Svet po Iliji u Parizu
Izložba “Svet po Iliji” umetnika Ilije Bašićevića Bosilja (1895-1972) u Kulturnom centru Srbije u Parizu (KCS), koja je bila otvorena od 13. do 29. oktobra, izazvala je veliko interesovanje i pažnju publike, a u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti i KCS, predstavila je 32 reprezentativna rada tog samoukog umetnika iz više kolekcija.
Radovi na izložbi su iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti (MNMU), kolekcije Oto Bihalji-Merin i Muzeja naivne umetnosti Ilijanum u Šidu. Izložbu je pratio bogat trojezični katalog sa tekstom renomirane autorke Barbare Safarove iz Pariza, čiji dizajn potpisuje Slavimir Stojanović Futro, kao i virtuelna tura kroz izložbu “Odbrana umetnika, uvreda čoveka” (Muzej Ilijanum, 2021).
Postavku je činila i projekcija dokumentarnog filma “Ilija Bašičević Bosilj” u režiji Žike Mitrovića (1998), kao i odlomak iz filma Žan-Mari Drota, proizvedenog 1970-1983 u Francuskoj.
Direktorka MNMU dr Ivana Bašičević Antić istakla je da su u toku izuzetne promene u svetu savremene umetnosti, koje označavaju otvaranje najpoznatijih muzeja savremene i moderne umetnosti, poput Centra Pompidu ili Tejta, za opuse umetnika definisanih kao samouki ili pak art brut umetnici.
“Ilija Bosilj je svetsko priznanje stekao za života - kada ulazi u poznate kolekcije poput kolekcije Žana Dibifea, Maksa Bila, Sofije Loren i Karla Pontija. Ali decenije nakon toga, njegov opus sve više značaj dobija kao paradigmatski primer umetnosti koja izmiče definicijama i nazivima. Jedini je autor koji je svoje autorstvo morao dokazivati pred komisijom, što je jedinstven slučaj u svetskoj istoriji umetnosti. Afera Bosilj označila je progon ovog umetnika jer se vinuo visoko a izmicao uobičajenim normama i definicijama”, navela je Ivana Bašičević Antić.
Povodom relevantnosti rada Ilije Bašičevića Bosilja, podsetila je da ga je 2007. godine londonski magazin RawArt proglasio “svetskim klasikom”, a njegovu aktuelnost na svetskoj umetničkoj sceni pokazale su i dve samostalne izlozbe u Njujorku - jedna 2006. a druga nedavno, 2021. godine. Upravo zato je Ministarstvo kulture, kako je dodala, odabralo izlozbu “Svet po Iliji” za program u KCS u Parizu.
Svet po Iliji, KCS Pariz, foto: Aleksandar Vatković
Rođen u Šidu 1895. godine, Ilija Bašičević Bosilj bavio se zemljoradnjom do 62. godine, kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957. godine, a od 1958. počeo da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti, razvivši izuelni jezik kojim je komunicirao izuzetno ličnu filozofiju.
Iza sebe je ostavio opus od više od 2.000 dela. Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Milano, Minhen, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji Galeri Sent Etjen 2006. godine održana je njegova prva samostalna izložba u SAD.
Londonski časopis Rou Art Magazin 2007. godine uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegovi su radovi zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama (Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Art Brut u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Bonighajm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, kolekcija Karla Pontija, Museum of Everything, London i dr.). Odlukom da daruje rodnom gradu više od 300 slika, osnovao je muzej Ilijanum koji se i danas nalazi u Šidu.
Bosilj je otac istaknutog protokonceptualnog umetnika Dimitrija Bašičevića Mangelosa.
*Foto: MNMU
(SEEcult.org)
