Preminuo Voki Kostić

Srpski kompozitor Vojislav Voki Kostić, čija je muzika obeležila niz kultnih filmova, pozorišnih predstava i TV serija, preminuo je 29. septembra u Beogradu u 79. godini, posle duge i teške bolesti.

Srpski kompozitor Vojislav Voki Kostić, čija je muzika obeležila niz kultnih filmova, pozorišnih predstava i TV serija, preminuo je 29. septembra u Beogradu u 79. godini, posle duge i teške bolesti.

Ispraćaj Kostića biće 2. oktobra na Novom groblju u Beogradu, nakon opela koje počinje u 15.30 sati.

Kostić je bio jedan od najplodnijih kompozitora u Srbiji, kao autor više od 90 dela klasične muzike, kao i muzike za oko 70 filmova, među kojima su “Ko to tamo peva” i “Balkanski špijun”, te više od 300 predstava, 20 TV serija i 40 TV filmova, kao i brojnih radio drama.

Objavio je 33 ploče, tri knjige i desetine stručnih radova, eseja i studija.

Kostić će posebno ostati zapamćen po pesmama “Za Beograd”, “Idu dani”, “Ja sam ja, Jeremija”.., a sam se pre svega ponosio muzikom za TV seriju “Vuk Karadžić” i balet “Ko to tamo peva”.

Među filmovima za koje je komponovao muziku su i “Život je lep”, “Jaguarov skok”, “O pokojniku sve najlepše”, “Tesna koža”, “Moj tata na određeno vreme”, “Laf u srcu”, “Poseban tretman”, “Rad na određeno vreme”, “Klopka za generala”, “Vreme ljubavi”, “Orlovi rano lete”...

Među serijama za koje je komponovao muziku su “Vruć vetar”, “Bolji život”, “U ime zakona”, “Kamiondžije”, “Čardak ni na nebu ni na zemlji”, “Rađanje radnog naroda”...

Bio je poznat i po kulinarskom umeću, koje je predstavljao u televizijskim emisijama i kuvarima, a često je išao i na gastronomska putovanja i proučavao strane kuhinje. Govorio je da su njegove knjige “udžbenici ishrane”, a ne obični kuvari, te da je kulinarstvo umetnost.

Potiče iz lekarske porodice Aleksandra i Smilje Kostića, istaknutih medicinskih radnika i nosilaca francuske Legije časti. Muzičkim putem krenuo je zato što su mu ostala vrata za školovanje bila zatvorena, budući da je još kao 16-godišnjak, nedugo posle Drugog svetskgo rata, proveo dve godine na robiji zbog dela “protiv naroda i države” - sa grupom drugova je, krišom od roditelja, štampao i rasturao antikomunističke letke. Osuđen je na tri, a u zatvoru je proveo dve godine.

Kaznu mu je smanjio lično Josip Broz Tito, posle usmenog razgovora sa njegovom majkom.

“Moja Smiljka je lečila Titovog sina Mišu. U toku tog pregleda Tito ju je pitao zašto je zabrinuta. I ona je kazala: ‘Zbog sina’. A Tito je rekao: ‘Ne brinite, gospođo. Vidite da je Miši sad bolje’. Tada je majka kazala Titu da se brine zbog svog sina, zbog mene... I kazna mi je, sa tri, smanjena na dve godine robije”, izjavio je Kostić prošle godine u intervjuu “Politici”.

Dobitnik je Statute “Joakim Vujić” 2006. godine, kao i nemačkog priznanja u oblasti muzike “Johan Štraus”.

Žiri za nagradu “Joakim Vujić”, kojim je predsedavala teatrolog Dragana Bošković, istakao je u obrazloženju da je Kostić svestrani umetnik, kompozitor, autentični pozorišni autor, koji je “omeđio svojom muzikom čitav jedan vek”. “Njegova muzička atmosfera je odrazila ne samo vreme koje oživljava na sceni, čineći ga savremenim, već i prostor na kojem živimo. Bezbroj zaboravljenih tonova, melodija i narodnih instrumenata, vratio je u pamćenje nacije...”, naveo je žiri za dodelu tog priznanja za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.

Kostić nije mogao da prisustvuje uručenju priznanja u Knjaževsko-serpskom teatru u Kragujevcu, a u poruci učesnicima svečanosti Dani teatra “Joakim Vujić”, istakao je da mu je ta nagrada značajnija i draža od nekakvog državnog priznanja, jer su je dodelile njegove kolege iz teatra, a ne “nekakvi političari”.

Navodeći da je doživljava kao veliko priznanje za dotadašnji, poluvekovni rad, Kostić je dodao i da ne pripada “nadobudnim stvaraocima koji zdušno proklamuju da im nagrade ‘ništa ne znače’, da kritike nikad ne čitaju”.

“Uveren sam da upravo oni potajno po budžacima u ranim jutarnjim časovima prelistavaju dnevnu štampu ne bi li videli šta je o njima izrečeno. Ja volim priznanja, volim nagrade, volim pozitivne napise, ali bih mogao da proživim život i bez njih”, naveo je Kostić, podsećajući da se 2005. godine ispunilo 50 godina njegovog umetničkog stvaralaštva, ali da je pomisao na feštu zdušno odbijao, jer mu je “mnogo važnije ono što se stvorilo, nego koliko se dugo stvaralo, jer je moguće da prohuje decenije, a da se ništa suštinski ne uradi”.

Kostić je bio angažovan i u zaštiti autorskih prava, a svojevremeno je bio i sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije.

Bio poznat i kao ljubitelj boksa, svojevremeno je bio potpredsednik Bokserskog kluba “Crvena zvezda”.

(SEEcult.org)