U čast Radeta Vučića

Thu, 02/23/2012 - 00:19.
/
Rade-Vucic-Zizela-Albert.jpg

Muzej pozorišne umetnosti Srbije, u saradnji sa Udruženjem baletskih umetnika Srbije, priređuje 2. marta veče posvećeno istaknutom baletskom umetniku Radomiru Radetu Vučiću (1948-2009), prvaku beogradskog Baleta, koji je ovenčan nagradama za niz uloga (Don Hoze, lirski Romeo, Banović Strahinja, tajnoviti Mandarin Vu, prevrtljivi Sergej, Zigfrid, Romeo, Marko, Radiša, Franc...).

O Vučićevom radu i tumačenju naslovnih uloga, na večeri u njegovu čast u MPUS-u govoriće njegove dugogodišnje kolege i saradnici: predsednica UBUS-a Sonja Lapatanov, istaknute baletske umetnice Višnja Đorđević, Lidija Pilipenko i Milica Bijelić, baletska kitičarka Milica Zajcev, a uvodnu reč daće direktorka MPUS Ksenija Radulović.

Time se nastavlja ciklus večeri posvećenih istaknutim baletskim umetnicima, koje MPUS i UBUS organizuju od 1996. godine pod nazivom “Pozorište u sećanju savremenika”. Ujedno, to je jedan od programa kojima UBUS u 2012. godini obeležava pola veka postojanja.

Vučić se tokom igračke karijere, kako je navela Milica Zajcev, isticao skladnošću figure, lakim skokovima i nečujnim doskocima, iskrenim vajanjem svake uloge u čijem se izvanrednom nizu posebno isticao romantični, topao i iskren lik Don Hozea, za koga su i on i ljubitelji njegove otmene i osećajne igre, smatrali njegovom najboljom kreacijom.

Bio je izuzetno pouzdan partner najvećim balerinama domaće scene, a pamti se u analima Narodnog pozorišta da je sa čuvenom ruskom balerinom Natašom Besmertnovom odigrao, samo posle jedne probe, uz njene pohvale zahvalnosti, Zigfrida u “Labudovom jezeru"

Hvaljen od koleginica kao odličan partner i sigurna podrška, što je publici uveličavalo doživljaj lakoće i lepršavosti baletske igre, Vučić je umeo da prizna da su mu pozornica i prve velike uloge izazivale ogroman strah. Govorio je da igrač na sceni tehniku mora da zaboravi, a da je telo podrazumeva, da bi umetnička nadogradnja došla iz srca, iz duše. U drugom delu karijere udaljio se od prinčevskih uloga i sve više težio da na sceni pokaže iskustvo i zrelost kroz uloge karakternijeg tipa. Igračko iskustvo obogatio je i učešćem na renomiranim takmičenjima.

“Sve to je postigao sa samo dve godine baletskog školovanja, uz rad i talenat, svest i želju. Zato pamtimo i cenimo ljude kakav je bio Rade Vučić”, istakla je u tekstu povodom večeri Vučića u MPUS-u baletska umetnica i članica UBUS-a Iva Ignjatović.

Prvak beogradskog Baleta, Vučić je rođen u Bačkom Gradištu 1948. godine, a baletsko obrazovanje je stekao u Srednjoj baletskoj školi “Lujo Davičo”. U baletskom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu bio je angažovan 1965. godine i tu je radio kao solista do 1970. godine, kada je prešao u beogradski Balet. Od 1972. bio je istaknuti solista, a zatim prvak tog ansambla.

Odigrao je niz klasičnih baletskih uloga na scenama u Novom Sadu i Beogradu, a učestvovao je sa uspehom sa Ivankom Lukateli na II Međunarodnom baletskom takmičenju u Moskvi 1973. godine, kao i u finalu takmičenja baletskih parova u Japanu 1978.

Igrao je u gotovo svim baletima domaćih autora kao nosilac glavnih uloga, sarađujući sa koreografima Dimitrijem Parlićem, Verom Kostić, Pijom i Pinom Mlakar, Lidijom Pilipenko, Žanin Šara...

Po odlasku u penziju posvetio se pedagoškom radu, uvežbavao je soliste i ansambl za nekoliko premijera u Beogradu, bio je šef Baleta u SNP u Novom Sadu i u dva navrata beogradskog Baleta. Otišao je iznenada u legendu iz baletskog ansambla Pozorišta na Terazijama, na čijem je čelu bio poslednjih godina umetničkog života i rada.

Dobitnik je, između ostalog, Nagrade Baletskog bijenala u Ljubljani, Nagrade za životno delo UBUS-a, kao i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije. Na inicijativu Predsedništva UBUS-a, ustanovljena je godišnja nagrada “Radomir Vučić” u Narodnom pozorištu u Beogradu, koja se dodeljuje mladim talentovanim baletskim igračima do 28. godine života za umetničke kreacije ostvarene na scenama tog teatra u toku jedne sezone. Prvi dobitnik te nagrade je Jovica Begojev (2011).

(SEEcult.org)

Comments