruko više dodeljeno Muzičkoj omladini Novog Sada za NOMUS (4 miliona).
U oblasti izdavaštva, za 27 projekata kapitalnih dela na srpskom jeziku u oblasti kulture, odabranih medju 171 prijavljenim, odobreno je ukupno 10,9 miliona dinara, na osnovu preporuke komisije koju su činili Tamara Mitrović, Zona Mrkalj, Zoran Rakić, Petar Matović i Laslo Blašković. Gotovo svi su dobili po 400.000 dinara, osim Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu koji je dobio 500.000 za “Srpski ikonopis u doba obnovlјene Pećke patrijaršije 1557-1690”. Ista komisija ocenjivala je i 103 projekta periodičnih publikacija u oblasti umetnosti i kulture, a preporučila je podršku za njih 38 u ukupnom iznosu od 10,1 miliona dinara (uglavnom po 250.000 dinara po projektu).
Ista komisija ocenjivala je i projekte u oblasti književnosti, odnosno književnih manifestacija i nagrada, za koje je odobreno 9 miliona, koji su raspoređeni na 32 projekta od 172 prijavljena. Većina ih je dobila po 250.000 i 300.000, osim medijske kuće NIN, koja je za NIN-ovu nagradu dobio 500.000 dinara i Kulturno-prosvetne zajednice, kojoj je za Vukovu nagradu odobreno 400.000.
Odlukom komisije za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva, koju su činili Dimitrije Vojnov, Boban Jevtić i Nevena Daković, opredeljeno je 70,5 miliona za 66 projekata odabranih među 117 prijavljenijh. Najviše sredstava – po 9 miliona dinara, dobili su Cebef za protekli 44. Fest, Otvoreni univerzitet Subotica za 22. Festival evropskog filma Palić, te preduzeće “Rasta International” Emira Kusturice za festival Kustendorf na Mokroj Gori. Fond B92 dobio je 3 miliona za 12. Filmski festival “Slobodna zona”, slično kao i 51. Festival glumačkih ostvarenja “Filmski susreti” u Nišu (3,3 miliona), dok je za predstojeći deveti Beldoks odobren 1,5 milion dinara, koliko i za 63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, a za 12. Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” 1,7 miliona. Skromnija sredstva dobili su festivali kao što su Animanima u Čačku (650.000), Bašta fest u Bajinoj Bašti (600.000), te Pančevački filmski festival, Alternative film/video i Balkanima (po 500.000).
U oblasti kulturnih delatnosti dece i za decu i mlade, na osnovu mišljenja komisije koju su činili Mina Božović, Ljubica Belјanski-Ristić i Sunčica Milosavlјević, od 225 pristiglih projekata podržano je 45 sa ukupno 16,2 miliona dinara, a većina ih je dobila po 300.000.
Gotovo ujednačenu podršku od po 200.000 dobilo je i 59 projekata od čak 203 prijavljena u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, za koju je ukupno odobreno 12,4 miliona dinara, na osnovu mišljenja komisije koju su činili Bilјana Sikimić, Goran Miletić i Adi Sinani.
U oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom, komisija koju su činili Aleksandar Bogdanović, Bilјana Dakić Đorđević i Boris Čakširan odobrila je 20 od 73 prijavljena projekta, za koje je dodeljeno ukupno 4,9 miliona dinara.
U oblasti kulturnog nasleđa, u kojoj je za osam podoblasti izdvojeno ukupno 307,6 miliona dinara, najveći deo sredstava opredeljen je za istraživanje, zaštitu i korišćenje nepokretnog kulturnog nasleđa – 120,6 miliona dinara. Od 149 prijavljenih, podržano je 39 projekata na osnovu odluke komisije koju su činili Brana Stojković Pavelka, Svetlana Pejić i Estela Radonjić Živkov.
Narodni muzej Zaječar dobio je 8 miliona za konzervatorsko-restauratorske radove na arheološkom utvrđenju Feliks Romulijana, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin dobio je 7,8 miliona za obnovu enterijera svoje zgrade - Velikobečkerečke štedionice u Zrenjaninu, a po 7 miliona dinara dobili su Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin - za izvođenje radova na interventnoj zaštiti i izradu projektno-tehničke dokumentacije sanacije, rekonstrukcije i konzervacije dvorca u Beočinu, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo - za realizaciju prve faze glavnog projekta sanacije, adaptacije i revitalizacije fasada zdanja Starog načelstva u Požarevcu i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kralјevo - za konzervatorsko-restauratorske radove na crkvi brvnari u selu Vrba, te Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica za konzervaciju i restauraciju mozaika u prostoriji arheološkog lokaliteta Carska palata Sirmijum (7,4 miliona).
Značajnu podršku dobili su i projekti u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa – na osnovu mišljenja komisije koju su činili Tamara Butigan Vučaj, Dejan Sandić i Zoran Perović, sa ukupno 51,5 miliona dinara podržana su 54 projekta od 74 prijavljena. Između ostalog, Institut za srpski jezik SANU dobio je 5,9 miliona dinara za Raskovnik: srpski leksikografski portal i platformu za unapređenje istraživanja srpske leksike, a Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” 4,7 miliona za projekat “Novi horizont digitalizacije u Srbiji”. Muzej Srpske pravoslavne crkve dobio je 1 milion dinara za digitalizaciju i obradu predmeta iz riznice manastira Visoki Dečani i Pećke patrijaršije na Kosovu.
Za 29 projekata u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja muzejskog nasleđa odobreno je ukupno 49,8 miliona dinara, a komisija koju su činili Olga Vasić, Ljilјana Miletić Abramović i Momo Cvijović razmotrila je 141 pristiglu prijavu.
Za istraživanje, zaštitu i korišćenje arheološkog nasleđa odobreno je 24,5 miliona dinara za 29 projekata od 86 pristigli, prema odluci komisije koju su činili Emina Zečević, Maja Đorđević i Aca Đorđević, dok je 20,8 miliona opredeljeno za 23 projekta u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja arhivske građe, koje je komisija koju su činili Zlatibor Marković, Aleksandar Marković i Nada Petrović odabrala među 87 prijavljenih.
U oblasti bibliotečko-informacione delatnosti podržano je 17 projekata sa ukupno 18 miliona dinara, a komisija koju su činili Vladimir Šekularac, Vesna Stevanović i Vladan Trijić razmotrila je 74 prijave.
Sa 10,2 miliona dinara podržana su i 22 projekta u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je komisija koju su činili Marko Stojanović, Mirjana Zakić i Draginja Maskareli odabrala među 139 prijavljenih.
Znatno slabija konkurencija bila je u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja stare i retke bibliotečke građe, u kojoj je podržano 15 projekata sa ukupno 11,8 miliona dinara, a komisija koju su činili Vladimir Šekularac, Vesna Stevanović i Vladan Trijić, razmotrila je 27 prijava.
(SEEcult.org)
