Samoorganizovanje umetnika za poboljšanje njihovog položaja bila je tema nedavnog okruglog stola u Ljubljani, održanog u okviru regionalnog projekta “Let’s Talk Critic Art” portala za kulturu iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Srbije.

Povodom okruglog stola, održanog u organizaciji portala Artservis i SCCA-Ljubljana, o situaciji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, portali SEEcult.org i Kulturpunkt razgovarali su i pojedinačno sa učesnicima iz tih zemalja.

O statusu i položaju umetnika u Srbiji razgovarali smo s Dragoslavom Krnajskim, bivšim predsednikom Udruženja likovnih umetnika Srbije - ULUS (1997-2002) i predsedavajućim Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije (2002-2007), koji je član Inicijativnog odbora članova ULUS-a, angažovanog u kritici procesa izrade i javnoj raspravi nedavno usvojenog Zakona o kulturi, prvog u Srbiji posle 17 godina.

Krnajski je od početka 80-ih priredio više od 20 samostalnih i izlagao na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je značajnih nagrada u oblasti skulpture (Bijenale mladih Rijeka 1987, Oktobarski salon 1990. i Trijenale jugoslovenske skulpture Pančevo 1996). Tokom 90-ih učestvovao je u osnivanju umetničke grupe Led Art (1993) i Centra za kulturnu dekontaminaciju (1994).

S/KP: Kakav je položaj samostalnih umetnika u Srbiji (s obzirom na dobijanje statusa, procedure odlučivanja, pitanje kriterijuma, sistem uplaćivanja doprinosa za socijalno/penzijsko osiguranje, obaveze umetnika prema državi i sl.)?

D. K.: Svaki državljanin Republike Srbije je, ukoliko se bavi određenom umetničkom ili drugom delatnošću u kulturi, mogao da konkuriše za sticanje statusa samostalnog umetnika ili samostalnog radnika u kulturi pri određenom umetničkom udruženju u skladu sa Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u kulturi iz 1993 godine. Po novom Zakonu o kulturi iz avgusta ove godine, udruženja će i dalje utvrđivati status i voditi evidenciju samostalnih umetnika (samostalnih stručnjaka u kulturi, što je novina) i samostalnih saradnika.

Opšti uslovi u postupku za sticanje statusa su bili propisani zakonom od kojih je najbitniji da budući samostalni umetnik ne ostvaruje prava iz oblasti penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu, odnosno iz radnog odnosa.

Posebni kriterijumi za ostvarivanje statusa su bili utvrđeni u svakom umetničkom udruženju za svaku oblast i struku posebno, a sprovodila ih je stručna komisija koju je imenovalo udruženje. Status se produžava tako što se dokazi o ostvarenoj umetničkoj aktivnosti dostavljaju udruženju nakon isteka perioda od četiri godine (vidi: Pravilnik ULUS-a u prilogu). Kriterijume će ubuduće donositi Ministarstvo kulture na predlog reprezentativnih udruženja, kao i postupak vođenja evidencije i davanja obrazloženog mišljenja. Novina u novom zakonu je da će postojati mogućnost žalbe Ministarstvu kulture na odluku udruženja.

Kada je reč o osnovicama, Zakonom o doprinosima iz 2004., koji je menjan i dopunjavan više puta, za samostalne umetnike predviđena je najniža obavezna osnovica (prvo 50%, a potom 35 % od prosečne zarade), ukoliko umetnik ne ostvaruje zaradu. Tu najnižu osnovicu uplaćuje lokalna samouprava. Sa predstavnicima grada Beograda potpisan je ugovor koji je 2006. obezbeđivao, pored najniže, i dve uvećane osnovice, u skladu sa godinama staža, ali je taj aranžman propao zbog odbijanja Ministarstva finansija da za samostalne umetnike primeni izuzuzeće od aktuelnog zakona.

Za sada se plaćanje doprinosa sa redovnim kašnjenjima vrši u Beogradu i par gradova u Srbiji, što onemogućuje samostalnim umetnicima da ostvare svoja prava kad je reć o zdravstvenom i penzijskom osiguranju, kao i drugim pravima koja su uslovljena poreskim potvrdama, jer se na računima redovno gomilaju dugovanja i kamate.

Novi zakon o kulturi predviđa kategoriju istaknutog umetnika za koga će obavezu plaćanja doprinosa preuzeti Ministarstvo, što bi eventualno moglo značiti da će osnovica za istaknute umetnike biti uvećana.

Samostalni umetnik je u statusu poreskog obveznika i dužan je da početkom svake kalendarske godine podnese poresku prijavu u kojoj se opredeljuje za određenu akontacionu osnovicu zavisno od očekivane zarade. Uplatu doprinosa (35% od prosečne zarade) umesto samostalnog umetnika može izvršiti Skupština grada  preko matičnog udruženja, tako što tromesečno uplaćuje prispele obavaze u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Autorski honorar je u Srbiji oporezovan sa stopom od 20 %. Samostalnom umetniku su priznati stvarni ili normirani troškovi, i to u rasponu od 50, 43, 34 procenta od bruto prihoda, zavisno od umetničke delatnosti na koju se autorski ugovor odnosi. Restriktivne izmene zakona u fiskalnoj sferi poslednjih nekoliko godina bile su uzrok najburnijih reakcija umetnika i umetničkih udruženja.  

S/KP: Na koji način se umjetnici zalažu/bore za poboljšanje statusa i postoje li oblici samoorganovanja u tom pogledu, koji su ako postoje i kakvi su rezultati do sada postignuti?

D. K.: Pored 14 umetničkih udruženja koja najvećim delom nastupaju organizovano preko Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije, prisutni su i oblici samoorganizovanja. Jedan takav primer je Inicijativni odbor članova ULUS-a, koji je formiran povodom otvorene javne rasprave o Zakonu u kulturi sa ciljem da sveobuhvatnije i celovitije pripremi predloge za izmenu i dopunu zakona. Inicijativni odbor se potom oglašavao u više navrata ućešćem u debatama i raspravama tokom procedure usvajanja Zakona o kulturi, kao i povodom drugih zakonskih predloga.

Koordinacioni odbor je svojom višegodišnjom aktivnošću stekao status tela koje je u zakonu evidentirano kao partner u rešavanju pojedinih pitanja, dok su pojedini predlozi Inicijativnog odbora postali sastavni deo konačnog zakonskog rešenja.

I pored ovih pozitivnih pomaka evidentna je generalna nezainteresovanost i nemotivisanost umetnika i stručne javnosti u kulturi za značajnije angažovanje u sferi zakonodavne aktivnosti.

S/KP: Što bi konkretno trebalo promeniti i kako?

D. K.: Pre svega odredbe zakona o doprinosima koje bi omogućile plaćanje uvećanih osnovica za samostalne umetnike tako da početna osnovica bude prosečna zarada u Srbiji, a sve naredne osnovice srazmerno veće. Ostvarivanje tog cilja moguće je dostići ozbiljnom kampanjom i pritiskom na Ministarstvo kulture da podrži predlog udruženja i samostalnih umetnika. Formiranje međuresorne radne grupe (predstavnici Ministarstava kulture, finansija, rada i socijalne politike) značajno bi pomoglo u ostvarivanju ovog cilja, kao i razrešenju drugih pitanja koja su sada predmet sporenja.

Preciziranje pojedinih odredbi je od izuzetnog značaja kasnije u primeni zakona, a vraćanje izostavljenih odredbi ima za cilj da obezbedi afirmaciju određenih oblasti delovanja u kulturi.

Neophodno je i već u zakonu naznačiti obavezujuće odredbe za podzakonske akte.

Da bi Strategija zaista imala karakter nacionalnog programa za kulturu ona mora biti dugoročnija. Transparentnost procedura razmatranja i usvajanja u parlamentu obezbediće neophodan javni karakter ovog za nacionalnu kulturu značajnog dokumenta.

Kako se ne bi na veštački način sužavao prostor koji određuje raznovrsnost organizovanja u kulturi, neophodno je preciznije definisanje oblasti kulturnih delatnosti. Neprihvatljivo je uvođenje mogućnosti da dva udruženja budu reprezentativna. Nema opravdanog razloga da se dva ili više udruženja iz iste oblasti tretira reprezentativnim po pitanju utvrđivanja statusa. Utvrđivanje statusa bi trebalo da bude samo jedan od kriterijuma za sticanje statusa reprezentativnog udruženja. Kriterijumi za ostvarivanje statusa reprezentativnog udruženja moraju biti prošireni. Pored broja članova udruženja ili broja samostalnih umetnika, potrebno je potvrđivanje doprinosa javnom interesu u kulturi koji proizlazi iz delatnosti kojom se bavi udruženje, a predstavlja dopunu doprinosa kulturi uporedivu sa doprinosom ustanova kulture.

Povodom pojma istaknutog umetnika i stručnjaka u kulturi, neophodno je preciziranje odrednice samostalni, jer je apsurdno i suprotno zakonu koji reguliše ovu materiju da pravo na plaćanje doprinosa stiče zaposleni umetnik. Kategorija “istaknuti” je samo posledica kategorizacije unutar statusa samostalnog umetnika. Važno je ovom prilikom pomenuti da sve ovo ima smisla jedino pod uslovom da uplata doprinosa znači uplatu uvećanih osnovica za ovu kategoriju osiguranika, a to podrazumeva pokretanje procedure za hitnu izmenu Zakona o doprinosima koja bi bila usklađena sa početkom primene Zakona o kulturi.

Neophodna je, između ostalog, i izmena u članu koji govori o plaćanju doprinosa sa pozicije lokalne samouprave, budući da treba preciznije definisati delatnosti za koje se preuzima obaveza plaćanja. Do sada država nije preuzimala obavezu plaćanja doprinosa samostalnim saradnicima tj. radnicima u kulturi, već su oni sami izmirivali svoje obaveze. Otvaranjem prostora u zakonu za samostalne stručnjake u kulturi omogućeno je da se napravi jasno razdvajanje unutar oblasti kulturne delatnosti, koja se do sada vodila pod odrednicom “druge delatnosti u kulturi” .

Pribavljanje mišljenja je pravni osnov koji obavezuje lokalnu samouravu da uključi reprezentativna udruženja u proces oko utvrđivanja bližih uslova i načina sticanja prava na plaćanje.

S/KP: Šta očekujete u budućnosti i hoće li biti nekih novih akcija/aktivnosti za poboljšanje stanja ili zakonskog okvira?

D. K.: Mislim da je od izuzetne važnosti povezivanje umetnika regiona po svim pitanjima koja prepoznaju kao zajednička, jer će svi postignuti pozitivni efekti u pojedinim sredinama biti korisni za ostvarivanje povoljnijeg položaja umetnika u čitavom regionu.

Razgovarale: Vesna Milosavljević i Dea Vidović

O statusu i položaju umjetnika u Hrvatskoj i Sloveniji možete čitati i u intervjuima koje su portali SEEcult.org i Kulturpunkt vodili sa umetnicima Nemanjom Cvijanovićem iz Hrvatske i Marijom Mojcom Pungerčar iz Slovenije.

U prilogu: Pravilnik ULUS-a o uslovima i kriterijumima za sticanje statusa samostalnog umetnika

Okrugli sto “Samoorganizovanje umetnika za poboljšanje njihovog položaja”, održan 9. oktobra u novom ljubljanskom kulturnom centru Kino Šiška, organizovan je radi unapređenja informisanja javnosti o položaju umetnika u regionu, kao i podsticanja aktera na povezivanje i saradnju, a deo je dvogodišnjeg projekta “Let’s Talk Critic Art”, čiji je nosilac portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org iz Beograda, u saradnji sa SCCA-Ljubljana / Artservisom, Kulturpunktom iz Zagreba i Forumom-Skopje iz Skoplja, uz podršku Evropske kulturne fondacije (ECF) i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.