Pozorište u muzeju Bulgakova

Sun, 05/08/2011 - 22:11.
/
Muzej-Bulgakova-predstava.jpg

Spomen-dom Mihaila Bulgakova (1891-1940) u Moskvi nikada nije bio običan muzej - saradnici te ustanove su od samog početka nastojali i uspevali da prošire i obogate program, a povodom 120 godina od rođenja čuvenog pisca, u prizemlju zgrade u Sadovoj 10 nikla je i kompletna scena sa gledalištem - teatar koji nosi ime Bulgakova.

Saradnici muzeja su kao prvu premijeru na novoj sceni pripremili predstavu “Zdrav bio i veseo da si, školarac” koja će biti izvedena na Dan pobede, 9. maja, a namenjena je ratnim veteranima.

To je samostalna postavka studenata majstorske radionice Aleksandra Lenjkova prema istoimenoj priči Bulata Okudžave. Nekada diplomska predstava studenata Saveznog državnog filmskog instituta (VGK-a), koja je izvođena i nagrađivana na mnogim pozorišnim smotrama i festivalima, sada je izrasla u profesionalni projekat u kojemu glavne uloge igraju Jegor Saljnjikov, Anton Sorokin, Galina Bob i drugi.

Međutim, na tome se muzej-teatar Dom Bulgakova ne zaustavlja.

U susret jubilarnom međunarodnom festivalu posvećenom Mihailu Afanasijeviču Bulgakovu, koji počinje 12. maja i traje do 27. avgusta pod nazivom “120 dana s Majstorom”, posetioce očekuju nove ekskurzije i izložbe, stvaralačke večeri u poetskim i književnim klubovima, projekcije animiranih, dokumentarnih i igranih filmova...

Kao i u svakom drugom pozorištu, i u Spomen-domu Bulgakova broj mesta je ograničen, pa je otud nepohodno da se mesta rezervišu i nedeljama unapred.

Samo pozorište u prostoru muzeja postaji već odavno. Još pre četiri godine saradnici su pozvali posetioce Doma Bulgakova na teatralizovanu ekskurziju tragom junaka romana “Majstor i Margarita”. Istovremeno, kada bi im pričali o “lošem stanu”, iz apartmana naspram zgrade bi istrčala Anuška sa bidonom i počela da prosipa ulje. A kod Patrijaršije bi se pred njihovim očima pojavio Berlioz... bez glave.

Režiser Kaća Negruca je sa nekoliko glumaca smislila interaktivne predstave i ekskurzije koje se organizuju tokom cele godine.

Leti posetioce vode po mestima kuda su šetali junaci Bulgakova, a zimi se održavaju tetaralizovane književne večeri posvećene njegovim romanima.

Bulgakov je rođen u Kijevu, gde je učio školu i studirao, a po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima u unutrašnjosti, dok je karijeru pisca počeo 20-ih godina u Moskvi. Već u drugoj polovini 20-ih počele su optužbe da je anti-sovjetski orijentisan. Tražio je da mu se omogući da objavljuje ili dozvolu da emigrira, posle čega je na intervenciju samog Staljina zaposlen kao dramaturg u jednom moskovskom pozorištu, ali mu i dalje nije dozvoljeno da objavljuje.

Njegov prvi roman “Bela garda” objavljen je u Francuskoj 1925. godine, dok je u Sovjetskom Savezu u celini štampan tek 1966.

Napisao je i dramu “Dani Turbinih”, dramatizaciju romana “Bela garda” (1926), komediju “Zojkin san” (1926), drame “Beg” (1927), “Poslednji dani ili Puškin”, “Robovanje licemera ili Molijer”, “Priglupi Žurden” i grotesknu komediju “Ivan Vasiljevič” (1935). Njegova drama “Beg” je, po Staljinovom nalogu, skinuta sa repertoara, a “Dani Turbinih”, opet na intervenciju vođe, vraćeni na scenu.

Bulgakovu su za života objavljeni samo prvi deo romana “Bela garda”, ciklus priča “Beleške mladog lekara” (1925-1928) i novinski feljtoni. Ostala dela su objavljena posle piščeve smrti - “Majstor i Margarita”, “Život gospodina de Molijera” (1962) i nezavršeno delo “Pozorišni roman” (1965).

Branko Rakočević

Comments