Teslina urna u Hramu sv. Save
Posmrtni ostaci Nikole Tesle (1856-1943), jednog od najvećih svetskih naučnika i pronalazača, biće premešteni iz njegovog muzeja u Beogradu u Hram svetog Save, na osnovu sporazuma koji su 28. februara potpisali Srpska pravoslavna crkva, Vlada Srbije i Privremeni organ Grada Beograda.
Sporazumom je predviđena i izrada i postavljanje spomenika Tesli u porti Hrama svetog Save, a potpisali su ga patrijarh srpski Irinej, ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali.
Sporazum je potpisan polazeći od, kako je saopštila SPC, zajedničkog trajnog opredeljenja da se realizuje zamisao Svetog Arhijerejskog Sinoda i patrijarha Irineja da se posmrtni ostaci Tesle, najpoznatijeg svetskog pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike i jednog od najvećih umova 20. veka, “dostojno sahrane u porti Hrama svetog Save na Vračaru”.
Siniša Mali podsetio je prilikom potpisivanja na nedavni prvi sastanak Privremenog organa Beograda sa SPC o temama koje su značajne za tu crkvu i u kojima gradske vlasti mogu da pomognu, a jedna od njih je, kako je naveo, upravo krunisana sporazumom o premeštanju Tesline urne u portu Hrama sv. Save i izgradnji spomenika pored hrama.
“Grad Beograd podržava ovu inicijativu, koja je došla od SPC, i mi ćemo obezbediti sve uslove da se pod odgovarajućim propisima urna prenese iz Muzeja u portu, a takođe ćemo i obezbediti sve saglasnosti neophodne da se potrebne dozvole i sva ostala papirologija urade u što kraćem vremenskom periodu”, rekao je Mali, preneo je Beoinfo.
Mali je rekao da će Tesla, pored Karađorđa u Hramu sv. Save, “predstavljati jedinstvenu celinu koja je izuzetno značajna za istoriju ne samo grada Beograda, već i Srbije”.
Ministarka Zorana Mihajlović rekla je da Vlada Srbije želi da bude deo tog projekta.
“Kao ministru, čast mi je što ćemo zajedno sa SPC i Gradom Beogradom uraditi ovu stvar i što ćemo urnu jednog velikana, jednog neverovatnog naučnika preneti u portu Hrama sv. Save”, rekla je Zorana Mihajlović, visoka funkcionerka Srpske napredne stranke.
“Mi kao vlada želimo da budemo prepoznati ne samo po talentima već po svim mladim naučnicima koji će u ovoj zemlji ostati i koji će u nju tek doći”, dodala je Mihajlovićeva.
Patrijarh srpski Irinej ocenio je da potpisivanje sporazuma predstavlja istorijski trenutak i izrazio zahvalnost gradskim vlastima i vladi na razumevanju i usvajanju inicijative.
“Spaljivanje Nikole Tesle nije bilo po njegovoj već želji njegovih srodnika. Mi želimo da zemni ostaci velokog mislioca iz našega roda, sina pravoslavnog sveštenika, počivaju tamo gde je najsvetije mesto srpskog naroda, u Hramu sv. Save koji se podiže u našem vremenu prilozima srpskog naroda i države. Tamo je spomenik svetom Savi, velikom Karađorđu i ništa logičnije nije nego da na tom mestu počivaju ta velika tri imena naše istorije i kulture. Veoma sam blagodaran na tome, jer od Nikole Tesle u vremenu u kome je rođen nije bilo većeg uma, ne samo u našem narodu već i svetu”, rekao je poglavar SPC.
Povodom Sporazuma, najavljeno i formiranje devetočlane radne grupe u kojoj će ravnomerno biti zastupljeni SPC, gradske i republičke vlasti.
Potpisivanje Sporazuma izazvalo je i negodovanje dela javnosti, a na Fejsbuku je novootvorenu stranicu Ostavite Teslu na miru podržalo za svega par sati više od hiljadu ljudi.
Naučnik i vizionar, Nikola Tesla najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.
Tesla je patentirao oko 250 pronalazaka u SAD i širom sveta, a njegovim imenom nazvana je jedinica međunarodnog SI sistema - mera za magnetnu indukciju "tesla". Tesla je konstruisao i generator struja visoke frekvencije i napona, poznat kao Teslin transformator (transformator bez jezgra, Teslina zavojnica ili Teslin kalem).
Beograd je posetio jedini put 2. juna 1892. godine, tokom boravka u Evropi, na poziv Kraljevskog instiuta iz Londona i Francuskog društva za fiziku.
Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, na vojnoj granici u tadašnjoj Austriji, sada Hrvatskoj, a školovao se u Austriji i, kasnije, u Austrougarskoj monarhiji. Od 1881. do 1882. radio je u Budimpešti, u Centralnom telegrafskom uredu, gde je i počeo da se bavi pronalazaštvom. Usavršavajući aparat za pojačanje glasa kod telefona, došao je na ideju o obrtnom magnetnom polju. Iste godine otišao je u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, a 1883. preselio se u Strazbur, gde je napravio prvi prototip indukcionog motora.
U SAD je otišao 1884, započevši rad u Edisonovoj kompaniji, ali je već 1885. napustio i osnovao sopstvenu firmu "Tesla Arc & Light Co", praveći prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja.
Prema Teslinom sistemu, 15. novembra 1896. godine komercijalno je otvorena prva centrala na Nijagarinim vodopadima - puštanjem struje do Bafala. Bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda tog doba.
Teslin arhiv, uvršten u UNESKO-ov Svetski registar kulturne baštine "Pamćenje sveta" (Memory of the World), čuva se Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u kojem je za sada i urna sa njegovim posmrtnim ostacima.
(SEEcult.org)
