Pseće srce u Amsterdamu
Opera “Pseće srce” ruskog kompozitora Aleksandra Raskatova, u režiji Britanca Sajmona Makbernija, koja se odnedavno igra u “Mjuzik teatru” u Amsterdamu, drugo je delo po motivima proze Mihaila Bulgakova koje je priređeno van granica Rusije u godini obeležavanja 70-godišnjice smrti tog genijalnog ruskog književnika.
Opera “Pseće srce” ruskog kompozitora Aleksandra Raskatova, u režiji Britanca Sajmona Makbernija, koja se odnedavno igra u “Mjuzik teatru” u Amsterdamu, drugo je delo po motivima proze Mihaila Bulgakova koje je priređeno van granica Rusije u godini obeležavanja 70-godišnjice smrti tog genijalnog ruskog književnika.
Internacionalni umetnički ansambl delo izvodi na ruskom jeziku, uz prevod na holandski, što je svojevrsni kuriozitet s obzirom da, osim glavnih uloga Preobraženskog i Šarikova koje igraju ruski glumci Sergej Lajferkus i Aleksandar Kravec, ostatak ansambla čine izvođači iz Holandije, SAD, Finske...
Čuveni ruski reditelj Aleksej Balabanov film “Morfijum”, kojim je otvoren ovogodišnji FEST, snimio je po motivima pripovetke Mihaila Bulgakova „Beleške mladog lekara” iz 1925, kada je napisao i “Pseće srce”.
Prema priči “Pseće srce”, koje je izvođeno u pozorištima širom sveta, a godinama i u našem Ateljeu 212, snimljena su i dva filma - 1976. u režiji Alberta Latuade, u italijansko-nemačkoj koprodukciji, i 1988. u režiji ruskog reditelja Vladimira Bortka.
Iako napisana još 1925. godine, ta novela prvi put je objavljena 1968. i to u inostranstvu - istovremeno su je štampali časopis „Grani” iz Frankfurta na Majni i londonski „Student”, dok je u Sovjetskom Savezu prvo izdanje doživela tek 1987. godine. Rukopis pripovesti zaplenili su agenti NKVD-a prilikom jednog pretresa Bulgakovljevog stana, ali mu je tri godine kasnije vraćen, nakon intervencije Maksima Gorkog.
“Pseće srce” smatrano je za oštru političku satiru uperenu protiv revolucionarnog rukovodstva sovjetske Rusije, budući da su i imena junaka aludirala na stvarne vođe, te se u liku Šarikova Čugunjina mogao prepoznati Staljin, u liku profesora Preobraženskog - Lenjin, u asistentu dr Bormenatalu stalno u konfliktu sa Šarikovim - Trocki koji je bio u sukobu sa Staljinom, a u liku Zina - Zinovjev.
Ove godine istovremeno se obeležava 70-godišnjica smrti Bulgakova i završetka njegovog životnog dela - romana „Majstor i Margarita”.
Jedan od najvećih književnika 20. veka stalno je bio zabranjivan u Rusiji, zbog čega je i živeo na ivici egzistencije, a 28. marta 1930. napisao je čak i pismo Staljinu, u kojem moli da mu se, kad već ne može da radi u Rusiji, gde mu se dela zabranjuju, omogući da ode u inostranstvo kako ne bi umro od gladi. “Apelujem na čovečnost sovjetske vlasti i molim da mene, pisca koji ne može da bude koristan u svojoj domovini, velikodušno pusti na slobodu”, naveo je u pismu.
Prema zabeleškama piščeve supruge Jelene Sergejevne, 20-ak dana kasnije Staljin je telefonom pozvao Bulgakova i, pošto je saopštio da je pročitao pismo, upitao ga: “A da vas, možda, ipak pustimo u inostranstvo? Izgleda da smo vam mnogo dosadili.”
“U poslednje vreme sam vrlo mnogo razmišljao o tome da li može ruski pisac da živi van Rusije i došao sam do zaključka da ne može”, odgovorio je književnik, a vrhovni vođa sovjetskih komunista saglasio se sa tim i upitao ga da li bi radio u Hudožestvenom teatru.
Iako ga je to pozorište ranije odbilo, posle razgovora sa Staljinom, Bulgakov je počeo da radi u Hudožestvenom, čemu se posebno obradovao Stanislavski.
Ipak, u dobrim odnosima sa ruskom vlašću nije ostao dugo...
Branko Rakočević
