• Search form

08.07.2018 | 18:09

Ulične rekonstrukcije

Ulične rekonstrukcije

Izložba “Ulične rekonstrukcijeJelene Aranđelović, Milice Stojšin i Marije Aranđelović biće otvorena 11. jula u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu, a objedinjuje radove čiji je zajednički tematski imenitelj javni prostor i određenje prema njemu.

Sve tri umetnice, svaka na svoj način i različitim medijima, pristupaju toj temi. Od preispitivanja estetskih aspekata simbola do dokumentarnih video snimaka i oslikavanja urbanističkih rekonstrukcija grada, izložba govori o sveprisutnom i večnom dinamizmu savremenog društva.

U radovima Milice Stojšin zastupljene su zastave kao simbol određenog pripadanja i opredeljenja. Svuda su (ideološke, korporacijske, nacionalne, timske, marketinške) i to uglavnom multiplicirane - kao da će njihovo mnoštvo pojačati i utvrditi markiranje prostora. Sa druge strane, kada se zanemari njihova sadržina, kolorit i svaka druga obojenost, igra njihovog pokreta donosi jedan sasvim drugačiji prizor, uzbudljiv i dinamičan vizuelni utisak.

Milica Stojšin

Milica Stojšin, rođena 1977. u Vršcu, diplomirala je 2004, a magistrirala 2010. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Aktivno izlaže od 2001. Autorka je nekoliko umetničkih projekata (artKUFER, Mala ilustratorska škola - MIŠ, Mini illustrators). Pored likovnih umetnosti, bavi se i ilustracijom i dizajnom, kao i pedagoškim radom. Autorka je i moderatorka nekoliko umetničkih radionica i umetničkih programa, a angažovana je i kao kustos-dokumentarista SULUJ-a.

Jelena Aranđelović učestvuje na izložbi slikama kojima ukazuje na prirodu investitorskog urbanizma.

“Uništavanje. Stvaranje. Koja je reč privlačnija? Možda su previše apstraktne... Zamislimo onda usporeni snimak automobila koji se, u laboratorijskim uslovima, zakucava pri punoj brzini u zid od armiranog betona. Sada zamislimo proizvodnu traku pored koje stoje vredni radnici – ili pre, pošto živimo u tehno vreme, roboti bez slobodne volje – i sklapaju delove automobila. Koja nas slika više uzbuđuje? Da li će nas više zainteresovati saobraćajna nesreća ili radovi na putu? Kjubrikov i Klarkov ljudski predak uzima kosku i uništavanjem, puno miliona godina kasnije, doseže mesto ‘puno zvezda’ do kojeg verovatno nije valjalo doći. Ili je, valjalo ili ne, bilo neizbežno. Uređeni planovi gradskog razvoja ili, u manje srećnim državama, investitorski urbanizam ruše stare zgrade da bi podigli nove u kojima će porodice živeti srećno, jedući, odlazeći na posao i vraćajući se sa posla, pipkajući crna ogledala svojih uređaja za komunikaciju. Sanjajući. Višnu, koga se Openhajmer tako prikladno setio, dok spava posmatra svoj san na taj način održavajući vasionu u postojanju. Kada bi se probudio, sve bi opet postalo Ništa. Možda su svi ti valjkovi, kranovi i bageri rizično bučni”, navela je Jelena Aranđelović povodom svog rada.

Jelena Aranđelović

Umetnica podseća u tom kontekstu na reči Dž. Roberta Openhajmera povodom prve detonacije atomske bombe: “Znali smo da svet neće biti isti. Neki su se smejali. Neki su plakali. Većina je bila tiha. Setio sam se dela iz hinduističkog spisa ‘Bhagavat Gita’. Višnu pokušava da ubedi princa da bi trebalo da obavi svoju dužnost. Da bi ga oduševio, preuzima oblik sa mnogo ruku. Kaže, ‘sada sam postao Smrt, uništitelj svetova’. Pretpostavljam da smo svi to pomislili, na neki način”.

Jelena Aranđelović diplomirala je 2003. i magistrirala 2008. slikarstvo na FLU u Beogradu. Studirala je 2004/05. na Ecole Nationale Superieure de Beaux-art i boravila 2006/07. u Cité International des Arts u Parizu. Dobitnica je stipendija Norveške (2002) i Francuskog kulturnog centra (2004). Samostalno je izlagala u Beogradu, Čačku, Novom Sadu, Tunisu, Parizu… Učestvovala je na mnogobrojnim kolektivnim iѕložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

Marija Aranđelović predstavlja u okviru izložbe “Ulične rekonstrukcije” video rad “Srbija pleše buto, buto pleše Srbiju” koji postavlja pitanje mogućnosti, toka i izgleda za uspeh rekonstrukcije jednog društva, počev od ulice. Uprkos tome, rad je izrazito lirskog karaktera. U njemu, nasuprot buto sceni umiranja (butoh je savremeni japanski ples koji se bavi istraživanjem podsvenog stanja, kao i transformacije tela i svesti), postavljen je dokumentarni materijal snimljen poslednjih godina na ulicama Beograda. Moglo bi se, dakle, reći da, dok kolektivno telo Srbije igra svoj buto transformativni ples, individualno telo buto performerke prolazi kroz svoju promenu – simboličnu scenu umiranja.

Da li su ti plesovi, kolektivnog I individualnog tela, u suprotnosti ili baš naprotiv, korespondiraju u emociji i značenju? Hoće li se desiti rekonstrukcija ili nema nade? Unutraanji ples tame je eksternalizovan i otvoren za tumačenja i isčitavanja.

Marija Aranđelović

Buto performerka je Danijela Vučković, koreograf Marco Nektan, muziku je komponovala Evgenija Tamnavac, a video snimila i montirala Marija Aranđelović.

Marija Aranđelović diplomirala je na odseku FTV montaže na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem trenutno završava doktorske umetničke studije. Bavi se snimanjem i montažom. Izlagala je video radove na nekoliko samostalnih izložbi i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izložba “Ulične rekonstrukcije” u UBSM biće otvorena do 14. avgusta.

(SEEcult.org)

Raša Todosijević, performans, 1973, SKC Beograd
Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.