Prevod Čitača

Fri, 02/20/2009 - 20:18.
/
23-Citac.jpg

Spomenka Krajčević, prevodilac romana “Čitač Bernharda Šlinka, čija je filmovana verzija otvorila ovogodišnji FEST u Beogradu, dosad je prevela tridesetak dela književnosti s nemačkog govornog područja.

Prevodilačkim radom bavi se dvadesetak godina, a prevela je, između ostalog, Elijasa Kanetija, Maksa Friša i Marlen Haushofer. Bavi se i pisanjem za decu, kao i posebnom vrstom “putopisne proze” vezane za Beograd, čiji je prvi proizvod njena prošlogodišnja knjiga “Kalemgdan izbliza” (JP “Beogradska tvrđava”).

- Da li je vašom inicijativom Berhnard Šlink preveden kod nas i koliko uopšte prevodioci imaju otkrivalačku ulogu u našem izdavaštvu?

SK: Ne mogu da se pohvalim time da sam ja “pronašla” Šlinka, Šlink je “pronašao” mene. “Plato” mi je, naime, ponudio da prvo prevedem “Čitača”, a onda i druga Šlinkova dela: “Bekstva od ljubavi”, “Povrtak kući” i “Vikend”. Svoju zaslugu za upoznavanje naše čitalačke publike sa delima autora sa nemačkog govornog područja vidim pre svega u domenu književnosti za decu (Kristina Nestlinger i Paul Mar), dok bih među delima za odrasle pomenula zbirku priča Marlen Haushofer “Kako smo ubili Stelu”. Verujem da će delo te austrijske književnice, čiji se značaj tek posthumno otkriva, i kod nas s vremenom dobiti veći ođek.

- Šta može jednog prevodioca da privuče Šlinkovoj literturi? Šta je ona za vas u literarnom, a šta u prevodlilackom smilu?

SK: Šlink pripoveda o temama koje su meni zanimljive, naime o pitanju lične odgovornosti u teškim vremenima, o pravdi i pravednosti, o trajanju ljubavi i lojalnosti, a osim toga - i pre svega - Šlink ume da ispriča priču, što je u osnovi dobre proze. Stilistički, njegova dela nisu preterano zahtevne knjige, ali od od prevodioca traže da očuva jasnoću i preciznost Šlinkovih formulacija. U kritici se za Šlinkova dela kaže da su napisana “inteligentno”, pa sam nastojala da takva ostanu i na srpskom.

- Gde je Šlinkovo mesto u kompleksu literarnih dela posvećenih “krivici nemackog naroda”?

SK: “Čitač” je važna knjiga u tom segmentu savremene nemačke proze, a za Šlinkovo delo u celini središnja tačka iz koje se šire sve njegove potonje teme. U Nemačkoj se Šlink smatra jednim od najvažnijih autora iz “generacije sinova” koji se bave krivicom očeva i pokušavaju da ustanove šta je kolektivna krivica i da li ona postoji, a šta individualno sagrešenje. Za to istraživanje Šlink je opremljen obrazovanjem pravnika i iskustvom stručnjaka za javno pravo, te njegove knjige sadrže i teorijska razmatranja problema krivice, odgovornosti i kazne.

Lik Hane u romanu Čitač” predstavlja pokušaj da se razume greh generacije očeva, i kao svaki pokušaj razumevanja nečije individualne priče, ukida crno-belu podelu na dobro i zlo. No, Šlink ne beži od toga da donese i određeniji sud, što čini pre svega kroz lik oca u romanu “Povratak kući”, gde sticaj sudbinskih okolnosti ne relativizuje moralnu odgovornost pojedinca.

- Pravolinijska i naoko jednostavna priča dobija na težini svakom stranicom. Kako Šlink gradi tenziju i da li vas ona podseća na stvaranje “saspensa” u kriminalistickoj literaturi ili vi to vidite nekako drugačije?

SK: Šlink je počeo da se bavi književnošću pišući detektivske romane, i veštinu stvaranja takve vrste proze ugrađuje u sva svoja dela. To doprinosi privlačnosti njegovih knjiga, koje se zaista teško ispuštaju iz ruku. Na nemačkom postoji izraz “lezerunfrojndlih” (leserunfreundlich), što znači “nenaklonjen čitaocima”, a odnosi se na autore takozvane visoke književnosti, čija je dela teško čitati. Šlink je, međutim, uspeo da bude pisac umetnički relevantne književnosti, ali naklonjen čitaocima.

- Da li ste pomislili da će ovaj njegov roman tako brzo biti prenet na film?

SK: Očekivala sam da se to dogodi, jer Šlink piše filmično, situacije koje on opisuje se doslovno vide, a dijalozi već obavljaju deo posla dramatizacije teksta. Šlink najavljuje i ekranizaciju svog romana “Povratak kući”, a ja predviđam da bi njegovo kamerno delo “Vikend”, koje se nedavno pojavilo i kod nas, moglo da bude postavljeno na pozornicu. “Vikend”, naime, emituje atmosferu pozorišne predstave.

Dubravka Vojvodić

Comments