Učesnici 45. Borine nedelje

Fri, 03/11/2011 - 21:58.
/
Svetislav-Basara-f-Stanislav-M.jpg

Među piscima koji će učestvovati u glavnom programu 45. “Borine nedelje” krajem marta u Vranju najavljeni su Svetislav Basara, Sreten Ugričić, Mileta Prodanović, Saša Ilić i Mirjana Đurđević iz Srbije, kao i Jasna Koteska i Nikola Gelevski iz Skoplja, Nenad Veličković iz Sarajeva i Enes Kurtović iz Sanskog Mosta.

Organizatori 45. “Borine nedelje”, koja će biti održana od 23. do 29. marta, pozvali su autore koji pišu o temama koje su bitne za društvo, a pripadaju različitim generacijama i dolaze i iz Srbije i iz susednih zemalja.

Svetislаv Bаsаrа, jedan od najznačajnijih domaćih romаnsijera, pripovedаča i esejistа, dobitnik je više srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, uključujući i NIN-ovu nagradu za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (2006).

Njegova postmoderna književna mistifikacija “Fama o biciklistima” (1988) smatra se jednim od nezaobilaznih srpskih romana druge polovine 20. veka. Iz prvog perioda njegovog rada izdvaja se i kratki roman “Napuklo ogledalo” (1986), a uticajem literature na formiranje duha epohe bavio se i u romanima “Looney tunes” (1997) i “Sveta mast” (1998).

Izrazito satiričan pogled na srpsku istoriju daje u svojim novim delima: drami “Nova stradija” (2008) i romanu “Početak bune protiv dahija” (2010).

Basarini eseji su sabrani u knjizi “Drvo istorije i drugi eseji” (2009), a pripovetke u knjizi “Izgubljen u samoposluzi” (2008).

Saša Ilić, jedan od urednika “Betona”, koji je i urednik u Narodnoj biblioteci Srbije, objavio je koautorski projekat “Odisej” (sa Draganom Boškovićem; 1998), knjigu priča “Predosećanje građanskog rata” (2000) i romane “Berlinsko okno” (2005; francusko izdanje 2009) i “Pad Kolumbije” (2010). Priredio je zajedničku knjigu pripovedača rođenih posle 1970. godine “Pseći vek” (2000). Sa redakcijom “Betona” priredio je dve knjige eseja i satiričnih tekstova “Srbija kao sprava” (2008) i “Antimemorandum-dum” (2009).

Mirjana Ðurđević, dobitnica regionalne književne nagrade "Meša Selimović", diplomirala je na Građevinskom fakultetu i dugo godina radila u urbanizmu. Sada predaje na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi i piše prozu.

Objavila više stručnih knjiga i romane “Čas anatomije na građevinskom fakultetu” (2001); “Treći sektor ili žena sama u tranziciji” (2001, 2006, 2009); “Ubistvo u Akademiji nauka” (2002, 2007); “Parking svetog Savatija” (2003, 2008); “Deda Rankove riblje teorije” (2004); “Aždajin osmeh” (2004); “Jacuzzi u liftu” (2005); “Prvi, drugi, treći čovek” (2006, 2008); “Čuvari svetinje” (2007, 2008) i “Čim preživim ovaj roman” (2008, 2009).

Mileta Prodanović je poznat i kao likovni umetnik i kao pisac, a završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu i specijalizovao se u Londonu, na Royal College of Arts. Od 1990. godine radi prvo kao asistent, a potom i kao docent na FLU u Beogradu.

Od 1983. godine objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je u redakcijama časopisa “Beogradski krug” i “New Moment” i jedan je od osnivača Foruma pisaca.

Među njegovim najvažnijim knjigama su: “Pas prebijene kičme” (1993), “Putopisi po slikama i etiketama” (1993), “Pleši čudovište na moju nežnu muziku” (1995), “Crvena marama sva od svile” (1999), “Ovo bi mogao biti vaš srećan dan” (2000), “Stariji i lepši Beograd” (2001), “Vrt u Veneciji” (2002), “Eliša u zemlji svetih šarana” (2003), “Agnec” (2007) i “Ultramarin/Ultramarin encore” (2010). Sa Svetlanom Pejić objavio je i esejističku knjigu o srednjevekovnom slikarstvu u Srbiji “Ruka, boja, hram” (2010).

Dobitnik je više priznanja, među kojima je i Nagrada grada Beograda za roman “Vrt u Veneciji”, “Vitalova” nagrada za zbirku priča “Agnec” (2007) i nagrada Fonda “Todor Manojlović" za novi roman “Ultramarin/Ultramarin encore”.

Sreten Ugričić, pripovedač, romansijer i esejista, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a radi kao upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Roman “Maja i ja i Maja” objavio je 1993. godine, posle čega su usledili roman “Infinitiv” (1997) i zbirka “Bog jezika i druge priče” (2000), za koju je dobio stipendiju Fondacije "Borislav Pekić". Knjiga eseja “Uvod u astronomiju” iz 2006, s podnaslovom "Ogledi o statusu uobrazilje i odgovornosti u Srbiji", pruža lucidnu analizu društvenih, političkih, jezičkih, kulturnih i moralnih obrazaca u savremenoj Srbiji. Antiutopija “Neznanom junaku” (2010) predstavlja, prema rečima autora, "roman o nužnosti otpora i sveobuhvatne pobune".

Nenad Veličković diplomirao je na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta u Sarajevu, gde danas predaje srpsku književnost. Objavio je romane “Konačari” (1995), “Sahib” (2001), “Otac moje kćeri” (2002), “100 zmajeva” (2007), zbirku priča “Đavo u Sarajevu” (1996), šaljivu knjigu o seksu “Viva Sexico!” (2006) i zbirku eseja o književnosti u obrazovanju “Dijagnoza - patriotizam” (2010).

Enes Kurtović studirao je poljoprivredu u Sarajevu, a studije dovršio na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani. U Ilirskoj Bistrici radio je kao nastavnik hemije i biologije u školi za decu izbeglice. U atmosferi izbegličkog života sa grupom istomišljenika organizovao je pokret SPRUNG unutar kojeg je delovao samostalno pod scenskim imenom Gee, te u design timu BH4 i bendu Nešto između. U BiH se vratio krajem 1997. godine, a radio je u različitim projektima Evropske unije u vezi sa razvojem poljoprivrede.

Na konkursu Omnibusa 2001. godine njegov rukopis je nagrađen, pa je tako izašla zbirka poezije “Zeleno na bijelom”.

Kurtović objavljuje tekstove u “Albumu” i “Omnibusu”, a drugu zbirku poezije “Friday Jihad Fever” objavio je 2005. i ušla je u izbor 20 najboljih objavljenih knjiga u BiH te godine.

Nikola Gelevski, direktor izdavačke kuće "Templum" i glavni i odgovorni urednik časopisa “Margina”, do 2000. bio je i glavni i odgovorni uredni časopisa za strip “Lift”. Osnivač je udruženja Kontrapunkt i jedan od osnivača kulturnog centra Točka u Skoplju.

Pisao je kolumne za “Forum” (1999-2001) i “Utrinski vesnik” (2001-2009), a danas redovno piše za “Globus”. Objavio je knjige “Светулки и мракови (прилог за една критика на медиумите)” (2002), “Контрапункт (принципи за една поинаква политика)” (2004), “Архитортура и гробализација (текстови за градот)” (2010) i “Скопски приказни од 2014” (2011). Dobio je nagradu "Borjan Tanevski" za najboljeg kolumnistu u 2007. godini.

Jasna Koteska radi kao profesorka književnosti na skopskom Filološkom fakultetu, a magistrirala je književnost u Skoplju (1999) i studije roda u Budimpešti (2000). U Skoplju je i doktorirala književnost (2002).

Objavila je tekstove i knjige iz oblasti književne teorije, teorijske psihoanalize i rodnih studija sa širokim spektrom tema: intimnost, sanitarnost, trauma, postmodernizam, komunizam, identiteti. Radila je kao urednik u časopisima “Blesok”, “Identiteti” i “Literaturna reč”. Piše kolumne za političke časopise i organiziovala je više naučnih skupova.

Objavila je, između ostalog, knjige “Sanitarna enigma” (2006) i “Komunistička intima” (2008).

Književni program 45. “Borine nedelje” sastoji se iz dva segmenta: “Pisci čitaju” i “Pisci u školama”, pa će se autori svake večeri družiti sa publikom u Galeriji Narodnog muzeja, a tokom dana posećivaće škole u Vranju i Vladičinom Hanu.

Vizuelni identitet festivala radi beogradska umetnička grupa "Škart", koja će u okviru pratećeg programa premijerno u Srbiji predstaviti svoj projekat "Klackalište - poligon neravnoteže", izveden na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2010.

Grad Vranje je u aprilu prošle godine odlučio da “Borinu nedelju” organizuje drugačije nego do sada, kao i da se ubuduće u organizacionom i vrednosnom smislu ta manifestacija vrati konceptu i vrednostima kakve je imala od osnivanja 1967. godine, pa do početka 90-ih godina 20. veka. Tada je Vranje bilo mesto okupljanja pisaca iz raznih sredina, a “Borina nedelja” prilika da se bavimo vrednostima koje su zastupljene u književnom delu Bore Stankovića.

Prema navodima organizatora, regionalni koncept koji zastupaju ove godine najbolji je način za vraćanje ugleda “Borinoj nedelji” i Vranju.

Zbog toga su se potrudili da u Vranje dođu kvalitetni savremeni pisci, kao i da program bude znatno otvoreniji za nove umetničke tendencije, a sa posebnom pažnjom obraćaju se mlađoj, prvenstveno srednjoškolskoj publici.

Predsednica žirija Mirjana Đorđević dodeliće poslednjeg dana festivala književnu nagradu “Borisav Stanković”.

(SEEcult.org)

Comments