• Search form

20.01.2017 | 18:10

Svetlani Slapšak Zlatni suncokret

Svetlani Slapšak Zlatni suncokret

Nagrada Zlatni suncokret za 2016. godinu dodeljena je Svetlani Slapšak za roman “Ravnoteža” o sudbini grupe Beograđana tokom 90-ih godina koji, prema navodima žirija, snažno dočarava duh “običnih” ljudi u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja.

Nagrada Zlatni suncokret, koju kompanija Vital iz Vrbasa dodeljuje za najbolјe književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, pripala je većinom glasova žirija Svetlani Slapšak, koja je početkom 90-ih napustila Beograd i od tada živi i radi u Sloveniji.

Nagrađeni roman, u izdanju Lagune, govori o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji koje, ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, skrivaju ih od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu 90-ih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.

Žiri, koji su činili Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić, opredelio se za roman Svetlane Slapšak, jer je u njemu “prepoznao samosvesnu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva”.

Roman “Ravnoteža”, kako je istakao žiri, veoma dobro kombinuje takozvanu sliku sveta sa dubljim intelektualnim pitanjima našeg vremena vezanim za prirodu sećanja i kritiku didaktičkih opsesija prošlošću.

“Naročito fascinira način na koji glavna junakinja Milica podnosi egzistenciju: uprkos oskudici, gubicima prijatelja, nedostatku ljubavi, teškoći samosaznanja, ona poseduje lakoću, kreativnost, spremnost i spretnost da se usudi da ode korak dalje, da se otisne izvan zadatog okvira i da na taj način ispita granice svoje i tuđe ljudskosti. ‘Ravnoteža’ je izuzetno uspela literarna konstrukcija koja u sebi spaja elemente porodičnog romana, romana-hronike, parodiju pripovedačkog patosa realističkog romana, kao i stilizaciju viktorijanskog romana. Roman je enciklopedijski razigran i, uprkos ozbiljnosti teme, obojen osobenim humorom i afirmacijom prijateljstva, poverenja i ljubavi. Osim toga, počev od epigrafa o ‘jednomjesečićima’ koji je preuzet iz Vukovog Srpskog rječnika, pa do poslednje rečenice koja govori o krpljenju zajedničkog sećanja junakinja u starosti, ovaj roman igra na kartu oneobičenog polifonog jezika, intelektualnog i razgovorljivog, diskurzivnog i duhovitog, poniznog i borbenog u isti mah”, naveo je žiri.

U središtu radnje nagrađene knjige Svetlane Slapšak su dve prijateljice, Milica i Dara, a oko njihovih likova se grade priče kako o nizu prijatelja i poznanika, tako i o političkoj i društvenoj stvarnosti ovog neveselog razdoblja. Iza svega se krije jednostavno pitanje: kako bez ponižavanja i  prilagođavanja preživeti u oskudnim vremenima; kako sačuvati beogradski šarm u živom blatu srušenog sveta. Odgovor se može iščitati iz Miličine sudbina: junakinja preživljava tako što prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca opsednutog ideologijama prošlosti; mentalnog zdravlja radi, ona istvoremeno piše stilizaciju viktorijanskog romana u duhu sestara Bronte. Dara pak preživljava tako što pomenute tekstove čita. U haosu savremenosti, ovi tekstovi su mesta preispitivanja, zastoja, crne rupe u tkivu sveta koje se moraju popuniti istinskim osećanjima i iskrenim razgovorima, jer reč je o dobu kad je ravnoteža bila moguća samo u istoimenom kolaču sa šljivama koji Milica mesi na početku knjige.

Reč je o tri teksta koja se, kako je naveo žiri, međusobno prepliću i grade labavu ravnotežu: dok se rasplamsavaju ratovi na tlu bivše Jugoslavije, nacionalni pisac pokušava na čistac da dovede ideološke slepe ulice naciona zaboravljajući da je ideja čistog verovatno najgora moguća vrsta politike; suočena sa bremenom sveta i teksta, Milica sama piše pastiš viktorijanskog romana koji racionalno pripoveda o osećanjima i računa na večnu mogućnost hepienda dok govori o ljubavi bez seksa, o strasti bez ludila, o stvarnosti bez stvarnog; konačno, glavnina romana prati mnogobrojne „nezvanične“ sudbine šireg kruga oko Milice i Dare, što uključuje učešće u ratu, skrivanje od mobilizacije, emigraciju, vlastito razotkrivanje, ljubav, seks, hranu, surovu svakodnevicu, ali i intelektualne proplamsaje koji svedoče o dostojanstvu i u najgorim uslovima. U stvari, ako bi se morala istaći glavna tema romana, čini se da bi ona bila prevashodno vezana za ženski doživljaj sveta, pre svega Miličin i Darin. Naravno, ovakav doživljaj je povezan sa razobličavanjem manipulacije i dominacije, dobro vidljivih kako u stavu nacionalnog pisca, tako i u pastišu viktorijanskog romana, u kojem je očigledna zavisnost roda od žanra: žena ako želi da voli mora svesno da pristane na muškarčevu laž, naveo je žiri.            

Svetlana Slapšak, rođena 1948. godine u Beogradu, objavila je, napisala i uredila više od ezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija iz različitih oblasti (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda). Objavila je, između ostaog, preko 1500 eseja, jedan roman i dve drame.

Završila je klasičnu gimnaziju u Beogradu, a potom diplomirala, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je zaposlena na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1972. do 1988.

Slapšakova od 1991. živi u Ljubljani, gde je od 2003. godine do penzionisanja 2014. bila redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju na Institutum Studiorum Humanitatis.

Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je na slavistici predavala srpsku i hrvatsku književnost (1985-1992) i Balkanske žene na sociologiji (1995-2012). Glavna je urednica časopisa ProFemina od 1994.

U najužem izboru za nagradu Zlatni suncokret za 2016. godinu bile su i knjige Selimira Radulovića “Senka osmog eona”, Jelene LengoldRaščarani svet”, Divne Vuksanović Memo”, Ranka Risojevića Sestre i drugarice” i Zorana ŽivkovićaTumač fotografija”.

Roman “Ravnoteža” Svetlane Slapšak bio je i u užem izboru za  NIN-ovu nagradu za 2016.

Nagradu Zlatni suncokret 20. put dodeljuje fabrika Vital iz Vrbasa, zbog čega je u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada.

Prvi put je dodelјena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, Dragan Jovanović Danilov, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.

Prošle godine dobitnik nagrade “Zlatni suncokret” bio je Dragan Velikić, nagrađen za roman “Islednik”, za koji je osvojio i NIN-ovu nagradu.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    28.09.2018 | 10:00

    Galerija umjetnina, kralja Tomislava 15, Split

    VJEKOSLAV NAKIĆ: FILMOVI (27.9.-2.12.2018.) (30 min)
     

    SLOBODA (1966.)

    TETRAEDAR (1967.)

    L'ABANDON (1967.)

    POSLIJE POTOPA (1967.)

    kustosica: Sunčica Fradelić
    organizacija: Galerija umjetnina i Kino klub Split

    https://www.galum.hr

    28.09.2018 | 12:00

    Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Toplicin venac 14/9/IV, Beograd

    Umetnički par diSTRUKTURA: Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969): WE from in betWEen - izložba (27.9.-9.12.2018.)

    http://distruktura.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    05.10.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NEVENKA ARBANAS - RETROSPEKTIVA (4.10.-18.11.2018.)

    http://gkd.hr

Video
04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti