• Search form

01.10.2017 | 01:43

Trijumf Fabrovog Olimpa na 51. Bitefu

Trijumf Fabrovog Olimpa na 51. Bitefu

Maratonski spektakl Jana Fabra “Olimp: U slavu kulta tragedije” trijumfovao je na 51. Bitefu osvojivši Gran pri “Mira Trailović” za najbolju predstavu u celini, kao i nagradu publike, te nagradu “Politkinog” žirija za režiju.

Specijalno priznanje međunarodnog žirija “Jovan Ćirilov” dodeljeno je  predstavi “(Sa)Slušanje” iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, saopšteno je oko ponoći u restoranu Papalada u završnici 51. Bitefa, koji je završen švajcarskom predstavom “Istrebljenje mladog nemačkog reditelja turskog porekla Ersana Mondtaga.

Fabrov 24-časovni spektakl, koji je izazvao i polemiku u javnosti zbog direktnog prenosa na Trećem kanalu RTS-a, proglašen je najboljom predstavom u celini na 51. Bitefu većinom glasova međunarodnog žirija na čelu sa teatrološkinjom Marijom Ševcovom iz Londona.

Gran pri “Mira Trailović”, koji je Fabr dobio i 1984. godine za predstavu “Moć pozorišnih ludosti”, dodeljen je predstavi “Olimp” većinom glasova međunarodnog žirija koji su činili i plesna kritičarka Margareta Sorensen iz Švedske, hrvatska dramska spisateljica, dramaturškinja i rediteljka Ivana Sajko, koja živi u Berlinu, kao i umetnici iz Srbije – koreograf i performer Igor Koruga, član Stanice – servisa za savremeni ples, i kompozitor Draško Adžić, autor muzike za više od 30 predstava u Srbiji i regionu.

Fabrov “Olimp” osvojio je i 4,73 procenata glasova publike, dok je na drugom mestu “(Sa)Slušanje” (4,27), a na trećem “Carstvo nebesko” (4,09), koprodukcija Narodnog pozorišta i Bitef teatra, u režiji Jerneja Lorencija iz Slovenije.

Predstava “(Sa)Slušanje” dobila je specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” uz obrazloženje festivalskog žirija da impresionira svojom jednostavnošću i jasnoćom, koristeći minimum napora da prenese maksimum informacija o odnosima među ženama u društvenom kontekstu sumnje, nadzora i nesigurnosti. “To je učinjeno u odnosu na Iran ali se ne vezuje samo za njega, te stoga poprima širi društveni značaj. Tekst je hrabar, a njegova fragmentarna struktura i obrasci ponavljanja povezuju vizuelne i telesne prizore, kao i tehnologiju sa rečima na suptilan i promišljen način. Fina, tanana gluma u saglasju je sa piscem-rediteljem koji ovo delo prikazuje iz ženske perspektive – što za savremenu pozorišnu praksu predstavlja važan korak napred”, istakao je žiri 51. Bitefa, koji je jednoglasno odlučio da nagradi “(Sa)Slušanje”.

“Politikin” žiri, koji su činili urednik Kulturne rubrike Batić Bačević, teatrološkinja i kritičarka Ana Tasić i novinarka Kulturne rubrike tog lista Borka Golubović Trebješanin, kao i pozorišna rediteljka Iva Milošević i rediteljka i osnivačica DAH teatra Dijana Milošević, jednoglasno je odlučio da nagrada “Politike” za najbolju režiju, inače 40. put po redu, bude dodeljena Fabru za predstavu “Olimp”.

Fabrov pozorišni jezik, kako je naveo “Politikin” žiri, oživljava avangardno nasleđe, eklektični je eho Artoovog teatra surovosti i magijske, ritualne prakse.

“Fabrovu estetiku karakteriše upadljiva telesnost. Nameću nam se žive skulpture nagih tela glumaca, ali i odurni komadi odranih životinja, koji grade ritualni prostor. Dvadesetčetvoročasovno trajanje predstave takođe je u vezi sa ritualnim aspektom značenja. Rituali podrazumevanju transcedenciju, promenu svesti, što je proces koji traži predanost kroz vreme. Dug je put otkrivanja arhetipskog u nama, povratka nama samima, izgubljenima u haotičnosti savremenog sveta. Fabrova predstava je sredstvo na tom putu, mesto otpora protiv društvene fragmentacije, isečenosti vremena, raskomadanosti života”, naveo je žiri, dodajući da je “Olimp” prostor utopije i područje slobode u vremenu neslobode.

Žiri 51. Bitefa, foto: Ružica Milanović

U ime sponzora 51. Bitefa, nagradu publike Fabrovoj predstavi saopštio je osnivač I&F McCann Grupe Srđan Šaper, ističući da je Bitef još jednom potvrdio koliko je zaslužan za promociju Beograda kao važnog centra pozorišne umetnosti, ali i kao mesta koje može da okupi ljude različitog promišljanja, slobode duha i novih tendencija.

“Vrlo mi je drago da smo ove godine podržali Bitef, kao i svi oni koji su kupili karte, odgledali sjajne pozorišne komade i glasali za najbolju predstavu. Bitef je bio i biće simbol Beograda, a svi mi koji ga pratimo i podržavamo zalog smo da će to tako i biti”, poručio je Šaper.

Pod sloganom “Epic trip” (Epsko putovanje), 51. Bitef počeo je 22. septembra šestočasovnom predstavom “Quizoola!” britanske kompanije Forsed entertejment, u režiji Tima Ečelsa, koja je izvedena kao prolog, a zvanično je otvoren 24-časovnim glumačko-izvođačkim, vizuelnim i muzičkim spektaklom proslavljenog flamanskog reditelja Fabra, koja je stvorila specifično zajedništvo umetnika i publike u Sava centru, pa i onih iza malih ekrana, koji su imali priliku da direktno prate taj zahtevan i provokativan poduhvat na Trećem programu RTS-a.

Otvaranje 51. Bitefa, Sava centar, foto: Bitef

Fabr se publici na otvaranju 51. Bitefa obratio uoči početka "Olimpa" samo glasom, poručujući da lepota, čak i kada stvara konfuziju i subverzivnost, uvek nosi i poruku pomirenja.

Slavni reditelj i vizuelni umetnik treći put je gostovao na Bitefu, koji je otvorio i 2011. godine u Sava centru predstavom “Prometej Pejzaž II”.

Na 51. Bitefu po dve predstave imali su Lorenci (Carstvo nebesko i Biblija, prvi pokušaj, Slovensko narododno gledališče iz Ljubljane) i Mondtag (Sneg, Talija teatar iz Hamburga i Istrebljenje, Koncerteatar, Bern).

Sedam predstava u glavnom programu, u produkciji teatara iz Belgije, Slovenije, Velike Britanije, Srbije, Nemačke, Irana i Švajcarske, ukupno je trajalo čak 40 sati, a odabrao ih je umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica u saradnji s dramaturgom Filipom Vujoševićem.

Publika 51. Bitefa na predstavi Olimp

Bitef se pridružio i zahtevima za slobodu ruskog pozorišnog i filmskog reditelja Kirila Serebrenikova, koji je bio planiran u festivalskom žiriju. Odbacujući kao neprihvatljive razloge za njegovo zadržavanje u kućnom pritvoru, Bitef je istakao da je Serebrenikov “dete” tog festivala, budući da je Jovan Ćirilov bio među prvima koji su ga prepoznali kao mladog umetnika.

Tradicionalni prateći festivalski program, 18. Bitef Polifonija, ponudio je od 25. do 30. septembra na više lokacija specifičan spoj tematskih razgovora, radionica, prezentacija i predstava kojima nastavlja da predstavlja i promoviše savremene inovativne, kreativne i participativne pozorišne prakse, a ovoga puta bio je objedinjen sloganom “Te čudne petlje”. Kao i do sada, programski realizator je Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM (Nacionalni centar međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje IDEA), u koprodukciji sa Bitef teatrom.

Bitef se ujedno oprostio od svog najstarijeg pratećeg programa – Bitefa na filmu, kojem je bila posvećena i jedna od festivalskih tribina, uz konstataciju urednice Vere Konjović da je “sa uspehom obavio svoj zadatak”, ali da je takvo vreme da publike više nema.

“Publika se osula, a bez publike nema i ne treba da bude Bitefa na filmu”, rekla je Vera Konjović, koja je četiri decenije uređivala Bitef na filmu.

Prema njenim rečima, došlo je vreme u kojem su gotovo svi sadržaji dostupni i publika radije gleda u svoje telefone nego u ono što se dešava na sceni.

“Zaklopila sam mapu. Sa zadovoljstvom sam konstatovala da je jedan segment Bitefa - Bitef na filmu, sa uspehom obavio svoj zadatak. Nije svaki kraj tužan”, rekla je Vera Konjović, zatvorivši jedno veliko poglavlje Bitefa koje je započeto 1976. godini, kao “slavljenički prilog” desetom rođendanu Bitefa. Započet je kao ideja osnivača Bitefa Mire Trailović i Jovana Ćirilova o povezivanju filma i teatra.

Foto: Bitef

Grad Beograd, kao osnivač Bitefa, izdvojio je ove godine 24 miliona dinara, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pomoglo je kao pokrovitelj sa 14 miliona, a festivals u tradicionalno podržale i ambasade Nemačke, Švajcarske, Gete institut i mnogi sponzori.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.