Mađarski grad Pečuj, jedna od tri “evropske prestonice kulture” 2010. godine, zvanično će poneti tu prestižnu titulu 10. januara - ceremonijom zasnovanom na glavnim vrednostima te multikulturalne sredine koje će biti promovisane i tokom cele godine - otvorenosti, gostoljubivosti i snazi spoja tradicije i inovativnosti.

Na otvaranju će biti istaknuta i saradnja Pečuja, svojevremeno nazvanog “vrata Balkana”, sa ostale dve ovogodišnje “evropske prestonice kulture” - Esenom u nemačkoj rurskoj oblasti i Istanbulom.

Do kraja godine biće realizovano i više programa sa umetnicima iz susednih zemalja i podunavskog regiona, uključujući premijeru predstave proslavljenog kanjiškog koreografa i plesnog umetnika Jožefa Nađa (József Nagy).

U Pečuju je već počeo pretprogram - uvežbavanjem nekoliko stotina studenata na gradskim ulicama, a zvanično otvaranje 10. januara biće u duhu karnevalske atmosfere - mladi umetnici, glumci i lutkari će biti obučeni u odeću koja će predstaviti različite istorijske periode.

Najavljen je 24-časovni program otvaranja, koji obuhvata i pozorišne predstave, interaktivne zidove, projekcije na različitim gradskim lokacijama, kao i svetlosni spektakl u večernjim satima.

Prema navodima organizatora, tokom godine će biti realizovano više od 200 događaja u oblasti vizuelnih umetnosti, književnosti, filma, pozorišta, plesa, ali i nauke.

Između ostalog, 22. januara biće obeležen Dan mađarske kulture, uz učešće Panonske filharmonije pod vođstvom Žolta Hamara (Zsolt).

Za početak marta najavljena je konferencija kojom će Pečuj, Esen i Istanbul zajedno obeležiti 25-godišnjicu od proglašenja prve “evropske prestonice kulture” (Atina), a taj jubilej biće obeležen 23. i 24. marta i u Briselu, sedištu Evropske komisije.

Sredinom marta počinje pečujski Prolećni festival, posvećen i klasičnoj i savremenoj umetnosti, a obuhvata i “džez vikend” na kojem su najavljeni Pet Metini (Pat Metheny), Bobi Mekferin (Bobby McFerrin), Trilok Gurtu i Al Di Meola.

Krajem marta biće održana Nedelja frankofonije, a početkom aprila Frindž festival, po ugledu na čuveni u Edinburgu. Za jun je najavljen tradicionalni letnji Promenadni festival, a u julu Festival cirkuske umetnosti i uličnog teatra, kao i Nedelja internacionalne kulture, dok će u avgustu biti međunarodni festival lutkarskog teatra, a u septembru mediteranski i Festival baštine, kao i prvi festival mađarske kulture, koji će biti održan u južnom podunavskom regionu, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.

Reprezentativna izložba posvećena prvoj mađarskoj avangardnoj umetničkoj grupi “Osam” biće otvorena u oktobru, a pratiće je konferencija i serija koncerata, predavanja i filmskih projekcija.

Za jesen je najavljena i izložba “Mađari u bauhausu”, koja će biti otvorena u Pečuju i Berlinu, a u oktobru je planiran festivalski “džez most” između Osijeka, Novog Sada i Pečuja.

Između ostalog, u okviru Međunarodnog festivala plesa, krajem septembra biće premijerno izvedena predstava “Dan posle” čuvenog kanjiškog koreografa Jožefa Nađa, u organizaciji Regionalnog kreativnog ateljea iz Kanjiže. Osim Nađa, u predstavi će učestvovati i umetnici iz Mađarske, Francuske i Kosta Rike.

Svečanom otvaranju programa u Pečuju prisustvovaće 10. januara i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, na poziv ministra prosvete i kulture Mađarske Ištvana Hilera i gradonačelnika Pečuja Žolta Pave.

Prema najavi Ministarstva kulture, Bradić će se tokom boravka sastati i s predstavnicima Srpske samouprave i Pečujsko- baranjskog udruženja Srba.

Pečuju kao “evropskoj prestonici kulture” 2010. godine i multikulturalnosti tog područja, posvećen je, inače, i multimedijalni projekat beogradske književnice i umetnice Mirjane Marinšek Nikolić “Pečuj - Tragovi, Otisci”, koji počiva na prikazu paralelizama i simbolike u odabranim književnim i umetničkim delima stvaralaca koji su ponikli, živeli i stvarali na tom prostoru - Miroslava Krleže, Mikloša Vamoša, Franca Lista, Andrije Pregera, Viktora Vazarelija i Petra Dobrovića.

Mirjana Marinšek Nikolić autorka je i knjige "Panonski triptih - ogledi o Dobroviću, Krleži, Vazareliju", u izdanju Čigoja štampe, koja je posvećena toj trojici umetnika koje spaja Pečuj.

Prema njenim navodima, kulturni identitet je danas najčešće u vezi sa kulturnim pluralizmom, kulturnom integracijom i decentralizacijom Evrope, kao celine. Književne i umetničke relacije na krhkim granicama regije Baranje u kontekstu su istorijskih i kulturoloških veza tog područja, a osnovna motivacija za realizaciju projekta proistekla je iz uvida da je u vremenu u kojem živimo najznačajnije susretanje kultura u kontekstualnoj ravni na kojoj se posmatra urbano - kulturni fenomen grada Pečuja - “kulturne prestonice” Evrope 2010.

Sajt Pečuja “evropske prestonice kulture” je http://en.pecs2010.hu

(SEEcult.org)