Svetski dan slobode medija, 3. maj, obeležava se širom sveta podsećanjem na ubijene novinare, zahtevima za rasvetljavanje ubistava i kažnjavanje odgovornih, kao i za oslobađanje zatvorenih novinara i sajber disidenata, a UN su centralnu konferenciju posvetile dostupnosti informacijama.

Međunarodna konferencija UNESKO-a povodom Svetskog dana slobode medija organizovana je 2. i 3. maja u Brizbejnu, na temu slobode i prava na informacije, a prema navodima generalne direktorke te organizacije UN Irine Bokove, ovogodišnja tema ističe obavezu vlada i institucija da učine dostupnim informacije koje poseduju svima koji ih žele, u skladu sa principom prava javnosti da bude informisana.

“Pravo na znanje (informacija) centralno je i za ostala osnovna prava, unapređenje transparentnosti, pravde i razvoja”, poručila je generalna direktorka UNESKO-a, navodeći da pravo na dostupnost informacijama, uporedo sa opštom slobodom izražavanja, temelj demokratije.

“Možda ne znamo ni kako da iskoristimo to pravo, ali svaki put kada uzmemo novine, uključimo televizor ili radio, ili odemo na internet, kvalitet onoga što vidimo ili čujemo zavisi od toga da li mediji imaju pristup aktuelnim i ažuriranim informacijama”, naglasila je Irina Bokova, dodajući da su prepreke na tom putu uočljive u mnogobrojnim formama, počev od nedostatka resursa i neadekvatne infrastrukture do očigledne opstrukcije.

Ovogodišnja dobitnica nagrade UNESKO-a za slobodu medija “Giljermo Kano” je čileanska istraživačka novinarka Monica González Mujica.

Svetski dan slobode medija tradicionalno obeležavaju i mnoge međunarodne medijske organizacije, organizujući kampanje, akcije ili predstavljajući godišnje liste rejtinga stanja medijskih sloboda.

Prema izveštaju organizacije Freedom House, od 196 zemalja širom sveta, svega 69 (35 odsto) je slobodno, 64 (33 odsto) je delimično slobodno, a 63 (32 odsto) nije slobodno, zaključno sa Severnom Korejom, koja je na poslednjem mestu.

Na listi prednjače Finska, Island, Norveška i Švedska, a od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje je plasirana Slovenija (52. mesto), koja je i jedina u kategoriji slobodnih.

Srbija je iza Slovenija, na 78. mestu, kao delimično slobodna, kakve su ocenjene i Crna Gora (80. mesto), Hrvatska (85.), Makedonija (94.), Bosna i Hercegovina (97.)...

Rusija je među neslobodnim zemljama, na 175. mestu, a među zemljama sa najgorom situacijom medijskih sloboda je i Kina, na 181. mestu.

Prema navodima Freedom Housa, globalna situacija medijskih sloboda u padu je već osmu godinu, a posebno je loša situacija u podsaharskoj i severnoj Africi, Americi i Bliskom Istoku.

Jedini region koji odlikuje poboljšanje je azijsko-pacifički.

Posebno su prozvane vlade Kine, Rusije i Venecuele, kao i drugih zemalja koje, prema navodima organizacije Freedom House, sistematski ugrožavaju slobodu interneta i novih medija, upotrebljavajući sofisticirane tehnike za cenzuru ili sprečavanje pristupa određenim informacijama, kao i za plavljenje interneta antidemokratskim, nacionalističkim sadržajima, pa i organizujući širokopojasno praćenje aktivnosti građana.

Deset “najgorih od najgorih” zemalja, prema listi Freedom House, su Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Libija, Severna Koreja, Turkmenistan i Uzbekistan - u njima nezavisni mediji ili ne postoje ili jedva rade, dok su ostali zapravo glasnogovornici režima; pristup građana nepristrasnim informacijama je teško ugrožena, disidenti su izloženi progonima i torturi, a primetne su i razne druge forma represije.

I Reporteri bez granica (RSF) obeležavaju Svetski dan slobode medija, a tim povodom organizovali su konferenciju u Njujorku, posvećenu bezbednosti reportera i odgovornosti za njihovo stanje.

Na tom skupu u Institutu za novinarstvo “Artur L. Karter” biće reči o naporima različitih organizacija za medijske slobode da pomognu porodicama i medijima kidnapovanih novinara, a posebna pažnja biće posvećena i ulozi medijskih cenatra i javnih akcija u kriznim situacijama.

Evropska federacija novinara (EFJ) pozvala je svoje članice širom Evrope da obeleže Svetski dan slobode medija postavljajući profesionalne standarde, pristojne radne uslove i sindikalna prava u centar debate o budućnosti novinarstva i demokratije u Evropi.

“Vreme je da ustanemo za naša sindikalna prava i izborimo se zajedno za pravo na rad u pristojnim uslovima. Ovo je dan kada dajemo pravo značenje profesionalnoj solidarnosti”, poručila je EFJ, podsećajući da godinu i po posle početka globalne finansijske krize, koja je teško oštetila medijske radnike, budućnost novinarstva i medija ostaje neizvesna.

Svetska asocijacija novina (WAN) posvetila je ove godine Svetski dan slobode medija problemu novinara u egzilu, nudeći medijskim kućama preko sajta www.worldpressfreedomday.org niz intervjua i drugih materijala za objavljivanje i ukazivanje na probleme u radu novinara.

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. godine, kada je na konferenciji UN u namibijskom gradu Vindhoku usvojena Deklaracija o slobodi medija koja je cenzuru proglasila grubim kršenjem ljudkih prava, a slobodu medija naglasila je kao suštinski preduslov za postojanje demokratije i kao jedan od osnovnih ciljeva čovečanstva.

(SEEcult.org)