Srpski filmovi na 9. Beldoksu
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks predstaviće od 12. do 18. maja u Beogradu čak 12 dugometražnih ostvarenja srpskih autora, a prema rečima predsednika festivalskog Saveta i selektora domaćeg programa, reditelja Darka Lungulova, izbor je veoma zanimljiv i raznovrstan i predstavlja “plod ljubavi, muke, snalaženja i velike upornosti autora”.
Reč je o filmovima koje publika nema mnogo prilike da vidi ni na festivalima, ni na televizijama, rekao je Lungulov 9. maja na konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci, ističući da će sedam domaćih dugometražnih dokumentaraca imati svetske premijere.
“Tu su i mladi autori, i oni koji su već učestvovali na Beldoksu, a i na inostranim festivalima”, rekao je Lungulov, dodajući da će van konkurencije biti prikazani dokumentarni filmovi koji nisu dugometražni, ali zavređuju pažnju.
Navodeći da je domaća produkcija u proteklom periodu bila veoma dobra, pa je imao širok spektar autorskih dokumentaraca za izbor. “Selekcija jaka, zanimljiva i raznovrsna, izdvaja se i po broju i po kvalitetu u odnosu na ranije godine”, rekao je Lungulov.
Zajedničko odabranim filmovima je što se trude da daju glas onima drugačijima, neuklopljenima, žrtvama, marginalcima raznih vrsta.
“Pričaju neke lokalne priče, ali na veoma poseban način, tako da one dobijaju univerzalno značenje”, ocenio je Lungulov.
Na otvaranju devetog Beldoksa, 12. maja u Sava centru, biće prikazan film reditelja Mladena Mitrovića “U potrazi za snom”, koji govori o okupljanju generacije rasturene zbog rata u Bosni i Hercegovini.
Prema rečima Mitrovića, film je sniman više od pet godina, na četiri kontinenta, uz podršku Uneska.
“Mislim da sam na Beldoksu najstariji autor, ali se osećam kao debitant. Karijeru sam posle jednog igranog (Hamburg Altona) i dva TV filma završio sa početkom ratova u Jugoslaviji i mislio sam da više nikada neću raditi filmove”, rekao je Mladen Mitrović.
Ipak, jedan udar cunamija, jedna tek završena pesma i poziv za proslavu godišnjice mature u rodnom Sarajevu pokrenuli su tok događaja i Mitrović je odlučio da pronađe nekadašnje dečake koji su igrali u njegovom prvom, amaterskom filmu, a koje je vihor rata razvejao po celom svetu.
“Film nosi pozitivnu energiju i katarzu. Uz mnogo oluja, na kraju se ipak vidi vedro nebo”, izjavio je Mitrović, dodajući da je “U potrazi za snom” dobio nagradu publike na Sarajevo Film Festivalu 2015, prikazan je na ZagrebDoxu, te u Parizu, a posle Beograda putuje u Najrobi.
Još nekoliko autora predstavilo je novinarima u Kinoteci svoje filmove.
Mihajlo Jevtić rekao je da animirano dokumentarni film “Četiri pasoša”, inspirisan njegovim pasošima od SFRJ do Republike Srbije, govori o emigraciji, identitetu i skorijoj jugosloveskoj istoriji iz lične perspektive.
“Druga linija” Nenada Miloševića predstavlja dugogodišnje istraživanje neoavangardne kulturne i umetničke scene s kraja 60-ih i tokom 70-ih godina u Novom Sadu, koja je do danas ostala marginalizovana.
“Hotel dvojka” Marka Mamuzića prikazuje beskućnike koji žive u tramvaju na liniji broj 2 koja vodi kroz centar Beograda.
Tamara fon Štajner je fim “Contraindicazione” snimila sa ljudima u zatvorskoj bolnici za mentalno obolele osobe u mestu Barchelona Poco di Goto u Italiji, gde borave društveno opasne osobe koje su u stanju neuračunljivosti počinile neko krivično delo, što je poslednja ustanova tog tipa u Evropi.
“Maske” Brankice Drašković posvećene su umetničkim licima Slobodana Tišme – novosadskog pesnika, konceptualiste, rok muzičara, performera i pisca, koji po svom izboru i stavu zadržava poziciju margine.
“Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač govori o jednom od najvatrenijih fanova Džastina Bibera na Balkanu, a “Voli vas vaša Sexymaja” Ivana Mandića o otkrivanju identiteta autorke bloga čiji je nadimak bio sexymaja, koja se svojevremeno predstavljala kao devojka iz Beograda koja se tek upustila u vode prostitucije.
Srpski takmičarski program obuhvata i filmove “Djeca” Denisa Bojića – svedočanstvo o krvavosti rata, stradanju i rodoljubivosti jednog naroda, neispričana priča sa jednom od najsnažnijih antiratnih poruka s područja moderne Evrope.
Tu je “Dubina dva” Ognjena Glavonića, kombinacija svedočanstava i snimaka mesta na kojima su se zločini desili pre 17 godina, rađen kao dokumentarac sa elementima trilera o masovnoj grobnici u Batajnici u predgrađu Beograda, koji je postigao zapažen uspeh na Berlinalu početkom ove godine.
U konkurenciji su i “Jadranka” Branka Lazića o nedavno preminuloj pevačici i kantautorki Jadranki Stojaković, nekada velikoj zvezdi bivše Jugoslavije, slikarki i voljenoj pesnikinji nesrećno zaljubljenih, kao i “Zid smrti i tako to” Mladena Kovačevića o nekada velikoj atrakciji na vašarima širom bivše Jugoslavije - princezi na zidu smrti, koja je danas zarobljena između melanholičnih sećanja i klaustrofobične egzistencije na poslednjem zidu smrti.
Filmove će ocenjivati žiri koji čine: urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, reditelj i montažer Zoran Popović, reditelj Lazar Stojanović i izvršna producentkinja dokumentarnog programa evropskog HBO-a Hanka Kastelicova.
Pored Gran prija, ove godine su ustanovljene i strukovne nagrade za montažu i kameru u domaćem filmu, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije.
Van konkurencije biće prikazani filmovi “Abdul i Hamza” Marka Grbe Singha, “Kap” Dušana Vojvodića, “Nedodirljivi” Marije Ristić i Nemanje Babića i “Tapavica” Milana Todorovića i Ognjena Rakčevića, a u programu biografskih dokumentaraca – “Crnjanski” Danila Bećkovića.
Neki od srpskih filmova biće prikazivani i na truneji “Beldoks Eho” u dvadesetak gradova, počev od Niša 19. maja i Novog Sada 21. maja.
Međunarodni program Beldoksa, sa 15 filmova u konkurenciji, odabrao je umetnički direktor festivala Greg Dikjur.
Među filmovima u međunarodnom programu najavljeni su “Ruski detlić” o radioaktivnom čoveku, žrtvi černobiljske nuklearne katastrofe, koji odlučuje da otkrije mračnu tajnu, zatim britanski “Boljšoj Vavilon”, priča o haotičnom stanju u jednoj od najvećih baletskih kompanija, nakon brutalnog napada na njenog direktora, te američko-meksički “Zemlja kartela”, koji je bio nominovan za Oskara, a priča je o granici Amerike i Meksika na kojoj nikada nema mira i gde se paralelno pripremaju dva pokreta osvetnika. Na programu je i pobednički film Sandensa “Sonita” o nesvakidašnjoj teheranskoj YouTube senzaciji, 17-godišnjoj Soniti Alizad, zatim “Zakon Motlijeve” o nekadašnjoj lepotici koja stavlja život na kocku da bi branila Amerikance i Evropljane na sudu u Avganistanu, te priča o tehno DJ-u u Teheranu “Rejv u Iranu”.U međunarodnom programu su i hrvatski film “Generacija 68” Nenada Puhovskog, češki “Amerika” u kojem stotine ljudi živi po principima Divljeg Zapada, argentinski “Sala Alberdi” o buntu koji prerasta u protest u jednom kulturnom centru i holandski “Čudna ljubavna afera sa egom”, posebno istraživanje narcisoidne kulture.
Strani filmovi biće prikazani i u ciklusima Biografski dokumentarci, Granica izobilja: bugarski dokumentarci i na retrospektivi Robert Flaerti: Duh zanata, posvećenoj čuvenom dokumentaristi Robertu Flaertiju (1884-1951).
Beldoks će biti zatvoren 18. maja u Sava centru novim provokativnim filmom američkog reditelja Majkla Mura “Koga sledećeg napasti?” koji pokušava da otkrije šta je potrebno da Amerika ponovo postane velika i objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija.
Beldocs će biti održan u većem broju dvorana nego prethodnih godina, pa će nakon otvaranja u Sava centru, biti nastavljen u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, a delom i u renoviranom Kadmus Cineplex bioskopu u Budvi.
Prošle godine najboljim srpskim dokumentarnim filmom na Beldocsu proglašen je “Flotel Evropa” Vladimira Tomića, a posebno priznanje žiri je dodelio filmu “Stranac iznutra” Sonje Bertuči.
Deveti Beldocs su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Filmski centar Srbije, švajcarska ambasada, Gete institut u Beogradu, te ambasade Izraela i Ukrajine.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
(SEEcult.org)
