Reaktiviranje Charlame
Galerija Charlama u Sarajevu ponovo otvara vrata posle trogodišnje pauze, i to ižložbom radova stotinak umetnika iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta, od kojih je većina sama finansirala učešće kako bi pomogla obnavljanje rada tog prostora koji je svojevremeno pokrenuo umetnik Jusuf Hadžifejzović.
Hadžifejzović je kustos izložbe “The Creators” čijim otvaranjem 11. avgusta počinje rad Galerije savremene umetnosti Charlama u podzemnom kompleksu Skenderije.
“Za Sarajevo kažu da je centar, a od centra se očekuje da svoje vrednosti prepoznaje i plasira u svet, kao i da dovode vrednosti iz drugih sredina”, rekao je Hadžifejzović na konferenciji za novinare povodom ponovnog otvaranja galerijskog prostora CKA Ćarlama, koje je rezultat sporazuma s novim menadžmentom JP Skenderija i Ministarstva za kulturu i sport Kantona Sarajevo, preneli su lokalni mediji.
Hadžifejzović je osnovao Ćarlamu u jednom od napuštenih prodajnih prostora Skenderije kako bi uz pomoć umetnosti oživeo podzemni grad. Nakon desetina izložbi, bio je prinuđen da 2013. godine zatvori galeriju, jer nije mogao da nađe zajednički jezik s prethodnim menadžmentom Skenderije, niti da plaća režijske troškove.
Kantonalni ministar kulture i sporta Mirvad Kurić najavio je da će Charlama od 2017. godine biti uvrštena i u budžetsko finansiranje, ali je naveo da se očekuje određeni stepen samoodrživosti.
"Bez savremene umetnosti ne možemo funkcionisati ni kao grad, ni kao društveno jezgro. Neki kulturu i umetnost shvataju na konzervativan način, smatrajući da bi trebalo da budu podržani od institucija. Drugi misle da bi kultura i umetnost trebalo da budu tržišna roba i da se umetnici moraju na taj način plasirati. Istina je negde u sredini. Savremena umetnost je simbioza toga. Imamo tolike kapacitete u ljudstvu i umetnicima da je prava šteta što to do sada nije iskorišćeno. Naša je ideja da napravimo sistem da se Charlama više nikada ne bude morala zatvoriti”, izjavio je Kurić.
Planirano je da godišnje bude organizovano pet-šest izložbi značajnih autora iz BiH i sveta, rekao je reditelj Jasmin Duraković, predstavnik CeKA Charlama.
“Pre desetak godina se Jusuf Hadžifejzović aktivirao u Skenderiji ne bi li oživio ovaj prostor. Mnogi zaboravljaju da je još davnih 80-ih ovde bio stvoren projekat Jugoslavenska dokumenta, najveća izložba savremene umetnosti u tadašnjoj Jugoslaviji”, podsetio je Duraković, ističući da je Hadžifejzović bio jedan od glavnih aktera te scene. “Moramo iskoristiti priliku koju nam je dalo Ministarstvo da dobrim menadžmentom pokažemo da smo sposobni da sami animiramo stvari”, dodao je Duraković.
Među umetnicima koji učestvuju na izložbi “The Creators” najavljeni su: Aleksandar Saša Bukvić, Jasmin Duraković, Šahin Šišić, Kemal Hadžić, Almin Zrno, Milomir Kovačević Strašni, Uroš Đurić, Dragan Sovilj, Eun Soo Lim, Mimmo Catania, Zlatan Hadžifejzović, Meliha Teparić, Dženan Hadžihasanović, Daniel Premec, Nela Hasanbegović, Adela Jušić, Andreja Dugandžić, Jelena Jelača, Neša Paripović, Emir Mutevelić, Emina Huskić, Gordana Anđelić Galić, Emir Krajišnik, Radenko Milak & Roman Uranjek, Danica Dakić, Maja Bajević, Donata Wenders, Selma Selman, Muhamed Bajramović, Nina Komel, Mila Panić, Alma Gačanin, Lana Čmajčanin, Goran Trbuljak, Ivan Kozarić, Vlado Martek, Muradif Ćerimagić, Fikret Libovac, Edo Vejselović, Sanjin Jukić, Aleksandar Dimitrijević, Tulek Emir, Sven Stilinović, Aleksandar Denić, Tajči Čekada, Damir Čargonja Čarli, Sanja Latinović, Ana Janković, Sonja Đuranović. Roman Đuranović, Azra Subašić Helga, Milija Pavičević, Kenan Hašimbegović, Slaven Tolj, Lejla Čehajić, Alma Suljević, Vladimir Dodig Trokut, Marko Marković, Damir Nikšić, Erol Čolaković Šehić, Vanja Solaković, Emir Esh Šehanović, Slobodan Vidović, Bojan Hadžihalilović, Midhat Ajanović, Jasmina Gavrankapetanović, Gildo Bavčević, Petar Grimani, Milenko Lazić, Midhat Ajanović, Luciano Trini, Damir Sokić Roko, Narcis Kantardžić, Halil Tikveša, Irwin, Gregor Pokorny, Anto Kainić i Jusuf Hadžifejzović.
Biće predstavljeni i radovi umetnika koji su preminuli, a među njima su: Dmitri Prigov, Mladen Stilinović, Saša Marković Mikrob, Željko Jerman, Laslo Kereks, Radoslav Tadić, Garbiel Stupica, Claudia Accardi i Andy Worhol.
Organizatori su naglasili da to nije konačni spisak, jer se Hadžifejzoviću javljaju i drugi umetnici koji žele da učestvuju, a vlastitim sredstvima obezbeđuju učešće.
Organizatori nameravaju da predstavljaju autore koji ranije nisu izlagali u Čarlami, ali i da podsete na radove umetnika koji su oduvek bili deo tog umetničkog kruga.
Hadžifejzović je jedan od osnivača projekta “Jugoslovenska dokumenta” i sarajevskog bijenala moderne umetnosti koji je 80-ih godina 20. veka skrenuo pažnju na sarajevsku umetničku scenu. Jedan je i od osnivača Kolekcije Ars Aevi, budućeg sarajevskog muzeja savremene umetnosti. Učestvovao je na mnogim značajnim međunarodnim izložbama savremene umetnosti širom sveta.
Rođen je u Prijepolju, a studirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, a potom i u Dizeldorfu, gde je završio postdiplomske studije na Državnoj akademiji umetnosti u klasi Klausa Rinkea.
(SEEcult.org)
