Srbija na Sajmu knjiga u Pekingu, uoči Moskve

Srbija se na Sajmu knjiga u Pekingu predstavila izborom najatraktivnijih naslova, a posebna pažnja posvećena je obeležavanju stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Posebna pažnja na štandu Srbije na Sajmu knjiga u Pekingu, održanom od 22. do 27. avgusta, bila je posvećena piscima koji su stradali u Prvom svetskom ratu, kao što su Dis, Bojić, Uskoković i Kočić, kao i onih čije je delo obeleženo i tim iskustvom, pre svih Crnjanskog i Andrića.

Deo programa koji je, kako je navedeno u saopštenju, izazvao veliku pažnju posetilaca iz celog sveta bio je posvećen i obeležavanju godišnjice rođenja Miloša Crnjanskog, Desanke Maksimović i Alekse Šantića.

Kineskoj publici su predstavljena i dela najznačajnijih stvaralaca savremene klasike - Kiša, Pekića, Pavića, Popa, Miodrag Pavlovića, Ivana Lalića.

Gosti Sajma knjiga čiju je organizaciju Ministarstvo kulture i informisanja poverilo na osnovu konkursa Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković” i Privrednoj komori, bili su pisci Vladimir Kecmanović i Dragan Bošković, koji su predstavili svoja dela “Podijumu pisaca” u glavnoj sajamskoj hali.

Kineski izdavači pokazali su naročito interesovanje za srpsku književnost i uputili konkretne predloge za saradnju, što je jedan od najvažniji efekata predstavljanja Srbije na tako važnim manifestacijama, a to je povećanje broja prevoda knjiga srpskih pisaca na strane jezike, navedeno je u saopštenju.

U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbija, odnosno UBSM i PKS, Srbija će se predstaviti i na Sajmu knjiga u Moskvi do 5. do 10. septembra, na kojem će, kako je ranije najavljeno, gostovati pisci Nikola Vujičić, Vladan Matijević i Milena Marković.

Za predastavljanje Srbije na sajmovima u Pekingu i Moskvi, kao i u Lajpcigu, Teheranu i Frankfurtu, Ministarstvo kulture izdvojilo je 6,32 miliona dinara.

Kako je ranije naveo ministar Vladan Vukosavljević, efekti predstavljanja Srbije na tako važnim manifestacijama su pre svega povećanje vidljivosti srpske kulture u svetskim okvirima, upoznavanja inostrane javnosti sa srpskim piscima i povećanje broja prevoda knjiga srpskih pisaca na strane jezike.

(SEEcult.org)