• Search form

27.09.2018 | 16:34

Retrospektiva Ilije Šoškića u MSUV i MSUB

Retrospektiva Ilije Šoškića u MSUV i MSUB

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) i Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu organizuju retrospektivnu izložbu Ilije Šoškića koja kroz dve istovremene postavke prvi put u regionu predstavlja sveobuhvatan pregled opusa tog jugoslovenskog umetnika, jednog od prvih aktera novih umetničkih praksi na ovim prostorima, bivšeg sportiste, šezdesetosmaša, radikalnog levičara, avangardiste, gerilca i metafizičara doslednog principu da je umetnik – umetnost.

Izložba “Akcione forme”, koja će 12. oktobra biti otvorena u MSUV, a 13. oktobra u MSUB, a rezultat je saradnje dva muzeja i kustosa Nebojše Milenkovića i Zorana Erića, prva je retrospektiva Šoškića na prostoru bivše Jugoslavije i druga u njegovoj više od pet decenija dugoj karijeri, koju je velikim delom ostvario u Italiji.

Fokus izložbe u MSUV-u je na prvom delu Šoškićevog opusa -  radovima sa telom i njegovom ideološki osvešćenom delovanju u javnoj sferi - ranim performansima, akcijama i živim slikama (tableau vivant) koje je realizovao tokom burne prve polovine 70-ih u Italiji, ali i tokom čestih nastupa u beogradskom Studentskom kulturnom centru. U MSUB-u će akcenat biti na radovima koji su proizvod Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i za filozofske postulate, čijem se istraživanju posvetio tokom 80-ih, nakon napuštanja radikalne, gerilske umetnosti.

Iako svojevremeno u epicentru svetskih umetničkih dešavanja, Šoškić je na ovim prostorima i dalje nedovoljno poznat, čak i u stručnoj javnosti, dok s druge strane “postoji Ilija kao mit”, istakao je 27. septembra na konferenciji za novinare u MSUB Nebojša Milenković. Upravo ta mitska dimenzija Šoškića je u fokusu novosadskog dela izložbe, dok je beogradski segment usredsređen na čoveka, umetnika.

Retrospektiva Šoškića, prva zajednička izložba MSUV-a i MSUB-a realizovana na osnovu Protokola o saradnji, odražava višestruka identitetska obeležja tog umetnika, posebno akcentujući one njegove aktivnosti koje su, u krajnjem ishodu, dovele do ostvarenja avangardističkog ideala da umetnik sâm postaje umetnost. Ta faza je doživela kulminaciju u najradikalnijem i najpoznatijem Šoškićevom radu “Maksimalna energija – minimalno vrijeme” (1975), performativnim gestom revolverskog pucnja u zid rimske galerije Atiko (L’Attico), koja u tom trenutku bila epicentar svetske avangarde. Antipod tom činu bilo je višegodišnje Šoškićevo uzdržavanje od umetnosti i potpuna posvećenost motociklizmu, koja otelovljuje još jedan od ključnih principa Šoškićeve umetničke i životne filozofije - princip neprekidnog kretanja i nomadizma u svakom smislu.

Ilija Šoškić, Maksimalna energija - minimalno vremen, 1975. Kolekcija MSUB

Podsećajući da je Šoškić u umetnost ušao kao jugoslovenski olimpijski reprezentativac i državni prvak u bacanju kladiva (1962), te da čak još uvek drži cnogorski rekord u toj atletskoj disciplini, Milenković je istakao da je bio i “učesnik beogradske klime ‘68, kada napušta sportsku karijeru, okreće se umetnosti, upisuje na beogradsku Akademiju, počinje da se druži u SKC-u sa Marinom Abramović, Nešom Paripovićem, Rašom Todosijevićem... Postaje radikalni levičar, a 1969. godine, nakon zabrane dve izložbe, napušta zemlju”. Najpre odlazi u Pariz, kao centar studentske pobune, a onda u Bolonju, rodni grad Paola Pazolinija koji je bio veoma bitan za njega kao umetnika, kao uostalom i čitava klima u Italiji u tom periodu, mapiranom ubistvima Paola Pazolinija (1975). ideologa čitave generacije mladih levičara, i premijera Alda Mora, koga su 1978. ubile Crvene brigade.

Prema rečima Erića, Šoškić nije slučajno, napustivši Jugoslaviju nakon razočaranja “Crvenim univerzitetom” u Beogradu i povratkom starog sistema koji je želeo da menja, krenuo najpre u Pariz kao centar studentske pobune. U Bolonji, gde je živeo od 1969. do 1972. godine i prelaska u Rim, našao je istomišljenike, koji su bitan kontekst za njegovo intelektualno i umetničko sazrevanje. Takodje, važna je ideja borbe umetnosti protiv sistema koju je crpeo iz arte povera, te transavangarda.

Čuvenim performativnim izvođenjem pucnja u rimskoj galeriji Atiko, kako je istakao Milenković, Šoškić 1975. godine ulazi u sam centar svetske avangarde - za njegovu umetnost počinju da se interesuju galeristi, kolekcionari… Ali, na tu mogućnost da se proslavi, Šoškić odgovara povlačenjem i hermetizmom, proglašavajući uzdržavanje od umetnosti svojom jedinom umetničkom delatnošću.

Ilija Šoškić, Koegzistencija, 1975, fotografija: Nebojša Čanković

Drugi značajan momenat bila je 1978. godina, kada je shvatio da se protiv kapitalizma treba boriti novim sredstva, a nalazi ih u motociklizmu. “Seda na motor i na 4-5 dana napušta Italiju, boraveći u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, vraćajući se u Jugoslaviju”, rekao je Milenković, opisujući Šoškića kao svojevrsni relikt jugoslovenske države i njene kulture.

“Šoškić je Jugosloven. Paralelno je delovao u različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj, crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj). Jeste Crnogorac - predstavljao je Crnu Goru i na Bijenalu u Veneciji, ali ima posebno shvatanje crnogorske kulture”, rekao je Milenković.

Najveći deo “jugoslovenskog” vremena Šoškić je proveo u Hrvatskoj. Trenutno je u Splitu, gde je proletos doživeo tešku saobraćajnu nesreću, a iako u poodmaklim godinam, u Srbiju sada dolazi autom. U toku je i Šoškićev projekat “Traženje kuće za umetnika”, a prema recima Milenkovića, u opciji su dva grada. Umetnik će ih otkriti na otvaranju izložbe u Novom Sadu.

Za Šoškića, kako je naglasio Milenković, ne postoje trajne, zauvek osvojene pozicije ni u umetnosti, ni u društvu. Tako je i svoje radikalne akcije napustio i okrenuo se 80-ih prirodi, što je u fokusu beogradskog dela retrospektive.

Prema rečima Erića, taj ključni prelomni period u Šoškićevom stvaralaštvu, kada je odustao od iluzija i dotadašnje radikalne pozicije trebalo da prenese u nove identitetske okvire, obeležen je okretanjem ka filozofiji, otkrivanjem matematike, meta-matematike, metafizike

Akcenat u MSUB-u će biti na konceptualnim celinama SATOR, Trap / Traphos i Paralele, kao i na pojedinačnim radovima svedenih, ali i kompleksnih geometrijskih formi. Ti radovi proizvod su Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i za filozofske postulate, čijem istraživanju se posvećuje tokom 80-ih.

Ilija Šoškić, Stella nautica (Nautička zvezda), 1988. Fotografija: Saša Reljić, Kolekcija MSUB

Krećući se između matematike, filozofije i mitologije, Šoškić na specifičan način promišlja odnos čoveka prema prirodi, što čini i posebnu nit koja se provlači kroz niz radova (Korota i suša, Zigota, Krug kvadrat, itd.). Odstupajući od umetnosti kao “velike istorije”, u tom periodu stvaralaštva, kako je rekao Erić, Šoškić pokušava da pronađe sopstvene “male niše” za formulisanje drugačije umetničke pozicije. Iskustva živih slika i performansa počinje da upisuje u prostorne ambijente i instalacije koje nakon umetnikovih akcija ostaju kao artefakti.

Idejna postavka tih celina prati sâm proces umetnikovog razmišljanja – počev od skica, polazišta za radove sa umetnikovim tekstualnim objašnjenjima, preko foto-dokumentacije akcija i performansa, pa sve do realizovanih objekata i instalacija.

Kroz dijalog dva segmenta retrospektive, koja nije hronološki podeljena, već prati konceptualne celine u Šoškićevom radu, kustosi su izveli i sintagmu za naziv izložbe – “Akcione forme”. Polazište je u terminu čuvenog kritičara Marija DiakonaForma u akciji” iz kojeg je izvedena višeznačenjska kovanica koja u mogućem nivou čitanja spaja dve ključne reči segmenata izložbe u Novom Sadu – akcija i Beogradu – forma.

Akcija je tako sinonim za period boravka u Rimu, a forma za prelazak na novi sistem njenog promišljanja, zasnovan na umetničkoj filozofskoj zamisli pretočenja ideje u umetničko delo.

Kustosi izložbe i direktori MSUV Radovan Jokić i MSUB Slobodan Nakarada

Prema navodima kustosa, Šoškić je ostao ono što je bio i na početku svoje karijere – radikalni (neo)avangardista, gerilac, ali i umetnik metafizičar koji, iako ne uspeva da promeni društvo, svojim radom i angažmanom pomera granice percepcije umetnosti ne samo kao prostora političke borbe, nego i kao filozofskog promišljanja smisla kao preduslova za društveni i umetnički opstanak.

Na retrospektivi će se naći i radovi koji su otkupljeni za kolekcije MSUB-a i MSUV-a, ali će, recimo “Zigota” iz zbirke MSUV-a biti predstavljen u MSUB-u, dok će čuveni pucanj u rimskoj galeriji Atiko, deo zbirke beogradskog MSU, moći da vidi publika u Novom Sadu.

Većinu ikoničkih Šoškićevih radova MSUB je za ovu priliku rekonstruisao, a publika će videti i snimak prvog performansa koji je izveo u tom muzeju 1968.

Prema rečima Milenkovića, on je pokušao da “rekonstruiše ono što ne postoji, jer većina radova iz italijanskog perioda nije dokumentovana, niti umetnik ima o njima dokumentaciju”.

Kako kaže sam Šoškić, nije radio umetnost za dokumentovanje, nego za memoriju. U tom smislu je i na motor stavljao samo ono što može da stane, a ostalo je trebalo da ostane u memoriji, dodao je Milenković.

“Uspeli da rekonstruišemo i ono što ne postoji”, istakao je Milenković.

Ilija Šoškić, Bonsai, 1995. Fotografija: Saša Gajin

Budući da je za Šoškića, uz stvaranje umetničkih radova, podjednako bilo važno i njegovo umetničko mišljenje o umetnosti, i u okviru retrospektive “Akcione forme” održaće jedno predavanje.

Rođen u Dečanima 1935. godine, Šoškić je Umetničku školu završio u Herceg Novom, a studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademiji u Bolonji (Accademia di belle arti). Svetsku afirmaciju stekao saradnjom sa legendarnom rimskom galerijom Atiko, gde je izlagao zajedno sa Janisom Kunelisom, Luiđijem Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom… O njemu su pisali poznati kritičari poput Emilija Vile, Akila Bonita Olive, Marija Diakona… Izlagao je na najznačajnijim međunarodnim i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti…). Kao predavač je gostovao na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Diseldorf, Rim…).

Retrospektiva Šoškića prva je zajednička izložba MSUB i MSUV, čiji su direktori Slobodan Nakarada i Radovan Jokić izrazili nadu da je samo početak uspešne saradnje formalizovane potpisivanjem sporazuma.

Nakarada je rekao da je saradnja muzeja veoma važna i zbog rešavanja brojnih nagomilanih problema, koji su pobrojani i u maju na sastanku direktora muzejskih ustanova u MSUB-u.

Prema njegovim rečima, neophodne su sistemske promene, uključujući neophodnost novog načina komunicranja između centralnih institucija i muzeja. “Ministarstva moraju da se ponašaju kao institucije koje su servisi, a ne kao nalogodavci, i to metodologijom koja obezbeđuje adekvatna sredstva”, rekao je Nakarada.

I Jokić je izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa MSUB-om, dodajući da ima pozitivna očekivanja u pogledu njenog nastavka, jer dve vodeće ustanove mogu mnogo više zajedno, nego svaka za sebe.

Retrospektivna izložba Šoškića u MSUB-u i MSUV-u biće otvorena do 24. decembra.

*Naslovna fotografija: Ilija Šoškić, Ikarus (Vrabac na ramenu), 1973, foto dokumentacija: Arhiv Šoškić

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.