Svetska baština Srbije, promocija u Zaječaru

Tue, 03/02/2010 - 13:19.
/
svetska-bastina-srbije.jpg

Publikacija “Svetska baština Srbije - spomenici kulture na listi svetske kulturne baštine”, čija je promocija održana nedavno u Beogradu, biće predstavljena 3. marta i u Zaječaru, gradu koji baštini Gamzigrad - Romulijanu, jedini arheološki lokalitet iz Srbije koji je upisan na UNESKO-vu listu svetske baštine.

Na promociji te publikacije, koja je prvo stručno predstavljanje spomenika kulture sa liste UNESKO-a koji se nalaze na teritoriji Srbije, učestvovaće i ministar kulture Nebojša Bradić, koji će prethodno sa direktorima direktorima ustanova kulture iz Negotina obići Mokrančevu kuću, najavilo je Ministarstvo kulture.

Bradić će obići i Dom kulture i biblioteku u Prahovu, kojoj će uručiti knjige - poklon Ministarstva kulture.

Iz Srbije su, inače, na Listu svetske baštine upisani manastir Studenica (1986), Stari Ras sa Sopoćanima, što je celina koja uključuje i crkvu sv. Petra i Pavla u Starom Rasu i manastir Đurđeve Stupove kod Novog Pazara (1979) i četiri spomenika na Kosovu i Metohiji, upisani pod zajedničkim nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu: manastir Dečani (pojedinačno upisan 2004), manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica, kao i crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu (2006).

Srednjovekovni spomenici na Kosovu su od 2006. upisani i na UNESKO-vu Listu svetske baštine u opasnosti, što predstavlja jasno upozorenje na potrebu posebnih mera zaštite.

Gamzigrad - Romulijana, Palata Galerija, jedini je od arheoloških lokaliteta u Srbiji koji je upisan na Listu svetske bašine (2007).

Palata je poznata po toponimu obližnjeg Gamzigrada i predstavlja jedinstven kompleks kasnoantičke palate sa pratećim objektima. Taj lokalitet predstavlja jednu od najznačajnijih celina iz poznorimskog perioda na teritoriji Evrope.

Pri izboru spomenika koje je Srbija do sada predlagala za upis na Listu svetske baštine akcenat je stavljan na njeno srednjovekovno nasleđe, i to najčešće manastire i kraljevske mauzoleje koji pripadaju sferi vizantijskog kulturnog uticaja, ali sa prepoznatljivim nacionalnim osobenostima.

Prema navodima Ministarstva kulture, prisustvo srednjovekovnih i drugih spomenika na Listi svetske baštine biće dopunjavano u vremenu koje dolazi, a briga o njegovom čuvanju i predstavljanju i dalje će biti vođena na najbolji mogući način.

Lista svetske baštine sadrži 890 lokaliteta kulturnog i prirodnog bogatstva, ocenjenih od Komiteta svetske baštine kao mesta izuzetne univerzalne vrednosti.

Među njima je 689 kulturnih, 176 prirodnih i 25 mešovitih lokaliteta u ukupno 186 država, a od aprila 2009. sve te zemlje su ratifikovale Konvenciju o svetskoj baštini.

(SEEcult.org)

Comments