Sošana u Narodnoj banci
Austrijska umetnica jevrejskog porekla Sošana (Soshana), koja je u mladosti napustila rodni Beč zbog dolazećeg nacizma, a živela je u Parizu, Njujorku, Havani, Meksiku i Dalekom Istoku, družeći se sa nekim od najvećih umetnika 20. veka, predstaviće se prvi put beogradskoj publici od 19. januara na izložbi u Narodnoj banci Srbije. Otvaranju izložbe, koja obuhvata 53 slike, prisustvovaće Sošanin sin Amos Šiler, koji je i izabrao dela za tu postavku, organizovanu u okviru
obeležavanja 125 godina od početka rada Narodne banke Srbije, najavilo je Ministarstvo kulture.
Austrijska umetnica jevrejskog porekla Sošana (Soshana), koja je u mladosti napustila rodni Beč zbog dolazećeg nacizma, a živela je u Parizu, Njujorku, Havani, Meksiku i Dalekom Istoku, družeći se sa nekim od najvećih umetnika 20. veka, predstaviće se prvi put beogradskoj publici od 19. januara na izložbi u Narodnoj banci Srbije.
Otvaranju izložbe, koja obuhvata 53 slike, prisustvovaće Sošanin sin Amos Šiler, koji je i izabrao dela za tu postavku, organizovanu u okviru
obeležavanja 125 godina od početka rada Narodne banke Srbije, najavilo je Ministarstvo kulture.
Rođena kao Suzan Šiler (Susanne Schüller- Afroyim), Sošana je izlagala širom sveta i njena dela se nalaze u najvećim slikarskim kolekcijama i muzejima.
Teme njenih slika bile su, između ostalog, i teroristički napad 11. septembra u Njujorku, dva rata u Iraku, ratovi u Bosni i na Kosovu, smrt Gandija, a neizbežno i holokaust.
Govorila je da je njen rad “patnja koja pomaže odrastanju i razvoju, borba i životni konflikt”. “Čak i biljke izgleda da se bore za svetlo i prostor… Verujem u veliki duh prirode, od kojeg je svaka ličnost deo”, izjavila je Sošana svojevremeno.
Iako nije poznata širokoj javnosti, po čemu deli sudbinu najvećeg broja umetnica, životno delo Sošane značajno je po tome što oslikava glavne tokove stvaralaštva 20. veka.
Rođena 1. septembra 1927. godine u Beču, u jevrejskoj porodici srednjeg staleža, Sošana je kao devojčica bila primorana da beži pred fašizmom preko Švajcarske u London, gde je pohađala srednju školu i studije slikarstva. Godine 1941. odlazi u Ameriku, po kojoj putuje zarađujući za život slikanjem portreta značajnih ličnosti tog doba (Tomasa Mana, Arnolda Šonberga, Oto Klemperera...).
Njeni rani radovi uglavnom su bili realistički portreti i mrtve prirode.
Umetničko ime Sošana uzela je posle prve velike samostalne izložbe u Havani 1948. godine, a potom se preselila u Pariz 1952. godine, gde je doživela presudan uticaj svetske prestonice umetnosti tog doba.
Kombinacijom ekscentričnosti i harizme, rado je bila viđena u umetničkim krugovima, gde se družila sa najvećim umetnicima tog vremena - Brankuzijem, Aleksandrom Kalderom, Šagalom, Maksom Ernstom, Đakometijem, Semom Frensisom, Sartrom, Pikasom, Osipom Zadkinom, Františekom Kupkom…
U Parizu je radila u bivšem studiju Pola Gogena, a portret Pikasa, koji je hvalio njen talenta, uradila je 1954. godine.
U potrazi za umetničkim nadahnućem i bežeći od zla zapadne civilizacije, putovala je u Meksiko, Indiju, Kinu i Japan, proučavajući istočnjačku kulturu i umetničke tehnike - akvarel, kaligrafiju.., budizam.
Zbližila se i sa umetnicima grupe CoBrA, Karlom Apelom i Asgerom Jornom, vodećim predstavnicima holandsko - belgijske figurativne slikarske škole u posleratnoj Evropi, a tokom 70-ih boravila je u Njujorku, novoj svetskoj umetničkoj prestonici, gde se družila s Markom Rotkom, Adolfom Gotlibom i drugim velikim slikarima.
Proputovala je i Južnu Ameriku, Afriku, Australiju, a početkom 70-ih živela je i u Izraelu.
U Austriju se vratila 1985. godine, gde i danas živi, a s obzirom na godine, više ne putuje.
O bogatom opusu Sošane stara se sin Amos, koji organizuje i bira radove za njene izložbe.
Dela su joj izlagana, između ostalog, u muzejima savremene umetnosti u Parizu, Rimu, Rio de Žaneiru, Sao Paulu, Meksiku, Nju Delhiju, Matisovom muzeju u Nici, Novoj galeriji u Lincu, Pikasovom muzeju u Antibu, Hiršhorn muzeju u Vašingtonu…
Prošle godine izlagala je u Rimu (Galleria Tondinelli), Beču (Mexican Cultural Institute), Limi (Pancho Fierro Art Gallery) i Njujorku (Yeshiva University Museum), a austrijska vlada posvetila joj je specijalnu poštansku marku u seriji moderne umetnosti.
Inicijativu za gostovanje izložbe u Beogradu pokrenula je Daliborka Bradić, vlasnica firme Dali Art iz Beograda i bivša članica AEISEC-a, a organizovana je uz podršku Austrijskog kulturnog foruma.
Prema navodima Ministarstva kulture, planirano je da se pre zvaničnog otvaranja izložbe posetiocima kratko obrate direktorka Austrijskog kulturnog foruma Ana Janković i Daliborka Bradić, a najavljen je i nastup harfistkinje Milane Zarić.
Planirano je da izložba bude otvorena mesec dana.
Sajt Sošane je www.soshana.com
