Skice o sadašnjoj budućnosti

Galerija Zvono u Beogradu predstavlja od 17. juna radove Nikole Kolje Božovića, Snežane Vujović-Nikolić, Mirka Nikolića, Nikole Pešića, Simonide Rajčević i Vuka Ćuka, na grupnoj izložbi nazvanoj “Lopte Obrisi Trouglovi Oblaci Skupovi. Skice o sadašnjoj budućnosti”.

Izložba je omaž Franku Farineliju, Džejmsu Bridlu, Edvardu Soji, Metahejvenu i Brunu Laturu.

Omaž Franku Farineliju

Lopte su jednostavne ali neuhvatljive za naše oči, koje su opet lopte, interfejsi između sveta, koji je takođe loptast, i glave, koja je takođe jedna kugla. Lopte se teško sporazumevaju međusobno, zato se po pravilu svode u ravan. Lopta na ravnini onda očekuje nekog da joj kaže šta da radi, ali onda gubi njenu dinamičnu prirodu. Glavni problem sa loptom je što se nikako ne može obuhvatiti pogledom, nešto uvek izmiče, tako da posmatrač mora da je optrčava ili da natera loptu da se kotrlja ili obrće. Kada je lopta prevelika potrebno je napraviti njen model, ili satelite koji će plesati oko nje u pokušaju da je rasklope i sklope u sliku. Svakako nije tako sigurno ko (se) vrti (oko) koga.

Omaž Džejmsu Bridlu

Obrisi su skoro slike. U vremenu visokih rezolucija, obrisi su naizgled prevaziđeni, neka romantična vizija pejzaža u izmaglici, nesigurnost koja se može otkloniti slagalicom bitova i bajtova uredno složenih u matricu. Ali šta se dešava kada te solidne jedinice i nule ostavljaju obrise iza sebe, ili im obrisi prethode? Čista rezolucija nije jedina mogućnost, nije sve za svačije oči, i jasnoće se pretvaraju u obrise, kao u Guglovom ‘uličnom pogledu’ gde lica ljudi i registracije automobila bivaju zamućeni. Obrisi se takođe javljaju nepozvani, na televizorima od tečnih kristala ili na ekranima pametnih telefona razlivaju se mrlje nepoznatog porekla, na skajpu se lica razlažu u kubističke kompozicija nadrealnih senki. Korisnici/gledaoci se muče da ponovo sastave ono što je posao algoritma i protokola da sastavi. Obrisi su svedoci tog skrivenog prevođenja iz jednog u drugi oblik.

Omaž Edvardu Soji

Trougao unosi nesigurnost u dualitete, jer omogućava njihovo korenito razrešenje. Kada se pojavi nešto treće između čoveka i prirode, subjekta i objekta, tela i duha, teren je nesiguran za decu modernosti. Danas svuda oko nas izranjaju prethodno neviđeni entiteti - hibridi, kiborzi, agregati - smeše raznih kategorija koje su pre bile razgraničene, bar u mislima. Dualiteti su igrali elegantne ratne plesove kroz dijalektičke tenzije, ali šta kada se pređe na trijalektike, ili još zamršenije sisteme međusobno nesvodivih pojmova? Ta složenost uvek počinje od trougla, uvođenjem Trećeg pojma u neki prividno sređeni odnos. Trougao ipak nije tako strašno mesto, štaviše bez njega bismo bili izgubljeni jer se naši navigacioni sistemi i dalje zasnivaju na triangulaciji. Trougao je sigurno mesto i mesto u kome počinje kriza.

Omaž Metahejvenu

Oblaci donose promenljivu sreću, obično nosioci plodnosti, ali katkad i vesnici uragana, a ponekad njihovo odsustvo najavljuje katastrofu. Danas, kada smo prekoračili granicu od 400 čestica CO2 po milionu u atmosferi, oblaci su više nego ikada predmet želja, snova i strahova. Napredni metereološki zavodi se specijaliziju i u veštačkom pravljenju oblaka i u njihovom preventivnom raspršavanju. Oblaci jedne druge vrste obećavaju svetlu budućnost svima koji uspeju da se povežu sa njima. Silicijum, zlato i drugi elementi, kompresovani u kola i kule čipova i traka, prave magistralne instalacije koje niko ne vidi u neuglednim suburbanih magacina. Međutim, ove kompaktne mase, putem alhemijskih metamorfoza kodova i visokih antena, poništavaju silu teže i uzleću iznad krovova odakle posipaju gradove informacijima i aplikacijima. Migracija misli i osećanja sa zemlje u oblake je počela. Da li se “sve pretvara u vazduh”, ili u sitne kapi podataka?

Omaž Brunu Laturu

Skupovi ljudi, skupovi ne-ljudi i skupovi stvari. Mreža je mogućnost skupa, ali puno puteva ili koraka su neophodni da bi se razbacane misli, statusi i tvitovi, sastali ili skupili, da bi postali čvorišta koja zajedno čine nešto više od njihove statistike. Skupovi nisu zbirovi klikova ili klipova, već vrtlozi među-akcija, oni su događaji, ali da bi se dogodili potreban im je „predmet (zajedničke) brige“, stvar oko koje se uvijaju i prepliću interesi i afekti mnogih aktera. Kada mnoštva predmeta-koji-okupljaju počnu da pričaju jedni sa drugima plete se „internet stvari“, u kome se ljudi, predmeti, i drugi entiteti kreću jedni ka drugima putem traka uzroka i posledica, lokalnog i globalnog (loptastog) porekla i dejstva. Takvi skupovi po prirodi ne mogu biti isključivi i određeni, njihovi okviri su trenutni obrisi ili oblaci, u kojima se kroz promenljiva agregatna stanja komešaju čestice spojene i razdvojene trougaonim tenzijama.

Izložba će biti otvorena do 26. juna.

Više o projektu na: www.pointlineflow.net

(SEEcult.org)