• Search form

26.05.2021 | 15:23

Počinje Kreativna Evropa 2021-2027.

Počinje Kreativna Evropa 2021-2027.

Evropska komisija objavila je početak novog ciklusa programa podrške kulturnom i kreativnom sektoru Kreativna Evropa u periodu 2021-2027. godine, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra, što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. (1,47 milijarda evra).

Za prvu godinu programa Kreativna Evropa 2021. predviđen je dosad nezabeležen budžet u iznosu od oko 300 miliona evra, što će, kako je saopšteno 26. maja u Briselu, povećati radnicima i umetnicima iz svih oblasti kulture mogućnost rada i saradnje u različitim disciplinama, te podstaći razvoj publike.

Prvi pozivi biće otvoreni za sve organizacije aktivne u relevantnim kulturnim i stvaralačkim sektorima.

Cilj Kreativne Evrope je i povećanje konkurentnosti kulturnih sektora, te podrška njihovom radu na aktivnostima koje su zelenije, te u većoj meri digitalne i participativne. Posebna pažnja posvećena je jačanju vitalnosti i oporavku kulturnih i kreativnih sektora, s obzirom na pandemiju COVID-19.

Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel (Mariya Gabriel) izjavila je da više od osam miliona ljudi u celoj Evropskoj uniji radi u nekom od kulturnih sektora.

“Kultura ne poznaje granice i državljanstva. Umetnost je prozor za svet i doprinos našoj povezanosti. U trenutku kada se muzeji, bioskopi, lokaliteti kulturne baštine i pozorišta počnu ponovno otvarati, želim ponovno naglasiti podršku Evropske komisije kulturi i stvaralaštvu. Kreativna Evropa će se pomoću novog budžeta koncentrisati na jačanje stabilnosti tih sektora uz istovremeno promovisanje njihove raznolikosti i kreativnosti”, poručila je Marija Gabrijel.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton (Thierry) istakao je da je umetničko i kreativno izražavanje u središtu je kulturnih i kreativnih industrija i evropskog identiteta.

“Revitalizovani program Kreativna Evropa podstaći će razvoj evropskih kulturnih aktivnosti u celom svetu i podržati evropske stvaraoce, producente, distributere i izlagače, koji su teško pogođeni posledicama pandemije. Podsticanjem saradnje u celom lancu vrednosti i preko jezičkih granica, inovativnim poslovnim modelima, te programom MEDIA, ojačaće se dinamičan i kulturno raznolik audiovizuelni ekosistem.

Usled sve većih pretnji medijskom pluralizmu, Kreativna Evropa će prvi put promovisati zdrav i održiv sektor informativnih medija u celoj Uniji”, poručio je Breton.

U programu Kreativna Evropa 2021 utvrđuju se zajednički ciljevi za kulturne i kreativne sektore, uz veći fokus na transnacionalno stvaralaštvo, cirkulaciju dela na globalnom nivou i promovisanje evropskih dela, inovacije među sektorima i lakši pristup finansiranju pomoću većih stopa sufinansiranja EU. Pri osmišljavanju i sprovođenju svih aktivnosti i projekata koji su predloženi za finansiranje trebalo bi da se poštuju rodna ravnopravnost i obveze EU u oblasti životne sredine, navedeno je u saopštenju.

Potprogramom MEDIA u okviru programa Kreativna Evropa podupiru se razvoj i distribucija filmova i audiovizuelnih dela na međunarodnom nivou, doprinosi negovanju talenata i upravlja ciljanim merama za poboljšanje medijske pismenosti, pluralizma i slobode medija. Tim potprogramom biće nastavljeno i promovisanje evropske kulturne i jezične raznolikosti.

Mere iz programa Kreativna Evropa uključuju: program podrške za prevođenje književnih dela i proširenje partnerstava u području izdavaštva, nagrade EU u oblasti književnosti, muzike, arhitekture i kulturne baštine, kao i inicijative Evropska prestonica kulture i oznaka evropske baštine, zatim povećanje dostupnosti i vidljivosti evropskih audiovizuelnih dela i izvan granica putem različitih platformi, te laboratoriju kreativnih inovacija, u okviru koje se podstiču inovativni pristupi stvaranju, distribuciji i promovisanju sadržaja u različitim sektorima, kao i promovisanje medijske pismenosti, pluralizma i slobode medija kao evropskih vrednosti.

Evropska komisija ističe da su kulturni i kreativni sektori oduvek važan deo evropskog života, koja doprinosi ne samo socijalnoj koheziji i raznolikosti Evrope, već i njenoj privredi - ti sektori čine 4,2 % ukupnog BDP EU, a u njima je zaposleno 3,7 % radne snage EU.

Podrška EU sektorima kulture i stvaralaštva objedinjena je 2014. u okviru samostalnog programa finansiranja Kreativna Evropa. Program se od tada sastoji od tri potprograma, a to su Kultura, koji obuhvata sva područja kulturnih i kreativnih sektora, osim audiovizuelnog i medijskog sektora, MEDIA za podršku audiovizuelnom i filmskom sektoru i Međusektorski potprogram, koji pruža mogućnosti saradnje među sektorima.

Potprogram Kultura sastoji se od: horizontalnih aktivnosti koje obuhvataju sve kulturne i kreativne sektore (podrška za projekte kulturne saradnje, mreže strukovnih organizacija, platforme za
promovisanje evropskih umetnika i dela, individualne programe mobilnosti), sektorske podrške kao nadopuna horizontalnim aktivnostima u muzici, izdavaštvu, kulturnoj baštini i arhitekturi, te drugim sektorima, te posebnih aktivnosti za nagrađivanje i promovisanje izvrsnosti i kreativnosti, kao što su nagrade za književnost, muziku, arhitekturu i kulturnu baštinu, Evropske prestonice kulture i oznaka evropske baštine.

Glavne novosti potprograma Kultura, kako je precizirano, uključuju: veći fokus na evropskom transnacionalnom stvaralaštvu, cirkulaciji dela i inovacijama u kulturnim i kreativnim sektorima, lakši pristup sredstvima iz programa Kreativna Evropa zahvaljujući višim stopama sufinansiranja, program mobilnosti po meri za umetnike i radnike u kulturi, te aktivnosti usmerene na sektorske potrebe u muzici, književnosti, arhitekturi, kulturnoj baštini, dizajnu, modi i kulturnom turizmu.

Potprogram Media biće usmeren na: podsticanje saradnje u celom lancu vrednosti i na nivou EU kako bi audiovizuelna preduzeća i evropski sadržaji dobili na vidljivosti u svetu, negovanje talenata, te širenje učešća i saradnje među zemljama, podrška korišćenju novih tehnologija kako bi se iskoristio sav potencijal digitalne transformacije, podsticanje ekologizacije tih sektora i uključivanje društvenih ciljeva, kao što su ravnoteža polova i raznolikost.

Aktivnosti podrške potprograma Media podeljene su u četiri tematske celine: sadržaj - podsticanje saradnje i inovativnosti u stvaranju i produkciji visokokvalitetnih dela, poslovanje - promovisanje poslovnih inovacija, konkurentnosti, prilagodljivosti i talenata kako bi se evropska industrija ojačala u odnosu na globalne konkurente, publika - povećanje dostupnosti i vidljivosti dela njihovoj potencijalnoj publici putem distributivnih kanala i inicijativa za razvoj publike. te politika - podrška foruma za političku raspravu/razmenu, studija i izveštaja, kao i promovisanje informativnih aktivnosti.

Međusektorski potprogram obuhvataće: zajedničke izazove i prilike za kulturne i kreativne sektore, a prvi put i aktivnosti za podršku sektoru informativnih medija, u kojima će se promovisati medijska pismenost,
pluralizam i sloboda medija.

Aktivnosti podrške Međusektorskog potprograma biće usmerene na: transnacionalnu političku saradnju - promovisanje upoznavanja s programom i podrška prenosivosti rezultata, laboratorije kreativnih inovacija - promovisanje inovativnih pristupa stvaranju, dostupnosti, distribuciji i promociji sadržaja u kulturnim i kreativnim sektorima, informativne medije - podrška medijskoj pismenosti, kvalitetnom  novinarstvu, slobodi medija i pluralizmu.

U okviru Kreativne Evrope, u periodu od 2014. do 2020. godine realizovano je više od 13.000 dodela bespovratnih sredstava, u kojima su učestvovale organizacije iz 41 zemlje. Tim sredstvima sufinansirano je 647 projekata kulturne saradnje 3.760 organizacija iz cele Evrope, osposobljavanje za više od 16.000 radnika u kulturi, te razvoj i/ili distribucija više od 5.000 filmova, rad 1.144 bioskopa i prevođenje 3.500 knjiga u celoj Evropi.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r