Udruženja novinara: Nema slobode medija
Udruženja novinara u Srbiji i ove godine su, povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, izrazila duboko nezadovoljstvo stanjem u toj oblasti, a sličnu ocenu dali su i pokrajinski i republički zaštitnici građana.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvali su sve kolege da se 3. maja pridruže simboličnoj protestnoj akciji “Pet minuta gromoglasne tišine” kako bi upozorili najširu javnost na sve lošiji položaj novinarske profesije. Elektronski mediji pozvani su da u pet do 12 isključe ton i zamrače ekrane, a u onlajn i štampanim medijima objave proglase o stanju medijskih sloboda u Srbiji.
NUNS je pozvao medijske radnike da se zajednički suprotstave “daljem unižavanju profesije” i učine sve kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana.
“Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika”, poručio je NUNS i naglasio da su vlast i država dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure, te da novo medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu.
NUNS je konstatovao i da o stanju medijskih sloboda u Srbiji najbolje govori sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca.
“U prošloj godini, stotine medijskih radnika ostalo je bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade”, naveo je NUNS.
Pozivajući se na izveštaj Reportera bez granica (RSF), prema kojem je Srbija na 67. mestu svetske liste po slobodi medija, NUNS je naveo da vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija. “Razvoj medijske situacije ne vodi ka željenom, evropskom cilju. Da bi se stvari popravile, potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija”, preneo je NUNS zaključak RSF-a.
UNS je u svom proglasu ocenio da je sloboda medija u Srbiji ugrožena, jer novinarstvo nije nikada bilo u težem ekonomskom položaju.
“Pad Srbije na svetskim rang listama medijskih sloboda nije samo posledica materijalnog položaja novinara, nego i nastavlјanja prakse vlasti i političara da koriste medije za političke obračune. Zato i ove godine, na Svetski dan slobode medija, moramo ponoviti da nema slobodnog novinarstva u uslovima bede, korupcije i straha od vlasti”, poručio je UNS.
Ukazujući i da je protekla godina izbacila na medijsku površinu surovu činjenicu da slobodi medija ne preti opasnost samo od vlasti nego i anonimnih čuvara privatnog kapitala, UNS je naveo da je tako ugašena kultna politička emisija “Utisak nedelјe”, bez obzira na gledanost, apele građana, kolega i uglednih ličnosti, te da su nije ispunjeno obećanje vlasti da će istražiti sve sporne privatizacije, uklјučujući i privatizaciju medija (“Večernjih novosti” i “Politike”).
“Vlast smatra da je rešila probleme u medijskoj sferi time što je usvojila medijske zakone. Iako je njima obezbeđeno povlačenje države iz medija i prozračnost državnog finansiranja medija, i dalјe nije vidlјiva novčana pomoć koju dobijaju od stranih i domaćih donatora, zbog čega, između ostalog, UNS nije podržao zakone”, naveo je UNS, dodajući da Zakonom o javnom informisanju i medijima nije propisana obaveza finansiranja medija iz budžeta lokalnih samouprava, niti minimum izdvajanja za medije, pa četvrtina opština ove godine neće izdvojiti ni dinar za projektno sufinansiranje medija.
UNS je naveo i da je Zakonom o javnom informisanju i medijima propisan kraći rok za povlačenje države iz medija, odnosno njihovu privatizaciju u odnosu na ostala preduzeća, čime se dovodi u pitanje mogućnost da zaposleni u medijima uopšte dobiju novac za otpremnine.
Povodom medijske sitiuacije, UNS zahteva da vlada - zato što je predložila kraći rok za privatizaciju medija od ostalih preduzeća, obezbedi novac i Ministarstvu za rad naloži da prioritet imaju zahtevi za otpremnine u medijima koji treba da budu privatizovani. Takođe, od vlade je zatraženo da, ukoliko ne sprovede privatizaciju medija do kraja juna, omogući zaposlenima da bez odlaganja postanu vlasnici svojih medija. Zatraženo je i da lokalne samouprave u budžetima za iduću godinu obezbede najmanje dva odsto za projektno sufinansiranje lokalnih medija, te da vlada pokrene postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi funkcioneri i lokalne samouprave, pod pretnjom novčane kazne, bili obavezni da izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija.
Među zahtevima UNS-a je i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine “najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost više od 50 novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida”.
UNS je naveo i da podržava i visoko ceni rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njene napore da se pronađu ubice Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović.
I Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) izrazilo je nezadovoljstvo stanjem medijskih sloboda, ocenjujući da ih zapravo nema.
“Srbija i Vojvodina i ovaj 3. maj, međunarodni Dan slobode medija, dočekuju bez medijskih sloboda, sa instrumentalizovanim i korumpiranim medijima i poniženim novinarima, niskim profesionalnim standardima i građanima koji nemaju valjane informacije uz pomoć kojih bi ispravno donosili važne životne odluke”, ocenilo je NDNV.
Prema oceni NDNV-a, medijski zakoni, doneseni prošle godine, iako usklađeni sa evropskim normama i zahtevima novinarskih i medijskih udruženja, tek treba u praksi da se potvrde, a za sada se stiče utisak da oni idu drumom dok medijska stvarnost juri gustom šumom isprepletenom od političkih i ekonomskih uticaja i sada več javnih upliva raznih tajnih službi.
O pritiscima i kontroli medija, kako je navelo NDNV, svedočio je i ovogodišnji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, čiji su rezultati više nego zabrinjavajući i govore da se u protekle četiri godine, od prethodnog izveštaja, medijska situacija dodatno pogoršala.
“Pojedini mediji na tako drastičan način krše profesionalne norme, stavljajući se u službu stvaranja kulta ličnosti Aleksandra Vučića i organizujući sramne hajke na njegove političke protivnike, da će kao takvi zasigurno ući u istoriju novinarskog beščašća, kao i njihovi ratnohuškački prethodnici iz devedesetih godina”, navelo je NDNV, dodajući da dodatno zabrinjava to što ni većina mejnstrim medija nije značajno odmakla od tog modela, pa je ozbiljno ugrožen medijski pluralizam, a kritička misao uglavnom proterana na internet.
NDNV je navelo i da sa velikom pažnjom prati izbor novih vodećih ljudi javnih servisa RTS-a i RTV-a, uz uverenje da će taj odabir jasno ukazati na to da li medijska scena ima bilo kakvu šansu za oporavak.
“Izbor će ukazati da li će pozitivni pomaci na RTV-u biti nastavljeni i da li će RTS uspeti bar malo da se iščupa iz orijaškog zagrljaja vlasti”, ocenilo je NDNV.
I pokrajinski i republički zaštitnik građana ocenili su da novinari u Srbiji nemaju mogućnost da se slobodno bave svojom profesijom.
Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je povodom Svetskog dana slobode medija da je donošenje novih medijskih zakona ostalo u senci tabloidizacije države i nastavka pritisaka na nezavisne medije i novinare.
Čestitajući novinarima i medijskim radnicima praznik, Janković je poručio i da, uprkos svemu, imaju profesionalnu, društvenu i ustavnu obavezu da istinito, potpuno i objektivno izveštavaju građane.
Takođe, istakao je da država treba da im stvarno, a ne na papiru, osigura uslove za slobodan i nesmetan rad.
Pokrajinski zaštitnik građana zatražio je od vlade da stvori uslove da novinari i mediji mogu da ispunjavaju svoje obaveze prema građanima slobodno i bez straha.
U suprotnom, razne vrste pritisaka i zabrinjavajuće prisustvo cenzure i autocenzure – prema podacima iz UNS-ovog istraživanja 48 posto ispitanih novinara veruje da njihove kolege pribegavaju autocenzuri povremeno, a 29 posto u velikoj meri – u potpunosti će obesmisliti funkciju medija, a kritički govor o problemima društva će biti zamenjen neumerenim pohvalama vlasti, saopštio je pokrajinski ombudsman.
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je povodom Svetskog dana slobode medija Srbija ove godine dočekuje taj praznik sa "novim medijskim zakonodavnim okvirom, čija se primena može uspešno sprovesti isklјučivo u sinergiji sa proaktivnim stavom vlasnika medija, urednika i novinara". Ministarstvo je istaklo i da “bezrezervno podržava slobodu medija i snažno se protivi svim oblicima pretnji, pritisaka i ugrožavanja bezbednosti novinara, ali i medijskim kampanjama diskreditacije i ugrožavanja lјudskih prava, koja su klјučna za opstanak i razvoj demokratije”.
(SEEcult.org)
