Prioriteti Ministarstva kulture
Novi ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević najavio je izradu dugoočekivane strategije kulturne politike, kao i rad na nacrtu nove strategije medijske politike do kraja godine, navodeći da predstoji "delikatan posao, ali se niko ne plaši tog zadatka".
U intervjuu “Politici”, u kojem je govorio i o potrebi usvajanja novih zakona, raspodeli sredstava na osnovu konkursa, nacionalnim penzijama, v.d. stanju u ustanovama kulture, rekonstrukciji muzeja, Vukosavljević je ocenio da je pravo čudo kako je kultura do sada uspevala da funkcioniše bez jasno koncipirane strategije kulturne politike, zbog čega je to jedan od prioritetnih zadataka.
“Izostanak strategije dovodi do konfuzije u pogledu kriterijuma, logike, načina i oblika finansiranja, zaštite primarnog i sekundarnog značaja”, rekao je Vukosavljević u prvom intervjuu od kako je sa funkcije gradskog sekretara za kulturu Beograda prešao na čelo Ministarstva kulture i informisanja, zamenivši Ivana Tasovca.
Navodeći da je već obavio razgovore o izradi strategije kulturne politike i da očekuje da će do kraja godine biti urađen predlog, on je najavio da bi istovremeno trebalo da bude završen i nacrt strategije medijske politike, jer je i u domenu medija potrebno stvari postavti na čvrste temelje. Razgovarao je o tome i sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Majklom Davenportom, koji je izrazio interesovanje za planove u toj oblasti.
Najavljujući i izradu Zakona o pozorištu i reformu zakonodavstva u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, te u filmu, izdavačkoj i drugim delatnostima, Vukosavljević je ocenio da će najveći izazov upravo i biti stvaranje “zakonskog formata za uspešno odvijanje aktivnosti u oblasti kulture”.
Slično dosadašnjem ministru Tasovcu, koji je 2013. najavio deestradizaciju kulture, i Vukosavljević je najavio borbu za odvajanje kulture od neukusa.
“Živimo u epohi globalne dominacije industrijske zabave i spektakla. Pod uticajem tokova savremenog sveta, i Srbija je učesnik, pa i žrtva tog pogubnog procesa. Instistiraćemo da se polje kulture jasno odvoji od estrade i neukusa i da se napravi jasna granica između kvaliteta i poželjnog kulturnog svetonazora i onoga što, nažalost, čini deo duha vremena u kojem živimo”, rekao je Vukosavljević, ocenjujući da to nije jednostavno i da su “stvari prilično pomešane”, ali će Ministarstvo nastojati da ih odvoji “i kada je reč o finansiranju, afirmisanju određenih vrednosti i poklanjanju pažnje trajnijim i dubljim kulturnim obrascima”.
Povodom kritika na račun dosadasnje konkursne procedure i rada komisija, Vukosavljević je rekao da će nastojati da se uspostave jasniji i precizniji kriterijumi.
“Novac jeste bitan element u funkcionisanju kulturne politike društva, odnosno zajednice. Međutim, nije sve uvek u novcu, Dosta toga ima i u ohrabrivanju i osnaživanju povoljnog ambijenta za kulturne poslenike i delatnosti. Tu se radi o kadrovskoj politici, pojačavanju realne svesti poslenika u oblasti kulture, gde treba da se vidi i oseti da država i Ministarstvo vode računa o njihovim interesima”, rekao je Vukosavljević, dodajući da, kad je reč o novcu i konkursima, “nema tog konkursa čijim su ishodom zadovoljni svi učesnici”.
Ministarstvo će, kako je naveo, analizirati rad dosadašnjih komisija i preduzeti nove korake, jer smatra da ima prostora da se “vrši pravednija distribucija sredstava”.
Budući da su u tom pogledu mogući različiti pristupi – finansiranje manjeg broja manifestacija većom sumom novca ili manjim sumama veći broj projekata, Vukosavljević je rekao da se o tom osetljivom pitanju ne može unapred zauzeti jasan stav, jer “kulturni život i u Beogradi i celoj Srbiji vrlo često zavisi od niza programa za koje nisu potrebna veća sredstva”, dok s druge strane, jesu za kapitalne projekte od suštinskog značaja. Ocenio je i da ta dva pristupa ne isključuju nužno jedan drugog.
Vukosavljević je najavio i analizu problematike dodele nacionalnih penzija, ocenjujući da to pitanje zaslužuje “detaljniju, dublju javnu raspravu”, jer ‘svakako postoje pojedinci koji su svojim radom zaslužili da im se država oduži, ali i prethodna rešenja izazivala su kontroverze u javnosti”.
“Pitanje koje se nameće jeste i da li nacionalne penzije treba da se dodeljuju samo poslenicima i oblasti kulture”, rekao je Vukosavljević, dodajući da postoje i “druge oblasti, anonimni pojedinci, heroji svog doba, koji su ceo život proveli radeći mukotrpno, čestito i s rezulttaima koji traju u vremenu, i time uticali na razvoj društvene etike i morala, predstavljajući primer i zaslužili su da im se država bar na neki način oduži”.
Povodom nedavne odluke akademika Dejana Despića da u znak protesta vrati Nagradu grada Beograda gradonačelniku Siniši Malom, Vukosavljević je naveo da je reč o individualnom činu koji ukazuje na to da sistem finansijskog stimulisanja u društvu treba da bude predmet ozbiljnije analize.
“Despić je svojim gestom otvorio temu kojom društvo treba da se pozabavi”, rekao je Vukosavljević i dodao da će Ministarstvo kulture nastojati da “analizi te teme da puni doprinos”.
Vukosavljević je najavio i da će se pozabaviti problemom v.d. statusa ustanova kulture.
Kao primer je najavio ubrzano formiranje novog Upravnog odbora i raspisivanje konkursa za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je još u oktobru 2014. istekao drugi mandat v.d. upravnika Dejana Savića, a UO je u martu ove godine podneo ostavku zbog neodgovaranja vlade na njegov predlog o imenovanju novog.
“Isti princip važiće i za druge ustanove kulture na republičkom nivou”, dodao je ministar.
Vukosavljević je rekao i da garantuje da će rekonstrukcija Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biti završena u skladu sa zakonskim okvirima, te da neće dopustiti “bilo kakav prostor improvizacijama i neodgovornom ponašanju”.
Povodom medijske situacije, Vukosavljević je rekao da nema razloga biti prezadovoljan sadašnjim stanjem.
Srbija će se, kako je rekao, usvajati principe EU, ali imajući u vidu i svoje specifičnosti.
“Postoje margine, neprijatne situacije, okolnosti koje moramo rešavati”, rekao je Vukosavljević, koji je najavio i novo rešenje za novinsku agenciju Tanjug koja je zvanično prestala da postoji posle neuspele prodaje, ali i dalje radi.
“Poznato je kako je nastala cela situacija veana za Tanjug, upravo smo imali razgovore s predstavnicvima EU i pokušaćemo da primenimo najbolji model. Neke države imaju svoje državne agencije sa izvesnim procentom vlasništva, neke nemaju, tako da i Srbija mora da nađe svoja rešenja. Ni zemlje EU nemaju jedinstvena rešenja”, rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević je rekao da još nije okončao formiranje svog tima u Ministarstvu, navodeći da osetljivo pristupa odabiru saradnika, ali da ne veruje da će biti velikih promena.
(SEEcult.org)
