• Search form

11.06.2017 | 18:41

Slučaj Magacin već 10 godina

Slučaj Magacin već 10 godina

Magacin u Kraljevića Marka, jedinstveni kulturni centar u Beogradu i Srbiji koji vode organizacije sa nezavisne scene, obeležio je tokom vikenda deset godina postojanja intenzivnim programom kojim je pokazao  raznovrsnost savremene umetničke produkcije koja se u njemu stvara i izvodi po principu otvorenog kalendara, podsetio arhivskim materijalom na brojne događaje iz protekle decenije, a panel diskusijom ponovo postavio pitanje svog nerešenog pravnog statusa. Nažalost, jubilej Magacina, po svemu sudeći, nije bio dovoljan povod da se pojave i predstavnici vlasnika i formalnog administratora prostora nekadašnjeg Nolitovog skladišta – Grada Beograda, odnosno Doma omladine, pa je prilika za javno sučeljavanje stavova još jednom propuštena.

Proslava jubileja Magacina, u kojem je od 9. do 11. juna održana serija izložbi, performansa, radionica, otvorenih proba, projekcija video radova i filmova, počela je gorućim pitanjem sudbine Magacina koja je neizvesna još od 2007. godine, kada je namenjen nezavisnoj sceni i najavljen kao model za otvaranje sličnih kulturnih centara u nekorišćenim javnim prostorima u vlasništvu lokalne samouprave širom Srbije. Taj pompezno najavljeni plan nije realizovan, a već dve godine i po godine, od kada je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) sprečila izbacivanje organizacija iz Magacina i njegovo zatvaranje, nema pomaka u pregovorima sa gradskim vlastima o pravnom regulisanju postojećeg modela funkcionisanja, koji je usvojen nakon javne rasprave, a samo u prošloj godini omogućio je da više od 60 organizacija realizuje više od hiljadu programa – po principu otvorenog kalendara i deljenja resursa.

Razlozi za takvo stanje ostali su velikim delom nepoznanica i posle panel dikusije “Modeli novih institucija nezavisne kulture – kakve nam institucije trebaju”, jer gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić nije mogla da priustvuje, uz obrazloženje da ima ranije zakazane obaveze, dok v.d. direktor DOB-a Nenad Dragović, pozvan u ime gradske ustanove kojoj je 2007. godine dat status formalnog administratora Magacina, nije odgovorio na poziv.

Prema mišljenju predsednika Upravnog odbora NKSS  Radomira Lazovića, problem je u tome što ni Grad, ni DOB, ne žele da se pitanje Magacina reši.

“Ovo je za njih nepotrebna muka koja im je data 2007. godine i oni ne znaju šta će sa tim”, rekao je Lazović u diskusiji, u kojoj su pozitivne primere civilno-javnog partnerstva iznele Mirela Travar iz Saveza udruga Operacija Grad iz Zagreba i Anita Ivković iz makedonske Asocijacije nezavisne kulture Jadro iz Skoplja.

“DOB želi da izađe iz cele priče i vrati Magacin Gradu, ali to ne može jer ga mi okupiramo”, rekao je Lazović i ponovio čvrst stav članica NKSS, ali i ostalih organizacija i inicijativa koje koriste Magacin, da neće iz njega izaći i odustati od sadašnjeg modela, uprkos pritiscima i ponovljenim pokušajima njegovog zatvaranja, počev od prvog 2014. do poslednjeg krajem 2016.


  Radomir Lazović, Anita Ivković, Milica Pekić, Mirela Travar

Lazović je rekao i da se na Magacin hipotetički može gledati kao na resurs neke nove mešovite institucije, poput Pogona – Jedinstvo u Zagrebu, ili kao na resurs centar koji je nefinansijska podrška održivosti civilnog društva.

“Šta je problem sa ovim prvim? Mi se obraćamo ljudima koji donose odluke, a to su ljudi u v.d. stanjima, koji su godinama u v.d. stanjima, i koji nisu slučajno u takvom stanju. Poenta je u tome da oni nemaju snage da donose odluke, da su u stanju da budu lako smenjivi i imaju izraženu autocenzuru. Ili su neko ko nema autoritet, nema znanje, ko će uvek imati nekoga iznad, jer je sistem odlučivanja centralizovan i u njemu institucija koju mi predlažemo, a koja je dobro strukturirana, jednostavno takvom sistemu, odnosno donosiocima odluka, ne odgovara... S druge strane, možemo da tretiramo prostor Magacina kao resurs centar koji bi bio neka vrsta pomoći za rad organizacijama”, rekao je Lazović i podsetio da je NKSS u dosadašnjim pregovorima sa gradskim vlastima upravo predlagala da se bavi pitanjem načina korišćenja prostora, koji bi Grad ustupio kao resurs koji će koristiti nezavisna scena.

Lazović je podsetio i da na istorijat borbe za opstanak Magacina poslednjih par godina, odnosno od kraja 2014. godine, kada je prvi zadatak bio da se zaustvi izbacivanje organizacija i da osujeti plan tadašnjeg direktora DOB-a Marka Stojanovića da napravi od Magacina nešto što bi bilo u privatnom ili nekom drugom interesu. Stojanović je nedugo zatim smenjen, a potom je počela serija diskusija sa v.d. direktorom i gradskim Sekretarijatom za kulturu koja, međutim, nije rezultirala bilo kakvim rešenjem.

“Pregovori se vode tako što pre svega negiraju mogućnost bilo kakvog ustupanja prostora, onda mi damo primere i onda se lažno ulazi u detalje…”, rekao je Lazović i konstatovao da je problem što nema političke odluke o ustupanju Magacina nezavisnoj sceni, što DOB može i ima pravo da uradi.

Na poslednjem sastanku, kako je rekla moderatorka diskusije Milica Pekić, predloženo je da NKSS iznajmi prostor Magacina po nekomercijalnoj ceni, i to samo na adresi Kraljevića Marka 4, dok se prisustvo i korišćenje ostalih prostora (tavanski u Kraljevića Marka 4, podrumski u Kraljevića Marka 6 i Ostavinska galerija u Kraljevića Marka 8) osporava i pokušava da se ograniči kretanje korisnika zamenom brava i sličnim opstrukcijama.

U dosadašnjim pregovorima ispostavila su se tri načina za rešenje problema, od kojih je prvi to da DOB i Grad pronađu rešenje na osnovu kojeg bi NKSS i ostale organizacije sa nezavisne scene mogle da koriste Magacin. To rešenje je, kako se dosad pokazalo, nerealno. Drugo je da se raspiše konkurs za korišćenje Magacina prema sadašnjem modelu otvorenog kalendara i deljenja resursa, a treći je da se dodeli Asocijaciji NKSS koja je taj model i ustanovila i sprovodi ga već više od dve godine.

Za razliku od beogradskih vlasti, zagrebačke su još krajem 2008. godine, na inicijativu nezavisne scene i nakon njenog višegodišnjeg zagovaranja, ustupile organizacijama civilnog društva u kulturi prostor za Pogon – Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade, koji je osnovan kao javna neprofitna ustanova u kulturi zasnovana na modelu civilno-javnog partnerstva i participativnog odlučivanja. Pogon su zajednički osnovali i zajedno njime i upravljaju Savez udruga Operacija Grad i Grad Zagreb, a na osnovu tog modela, kako je istakla Mirela Travar, u toku je osnivanje još 18 sličnih centara širom Hrvatske, ali i u regionu, s obzirom da je i budući Centar-Jadro u Skoplju zasnovan na istom modelu.

Do osnivanja Pogona – Jedinstvo, kako je podsetila Mirela Travar, došlo je nakon što su se povezale krovne organizacije nezavisne kulture i mladih, uz podršku klubova koji su se takođe bavili nezavisnom kulturom za mlade. Najpre kao neformalna inicijativa, taj savez je iznedrio niz akcija i kampanja kojima je podizana vidljivost javnih prostora i načina na koji se koriste, te objašnjena uloga nezavisne kulture i razlog zbog kojeg treba da ima svoj prostor.

Statutom Pogona propisano je kakvu ulogu i obaveze ima svako od osnivača, pri čemu je u gradskom budžetu predviđena posebna stavka za osnovne troškove funkcionisanja i odvijanja programa. Operacija Grad, s druge strane, ima obavezu da se bavi programom, koji se takođe osmišljava na osnovu modela otvorenog kalendara.

Na osnovu modela Pogona, i u Skoplju bi ovih dana trebalo da bude osnovan novi kulturni centar namenjen nezavisnoj kulturnoj sceni.

Novu instituciju kulture u dosad nekorišćenom prostoru jedne mesne zajednice osniva Asocijacija Jadro u partnerstvu sa Opštinom Centar, koja daje prostor površine 150 kvadratnih metara i  obezbeđuje godišnji budžet, uključujući i plate za troje zaposlenih.

Prostor će biti multifunkcionalan – veći deo je predviđen za programske aktivnosti, a manji za kancelariju. Programske aktivnosti trebalo bi da obezbedi Asocijacija Jadro, Anita Ivković se nada da će dolaskom novog ministra kulture Roberta Alađozovskog, koji i sam potiče sa nezavisne scene, biti moguće dobiti određeni zagarantovani budžet za programe.

I do otvaranja novog skopskog centra nezavisne kulture došlo je posle višegodišnjih pokušaja scene da obezbedi prostor za rad.

“Kada su nas posle promene vlasti izbacili iz Kuršumli Ana, ostali smo potpuno bez prostora. Odlučili smo da formirano 2013. godine Asocijaciju Jadro, koja broji više od 40 članova, i krenemo u borbu za prostor koji tada niko sa bilo kojeg nivoa vlasti nije hteo da ustupi. Poslednje dve godine smo bili u stalnoj komunikaciji sa Zagrebom i više puta predstavljali pozitivna iskustva Pogona. Razumevanje je došlo od predsednika Opštine Centar, sa kojim smo počeli pregovore o civilno-javnom partnerstvu”, rekla je Anita Ivković, članica Nadzornog odbora Asocijacije Jadro i v.d. direktor novoformirane ustanove Centar-Jadro.

Pozitivan primer Pogona predstavljan je više puta i u Magacinu, između otalog i tokom javne rasprave o novom modelu funkcionisanja, na kojoj je učestvovao i tadašnji gradski sekretar za kulturu, a sadašnji ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Na istorijat borbe za opstanak Magacina, kao i na brojne programe koji su u njemu realizovani proteklih deset godina i druge projekte nezavine scene, NKSS podseća i arhivsko-dokumentarnom izložbom publikacija u jednoj od prostorija u Kraljevića Marka 4.

Magacinu i njegovim prostorima posvećena je i posebna dvojezična publikacija objavljena povodom deset godina tog kulturnog centra, čija je sudbina bila i tema prve regionalne konferencije nezavisnih kulturnih centara (Samit nesvrstanih CK), kojom su 2008. godine organizacije u Magacinu pokušale da skrene pažnju na tada tek godinu dana nerešen status. Iako su i tom prilikom predstavnici gradskih vlasti ponovili obećanja i najavili otvaranje novih prostora za nezavisnu kulturnu scenu, nikakav pomak se nije desio. Status quo je prekinut krajem 2014. godine, kada je Dom omladine Beograda naložio organizacijama u MKM-u da se isele, što je sprečila Asocijacija NKSS.

Jubilej Magacina obeležen je trodnevnim programom u celokupnom prostoru koji su posetioci mogli da upoznaju razgledanjem izložbe video i audio radova više od 40 umetnika iz Srbije, Švedske, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odabranih na osnovu javnog poziva.

U Centralnom prostoru izloženi su i umetnički radovi Siniše Ilića, Gorana Denića i Vladana Jeremića i Rene Redle, a posetioci su imali priliku da saznaju i šta im korisnici Magacina preporučuju za čitanje, u okviru “ZimniceČitamЧиташ.

Između ostalog, u prostoru Radionice, Zemunski mali umetnički centar – ZMUC predstavio je neformalni, spontani arhiv svog desetogodišnjeg delovanja, uključujući izložbu radova Branislava Nikolića, Eugena Borkovskog, Dragane Nikoletić i Senke Trivunac i Milorada Mladenovića.

Karkatag je u prostoru Praksa Makerspace vodio radionicu za produkciju, eksperimentisanje i (samo)edukaciju, a u Ostavinskoj galeriji je ugostio Centar za pregovore sa realnošću, međunarodnu umetničku platformu koja se bavi kreiranjem iskustava publike oslonjenih na svakodnevne situacije u realnom svetu.

*Foto: Luka Knežević Strika

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.