Srpski dokumentarci na 11. Beldoksu

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks prikazaće domaće filmove i na svečanom otvaranju i na zatvaranju, u želji da ukaže na uspon srpskih dokumentarista, čija su se ostvarenja našla među ukupno stotinak naslova iz celog sveta koja će biti prikazana od 7. do 14. maja.   

Za Srpski takmičarski program odabrano je osam ostvarenja, a neki od autora predstavili su svoje filmove na konferenciji za novinare 3. maja u Domu omladine Beograda, na kojoj je ukazano i na finansijske probleme 11. Beldoksa.

Kao što je ranije najavljeno, na svečanom otvaranju 11. Beldoksa 7. maja u Sava centru biće prikazani dokumentarci “Poslednja avantura Kaktus Bate” Đorđa Markovića i “Slatko od ništa” Borisa Mitića, a na zatvaranju 14. maja u Kombank dvorani “Okupirani bioskop” Senke Domanović.

U konkurenciji su i “Vodič kroz crnu rupu” Zlatka Pranjića i Aleksandra Nikolića, “4 godine u deset minuta” Mladena Kovačevića, “Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave” Tanje Brzaković, “Kad dođu svinje” Biljane Tutorov i “Čarobnjak iz Mutnja” Branka Lazića.

Đorđe Marković je izjavio da mu je čast što će svetska premijera njegovog filma “Poslednja avantura Kaktus Bate” biti upravo na otvaranju 11. Beldoksa.

“Sedam godina je prošlo od kako sam krenuo u ovaj projekat kada sam čuo priču mog prijatelja i poznatog strip crtača Aleksandra Zografa. Zajedno smo ušli u veliku avanturu. U principu, moj film je potraga Aleksandra Zografa za jednim svojim prethodnikom koji je misteriozno stradao davne 1944. godine. Ima malo istorije, malo stripa, malo politike. Jako zanimljivi ljudi govore u filmu – Robert Kramp, jedan od najbitnijih andergaund strip crtača na svetu, Mirko Ilić, naš poznati dizajner i mnogi drugi”, rekao je Marković.

Nagrađivani autor Boris Mitić rekao je da je osam godina radio na filmu “Slatko od ništa” i da mu je žao što ga je završio.

“Uživao sam u toj provokaciji koja je nastala stvarno niotkuda. U jednom trenutku mi je došlo da kontra svemu krenem da razmišljam kako bi izgledalo snimiti dokumentarni film o ‘ništa’. Osam godina, 62 snimatelja, 70 zemalja, tekst koji je naracija ničega, koja je izletela iz glave za jednu noć, ali nakon svih tih godina mariniranja u glavi i jedne bibliografije od 20.000 stranica. Ideja je bila da se to ništa predstavi kao neka vrsta neshvaćenog antiheroja, kao neka vrsta pozitivne sile koju često zanemarujemo, a koja je toliko sveprisutna i svemoćna da se maltene sve civilizacije sveta tokom istorije iz nekog strahopoštovanja radije sklanjaju od nje ili to potiskuju”, izjavio je Mitić.

Mitić je dodao da je njegov film “jedna vožnja, istovremeno zabavna i tragična, kroz celi svet u kojem nam se Ništa obraća po prvi i poslednji put”.

“Dosadilo mu je da bude neshvaćeno. Na početku filma beži od kuće i dolazi da nam se obrati”, rekao je Mitić, ističući da je glas Ničega snimio Igi Pop.

Senka Domanović je čestitala kolegama na istrajnosti, dodajući da je svoj film “Okupirani bioskop” radila tri godine i da je mislila da je to predugo.

“Tema je lopovska privatizacija preduzeća Beograd film i okupacija bioskopa Zvezda. Radi se o ulasku u tu privatnu svojinu, odnosno raspali bioskop i o ljudima koji su ušli unutra, kao i o politici koja je vođena u samom bioskopu mesec i po dana od početka akcije, kada se pokret gibao, kada su na agendu stavljene neke političke teme”, izjavila je Senka Domanović.

Autorka je istakla da je u njenom filmu reč i “o jednoj krizi uopšte - egzistencijalnoj i idejnoj, o mogućnosti i nemogućnosti da se uopšte artikulišu politički pokreti danas, o tome dokle mogu da dobace takve akcije, šta suštinski mogu da promene”.

“To je jedna sociološko-antropološka studija, a bioskop je postao agora na kojoj su se te svari preispitivale”, dodala je Senka Domanović.

Film “Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave” Tanje Brzaković predstavila je direktorka fotografije Aleksandrija Ajduković, koja je objasnila da je naslov preuzet od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je citirao Kremansko proročanstvo.

“Filmski okvir je poseta kineskog predsednika Sija Đinpinga 2016. godine i kupovina Smederevske železare. Tanja je želela da film bude na dva koloseka, da u taj okvir smesti priču o maloj Kini, naspram proročanstava koja nam se serviraju u medijima. Naša očekivanaj su bila da je nešto niži stepen zatvorenosti kineske zajednice u Srbiji, ali se ispostavilo da je vrlo visok. Bilo je teško snimati”, rekla je Aleksandrija Ajduković i dodala da je film sniman u Novom Pazaru, Vršcu, Beogradu i Pančevu.

Umetnički direktor Beldoksa Marko Grba predstavio je ostale filmove iz Srpskog takmičarskog programa.

Zlatko Pranjić i Aleksandar Nikolić udružili su snage oko filma "Vodič kroz crnu rupu" koji je „metafizički triler koji se kroz život pojedinca bavi univerzalnom tragikom čovjeka, njegovom sudbinom smrtnika, stranca u ovom životu uplašenog pred neminovnošću nestanka svega za sta se za života vezao". To je, prema rečima Nikolića, film o običnom smrtniku koji „traži put iz svoje crne rupe, a pošto svako od nas ima svoju crnu rupu to je univerzalna prića o svima nama”.

Film "Čarobnjak iz Mutnja" Branka Lazića je priča o ljudima kojih je sve manje - "o Ivi Caru iz sela Mutanj na planini Rudnik u Srbiji. O srpskom Holivudu, stripovima na drveću, piramidama u svinjcu, filmovima, zamku čarobnjaka iz Oza, porodici, životu kakvog je sve manje”.

Mladen Kovačević vraća se na Beldocs filmom "4 godine u 10 minuta", koji je nastao od lične arhive Dragana Jaćimovića, snimljene pre 18 godina, tokom njegovog uspona na Mont Everest. Eksperimentalna forma filma inspirisana je emotivnom kompleksnošću njegovog nesvakidašnjeg iskustva. Film je prikazan na festivalu Visions du reel u Nionu, na kojem je osvojio specijalno priznanje žirija, a očekuje ga i severnoamerička premijera u takmičarskoj selekciji Hot Docsa.

Biljana Tutorov je rediteljka, scenaristkinja i producentkinja filma "Kad dođu svinje" – priče o društvenim prilikama iz ugla starije žene okružene porodicom, pametne i duhovite, društveno i politički zainteresovane, koja živi na periferiji zemlje, koja nije gladna i čija je drama u tome što shvata da živimo kao nojevi sa glavom u pesku, praveći se da ne shvatamo posrnuće koje nam se događa, koja je odgovorna građanka za razliku od “elite”, kako vladajuće, tako i opozicione.

O dobitnicima nagrada za najbolji film, kameru i montažu, koje je obezbedio Filmski centar Srbije, odlučiće žiri u sastavu: reditelj Stefan Malešević, Agnes Wildenstien sa Doc Lisboa i direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski.

Osnivač i direktor Bedoksa Mladen Vušurović izrazio je veliko zadovoljstvo što festival napreduje, uvodi različite industrijske programe, radionice, ali je ponovo ukazao i na probleme u vezi sa budžetom.

“Vanredno je stresno kada na samo 11 dana do početka festivala dobijete prvu vest o budžetu. Srećom ta vest je bila pozitivna, prošli smo na konkursu Medija deska Kreativne Evrope. Konkurišemo već tri godine zaredom, a drugi put dobijamo sredstva. Ovoga puta smo od mogućih 100 poena dobili 85, a prve godine smo bili malo ispod crte, sa 72 poena, što pokazuje da jesmo napredovali u pogledu sadržaja i kvaliteta programa”, rekao je Vušurović, dodajući da je to, međutim, samo 33 odsto potrebnog budžeta.

“Nadali smo se od domaćih konkursa nekom korektnom procentu, ali ostali smo na sedam posto budžeta od Ministarstva kulture i dva posto od Sekretarijata za kulturu Beograda, dok neke manifestacije dobijaju i više od 50 posto projektovanog budžeta”, rekao je Vušurović.

Vušurović je dodao da je nakon objavljivanja rezultata konkursa tražio od Ministarstva kulture da se preispita ta odluka.

“U dilemi sam da li da zahvalim Ministarstvu na sedam posto ili da odbijemo ta sredstva, da bojkotujemo takvu odluku”, rekao je Vušurović povodom rezultata Konkursa Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo na kojem je Beldoks dobio jedan milion dinara za sam filmski program, 200.000 za nagradnu igru #europeanfilmchallenge koja je deo velikog evropskog interaktivnog projekta, 200.000 za projekat AVA Doc koji evropske filmove čini dostupnim korisnicima biblioteka, te 800.000 dinara za Beldoks market.

Ipak, kako je istakao Vušurović, 11. Beldoks biće održan prema planu, sa bogatim i raznovrsnim programom i velikim brojem gostiju, a zvanično će ga otvoriti slavni američki reditelj Ejbel Ferara, koji će čak i održati koncert u okviru festivala.

Na 11. Beldoksu najavljeno je više od sto gostiju, uz bogat program namenjen filmskim profesionalcima. Među gostima su najavljeni i renomirani autori Anjes Varda, Klod Lancman, Ulrih Zajdl, Vlado Škafar, Rut Bekerman…

Program 11. Beldoksa biće odrzan u Sava centru, Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Kombank dvorani (ex Dom sindikata), Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke, Muzeju savremene umetnosti, te u bioskopima Fontana i Cineplexx Ušće i u Centru za kulturu ”Vlada Divljan”.

(SEEcult.org)