Preminuo Lazar Stojanović

Filmski reditelj i scenarista Lazar Stojanović, autor kultnog, decenijama bunkerisanog filma “Plastični Isus” (1971), koji je bio i antiratni aktivista i borac za ljudska prava i slobode, preminuo je u Beogradu u 73. godini, saopštila je 4. marta njegova porodica.

Najpoznatiji po svojevremeno bunkerisanom filmu “Plastični Isus”, zbog kojeg je proveo i tri godine u zatvoru, Stojanović je tokom višedecenijske karijere režirao filmove i pozorišne predstave, pisao scenarija za filmove i pozorišne komade, uređivao publikacije i bio angažovan u različitim inicijativama za ljudska prava i građanske slobode.

Stojanovićev najpoznatiji film “Plastični Isus”, sa Tomislavom Gotovcem (1937-2010) u glavnoj ulozi, bio je njegov diplomski rad na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. U tom filmu, Stojanović je prikazao arhivske snimke Adolfa Hitlera i Josipa Broza Tita, upoređujući njihove režime. Između ostalog, pokazao je zbunjenog Tita samo nekoliko trenutaka pre nego što će održati jedan od svojih istorijskih govora i rasturiti studentsku pobunu 1968. godine. Takav prikaz Tita bio je jeres prve vrste u to vreme i jedan od razlog da “Plastiči Isus” završi u bunkeru, a Stojanović u zatvoru.

Stojanović je pokrenuo u “Plastičnom Isusu” i tabu teme promiskuiteta i homoseksualnosti, a to je i prvi film jugoslovenski film u kojem se pojavljuje nag muškarac.

  Plastični Isus

“Plastični Isus” je “oslobođen” iz bunkera i prikazan tek početkom 90-ih. Premijeru je imao u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i u Anthology film archives, te je potom na Filmskom festivalu u Montrealu dobio nagradu međunarodnog žirija kritike.

Stojanovićev prvi zvaničan raskorak sa režimom, kako je rekao u intervjuu “Vremenu” 2016. godine, bio je 1968. godine, za vreme studentskog pokreta, kada je na poslednjoj strani "Vidika" napravio rubriku “Biće bolje”, a radio ju je sa Milivojem Majstorovićem. Takođe, na 20-godišnjicu Informbiroa u "Studentu" je objavio “Pismo mladim goranima: Napred u pošumljavanje Otoka”.

“Stavili smo ga među pisma čitalaca, to promakne cenzoru i taj broj 'Studenta' se proda do podne. Nastane panika u Partiji, konsultacije, šta sad da radimo. Nije imalo šta, zato što je broj objavljen i rasprodat, osim da nas zabeleže kao nekog o kom ubuduće treba voditi računa. Našu redakciju su zamenili drugom, a nekoliko nas je nastavilo da uređuje ‘Vidike’, mesečnik za kulturu i društvena pitanja koji je imao manji tiraž, ali je bio neka vrsta kulturnog rezervata”, naveo je Stojanović, navodeći i da ga je “politika uvek zanimala”, a opisao je sebe kao neku vrstu liberala - za slobode i ljudska prava, odnosno neku vrstu anarhiste koji “veruje u prvenstvenost lične slobode”, ali je protivnik nasilja, osim u slučajevima gde se ono ne može izbeći, poput teške represije.

“Verujem u demokratiju i verujem da je ona moguća i bez nasilja”, naveo je Stojanović.

Stojanović je i sa Gotovcem počeo da sarađuje za vreme studentskog pokreta ’68, a zajedno su napisali i sinopsis za film “Zdrav podmladak” u kojem su naveli da će sadržati scene koje na najjasniji način afirmativno prikazuju delovanje Partije i SKOJ-a u vreme ustanka i radnih akcija. “Ono što smo Tom i ja znali, a oni nisu, jeste da je to propaganda koja deluje kao vic. To je na kraju bio film od 45 minuta na kojem su se ljudi smejali, što ni Partiji ni SKOJ-u nije odgovaralo. To je bio i jedini film koji je prikazan i na prvom i na drugom Festu, zato što su bila labava pravila Specijalnog programa i zato što ga je uređivao (Dušan) Makavejev, a ja sam mu bio pomoćnik”, izjavio je Stojanović početkom 2016. u intervjuu “Vremenu”.

Među Stojanovićevim filmovima su i “Uspon i pad generala Mladića” i “Život i priključenije generala Karadžića”, te dokumentarac “Škorpioni - spomenar” o zločinima srpske paravojne jedinice tokom ratova 90-ih, u kojem kombinuje iskaze pojedinaca i materijal koji su snimili sami akteri u Trnovu, a do kojeg je došao kao saradnik Fonda za humanitarno pravo.

Stojanović je neumorno pratio i najnovija dešavanja na političkoj sceni, a u jednom od poslednjih intervjua – na Radiju Slobodna Evropa krajem 2016. godine, naveo je da očekuje da Srbija “prestane da živi u svojim mini imperijalnim snovima, u ratu sa sopstvenom prošlošću i sa istorijskom naukom i da počne da živi onako kako na svetu živi sav normalan svet koji bira svoju vlast i od nje očekuje da štiti i razvija upravo aspekte tog normalnog življenja, a ne razne vrste ideoloških, verskih, etničkih i drugih ludila”.

(SEEcult.org)