• Search form

09.03.2009 | 17:04

Premijera Sv. Georgija

Film “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, koji će premijerno biti prikazan 11. marta u Sava centru, predstavlja potresnu priču o srpskom mentalitetu i učešću u Prvom svetskom ratu, s paralelama sa skorašnjom istorijom 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, a prema scenaristi Dušanu Kovačeviću, na čijoj je drami zasnovana, trebalo da pošalje i snažnu antiratnu poruku, bar što se tiče 21. veka.

Premijera Sv. Georgija

Film “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, koji će premijerno biti prikazan 11. marta u Sava centru, predstavlja potresnu priču o srpskom mentalitetu i učešću u Prvom svetskom ratu, s paralelama sa skorašnjom istorijom 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, a prema scenaristi Dušanu Kovačeviću, na čijoj je drami zasnovana, trebalo da pošalje i snažnu antiratnu poruku, bar što se tiče 21. veka.

“Nadam se da je ovo priča o 20. veku i da će ljudi koji vode ovu zemlju shvatiti da bi bilo u redu da Srbija u 21. veku ne ratuje, da odmori bar jedan vek”, rekao je 9. marta na novinarskoj projekciji “Svetog Georgija” Kovačević, koji je tu dramu, igranu u pozorištima u Beogradu i Novom Sadu, zasnovao na istinitim događajima koje je čuo od svog dede, svedoka balkanskih i dva svetska rata.

Kovačević je rekao i da je, nezavisno od globalnih političkih okolnosti, ubeđen da Srbija neće više ratovati, “osim ako neko ne želi da ono što je malo preostalo potpuno uništi”.

Iako je radnja smeštena u vreme Prvog svetskog rata, kada je Srbija izgubila gotovo 50 odsto muškog stanovništva, film “Sveti Georgije ubiva aždahu”, koji je najavljen kao nacionalni projekat Srbije i Republike Srpske, neminovno podseća i na nedavnu prošlost na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući nerealne i od naroda otuđene ratne vođe, težak položaj ratnih invalida, ratnu siročad i šverc kao jedini isplativi biznis.

Radnja filma događa se 1914. godine, u selu na obali Save - prirodnoj granici tadašnje Srbije sa moćnom Austrougarskom, čije stanovništvo čine telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, i veterani koji su u balkanskim ratovima ostali invalidi.

Među njima su i mladi Gavrilo, koga igra Milutin Milošević, i lokalni žandar Đorđe (Lazar Ristovski), koji su upleteni u nesrećni ljubavni trougao s gradskom lepoticom Katarinom (Nataša Janjić), Gavrilovom devojkom koju on odbacuje nakon što je u ratu izgubio ruku.

Iz ljubavi prema Gavrilu, da bi mu bila što bliže, Katarina se udaje se za Đorđa, a seljane skandalizuje slobodnim i za to doba feminističkim ponašanjem - gaji cveće u vreme kada se okopavalo samo ono što može da se jede, slika, puši cigare, brani žene od nasrtaja pijanih muževa… Gavrilo je takođe oženjen - Jelenom, udovicom saborca koji je poginuo na frontu na kojem je on izgubio ruku, kada ga je Đorđe sprečio da se i sam ubije zbog ranjavanja.

Još uoči “velikog rata”, invalidi su podozrivi prema telesno sposobnim seljanima, a po odlasku na front počinju da se brinu za žene i sestre kod kuće, koje su ostale sa ratnim “škartom”. Umesto očekivanog pojačanja, srpska komanda, da bi sprečila pobunu, šalje invalide na front, a kao u antičkoj tragediji, nekadašnji saborci Gavrilo i Đorđe zajedno ginu, dok njihove leševe na kraju odvoze Katarina i Jelena, suparnice sjedinjene u bolu.

Kovačević je, ističući da su glavni junaci nosioci tragedije, a da invalidi služe kao antički hor, rekao i da je kraj vrsta citata “Majke Hrabrosti”, te da “to nije ništa sakriveno” i radjeno je prema elementima klasične literature.

Reditelj Dragojević, poznat i po filmovima “Mi nismo anđeli”, “Lepa sela lepo gore” i “Rane”, rekao je da ne može da zamisli kakav bi “Sveti Georgije” bio da je snimljen deset godina ranije, kada je prvi put to i pokušao, ali je osujećen NATO bombardovanjem.

U produkciji kuće “Zilion”, snimanje filma konačno je počelo u maju 2007, zahvaljujući podršci vlada Srbije i RS, evropskog fonda Eurimaž (Eurimage) i koproducenata, a posle Beograda, premijerno će biti prikazan 12. marta u Banjaluci i 13. u Nišu, dok se uporedo priprema za selekciju u Kanu i svetsku distribuciju.

Kao i druga Kovačevićeva dela, i film “Sveti Georgije” odlikuju crnohumorni opisi mentaliteta i životnih situacija, a prema njegovim rečima, Dragojevićeva režija veoma je blizu njegovoj zamisli.

“Gledao sam filmove koje nisam mogao da prepoznam, a i one koji su bili 99 odsto onoga što sam napisao”, rekao je Kovačević, napominjući i da je odavno izgoreo sa tom pričom, te da ima poseban, racionalan odnos prema njoj, iako će pravo osećanje imati tek sa publikom na premijeri.

Dragojević je rekao da nije insistirao na epskim momentima filma, jer “nema smisla takmičiti se u masovkama sa partizanskim filmovima iz 60-ih”.

Upliv skorašnje nesrećne prošlosti bio je neminovan, rekao je Dragojević, koji u “Svetom Georgiju” ima epizodnu ulogu austrougarskog avijatičara, koji bombarduje seoski vašar.

Glavni junak, Đorđe žandar, predstavlja sublimaciju antičkog principa, kako je rekao Ristovski, ukazujući da je to atipičan lik za domaću dramsku literaturu, naročito na početku 20. veka.

Ristovski je rekao i da mu je Dragojević dao veliku slobodu u stvaranju lika Đorđa žandara, koji nosi i svoju i tuđu krivicu na leđima, mnogo misli, a malo govori.

Jedna od zvezda filma je i 11-godišnji Predrag Vasić, koji tumači lik siročeta Vaneta, koje je usvojio Gavrilov deda Aleksa, vlasnik lokalne mehane u kojoj se okupljaju ratni invalidi i oni koji su to od rođenja, a glavno je mesto šverca u šabačkom okrugu.

“Išao sam za tim velikim junacima, podnosio sve njihove odluke kao neki veliki čovek”, rekao je mali Vasić o svojoj ulozi, za koju je angažovan posle audicije, kao polaznik glumačke škole Nenada Nenadovića.

Jednu od epizodnih, ali upečatljivih uloga u filmu ima i Branislav Lečić, koji je lik kapetana Tasića opisao kao “plemenitu budalu” u vremenu kada je ceo svet protiv njegove zemlje.

Prema njegovim rečima, oduvek je želeo da igra taj lik, koji objedinjuje mnogo toga iz istorije, posebno iz perioda “patriotskog naleta”.

Lečić je rekao da je izuzetno važno što je film “Sveti Georgije” snimljen, posle niza teškoća, jer promoviše i dobru literaturu i dublje zahvata u istoriju srpskog naroda.

“Postoji tu zdrava, lepa priča, koja u svakom delu sveta može biti pročitana nezavisno od istorijskog konteksta”, rekao je Lečić.
Za distribuciju filma “Sveti Georgije ubija aždahu” pripremljeno je 20 kopija, ali je nemoguće imati bilo kakva konkretna očekivanja, s obzirom na zatvaranje bioskopa po gradovima u Srbiji, rekao je Zoran Cvijanović, koji glumi starijeg Gavrilovog brata, bogalja od rođenja i racionalnog čoveka poslovnog duha na početku 20. veka.

Prema njegovim rečima, producenti će se potruditi da “piraterija ne ubije i ovaj projekat”, a s obzirom da su za podršku Eurimaža glasale sve zemlje nastale na prostoru bivše Jugoslavije - očekuje se uspeh filma i u regionu.

U filmu igraju i Milena Dravić, Dragan Nikolić, Bojan Žirović, Boris Milivojević, Mladen Andrejević, Srđan Timarov, Slobodan Ninković, Goran Jevtić, Branislav Zeremski, Ljubomir Bandović, Srđan Miletić…

Film “Sveti Georgije”, inače, kako je napomenuo Kovačević, nije najskuplji ikada snimljeni srpski film - kako se često navodi u medijima.

Kovačević je rekao da su to “Seobe”, snimljene za devet miliona dolara, dok je “Sveti Georgije” koštao oko 4,5 miliona, uključujući sredstva ministarstava kulture Srbije i RS, Eurimaž i koproducenata iz Banjaluke i Bugarske.

Kovačević je rekao da želi da “Sveti Georgije” trasira put ka praksi da Srbija ima bar jedan veliki film u dve godine.

Kovačević je tu dramu, inače, čuo od svog dede Cvetka, koji je kao dečak bio volovodac tokom Cerske bitke i prenosio ranjenike u poljske bolnice. On mu je ispričao kako su, zbog ljudske pakosti i zlih jezika, bili mobilisani bogalje iz mačvanskih sela i odvedeni “po kazni” pravo na Cer. Gurnuli su ih u prve borbene linije, koje su unapred žrtvovane.

Istoimena predstava prema tekstu Kovačevića igrana je u Ateljeu 212 i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Sajt filma “Sveti Georgije ubiva aždahu” je www.azdaha.com

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.