Paskaljević o (ne)slobodi, Balkanu...

Thu, 11/19/2009 - 15:39.
/
Paskaljevic.jpg

Nagrađivani srpski reditelj Goran Paskaljević održao je 19. novembra na 50. Solunskom festivalu majstorsku radionicu posvećenu niskobudžetnoj produkciji, na kojoj se osvrnuo i na vreme nezvanične cenzure u bivšoj Jugoslaviji, a uoči svečanog uručenja počasnog Zlatnog Aleksandra i projekcije svog novog filma “Medeni mesec”, izjavio je da to ostvarenje pokazuje da “Srbi i Albanci mogu jedni drugima pružiti ruku saradnje”.

“Izgleda da se umetnici bolje međusobno razumeju nego političari. Ceo sukob je, čini se, posledica delovanja ultranacionalista na obe strane, što nas je sprečilo da se susrećemo, upoznajemo jedni druge i razmenjujemo iskustva”, naveo je Paskaljević u najavi filma “Medeni mesec”, prve srpsko-albanske koprodukcije koja će biti prikazana na svečanoj dodeli Zlatnog Aleksandra.

Uručenjem počasnog Zlatnog Aleksandra, Paskaljević će postati prvi srpski reditelj koji dobija to visoko priznanje Solunskog festivala, i to baš u njegovom jubilarnom izdanju, koji mu je priredio i retrospektivu 15 filmova, a štampao je i dvojezičnu (grčko-englesku) publikaciju (176 strana) “Goran Paskaljević” o suštini njegovog stvaralaštva, uz analizu igranog opusa iz pera znanih poznavalaca kinematografije Jugoistočne Evrope.

Direktorka Solunskog festivala Despina Muzaki izjavila je da je retrospektiva Paskaljevića prikladan omaž i 50-godišnjici postojanja te umetničke manifestacije.

Uoči svečane ceremonije uručenja Zlatnog Aleksandra, na kojoj će biti prikazan i njegov prvi, kratki film “Gospodin Hrstka” s kraja 60-ih, Paskaljević je najavio da će tu nagradu posvetiti glumcima, bez kojih njegovi filmovi “ne bi bili ono što jesu”.

Paskaljević je tokom prepodneva održao master klas posvećen niskobudžetnoj produkciji, koju pre svega vidi kao mogućnost da mladi što pre počnu snimanje filmova. Niskobudžetna produkcija, osim toga, daje reditelju ogromnu dozu slobode, a samom Paskaljeviću je omogućila kontinuitet u stvaralaštvu, jer je filmove “San zimske noći” i “Optimiste” snimio izuzetno malim budzetima.

I debitantski film njegovog sina Vladimira Paskaljevića “Đavolja varoš” urađen je u niskobudžetnoj produkciji.

Paskaljević je govorio i o svom specifičnom postupku rada na filmu, navodeći da je svako delo određivao kao “avanturu” kojoj je pristupao tako što je najpre birao glumce koji su mu veoma važni i kojima će i posvetiti nagradu Zlatni Aleksandar.

Gost majstorske radionice bio je mladi glumac Nebojša Milovanović koji je s Paskaljevićem radio tri filma: “Bure baruta”, “Optimisti” i najnoviji “Medeni mesec”, čija će beogradska premijera biti 24. novembra u Sava centru, a prvi je film rađen u srpsko-albanskoj koprodukciji.

Milovanović je rekao da Paskaljević daje glumcu neviđenu slobodu, a što je najvažnije za svakog glumca - ukazuje mu poverenje.

Paskaljević se osvrnuo i na značajno prisustvo humora u svojim filmovima, posebno u vreme “cenzure” u bivšoj Jugoslaviji u Titovo vreme, koja nikada nije bila zvanična, ali je, između ostalih, i njegov film “Pas koji je voleo vozove” proglašen “crnim”.

Humor mu je omogućio, kako je rekao, da se dodirne škakljivih tema, kao što je bila ona u filmu “Čuvar plaže u zimskom periodu”.

Paskaljević je podsetio i na činjenicu da posle filma “Poseban tretman”, koji je bio prikazan u Kanu, nije mogao da radi tri godine, jer je u jednom intervjuu rekao da je za ulogu diktatora (direktora Centra za lečenje alkoholičara), koju je igrao Ljuba Tadić, bio inspirisan likovima Staljina i Tita.

Sledeći problem bio je film “Varljivo leto 68” koji, i pored uspeha u Puli, nije stigao do bioskopa, jer je ocenjen “nekomunikativnim”.

“Ovaj film je svojevrsna kritika komunizma i jedan je od najkomunikativnijih i najčešće prikazivanih na televiziji u Srbiji minulih 35 godina”, rekao je Paskaljević.

Na dan dodele Zlatnog Aleksandra, Paskaljević se osvrnuo i na nedavnu istoriju i specifičnosti Balkana - u intervjuu za festivalski bilten “Prva klapa” (First Shot), koji je uradio Janis Palavos.

“Mislim da Balkan ima zaista specifičan karakter, pogotovo naš deo regiona. Imamo običaj da reagujemo iz srca, ne razumom. Srce je uvek prvo. I ponekad, čini se, mi na Balkanu ne možemo jasno da vidimo naš nacionalni interes. To je problem. Politika nas je poprilično podelila”, rekao je Paskaljević.

Prema njegovim rečima, kad danas razmišlja o Jugoslaviji, pomisli da je to bio san.

“Nisam siguran da je zaista postojala ili je postojala samo u mojim mislima. Bila je to ‘zemlja model’ za Evropu: različite nacije koje žive zajedno, slobodno tržište, saradnja. Svi smo mi voleli svoju zemlju. No, nacionalizam je bio negde ispod tepiha, naročito u generaciji pre moje, onoj koja je iskusila Drugi svetski rat”, rekao je Paskaljević.

Navodeći da su posle Titove smrti “mnogi pokušali da budu ‘drugi Tito’, ‘mali Tito’”, Paskaljević je rekao i da je jedan od njih bio i bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević.

“On je zapravo hteo da postane ‘veliki Tito’”, rekao je Paskaljević za Miloševića.

“Posle svog urušavanja koje je usledilo, trebaće nam još 40-50 godina da bi naši životi postali normalni”, dodao je Paskaljević i izrazio nadu da će gledaoci njegovih filmova spoznati da oni odražavaju realnost Jugoslavije i Srbije.

Navodeći da mu je film “Zemaljski dani teku” jedna od najomiljenijih među 15 koje je napravio, a možda i najomiljeniji, Paskaljević je rekao da je to delo odraz ljudske prirode, te da je više i bolje od onoga što je do tada, a i od tada, napravio.

“Ono što sam shvatio dok sam ga radio je da ljudi imaju potrebu da budu voljeni, da žive i uživaju u životu u potpunosti”, rekao je Paskaljević.

Prema rečima Paskaljevića, njegovi filmovi imaju tendenciju da se mračno završavaju, jer i sam život ima mračan kraj - umiremo.

“To je prirodno. Ne želim da dajem lažnu nadu. Upravo moj film ‘Optimisti’ ima za temu lažnu nadu”, rekao je Paskaljević, dodajući da se neki od njegovih filmova oslanjaju na model grčke tragedije.

“Kad me pitaju zašto ‘San zimske noći’ ima tako mračan kraj, ja uzvraćam: Kad ste videli tragediju sa otvorenim krajem? U stvari, ne znam zašto su moji filmovi sve mračniji. Možda samo starim. Ili je, možda, i sama stvarnost sve mračnija…”, rekao je Paskaljević.

Ipak, dodela nagrade Paskaljeviću biće, bar što se Srbije tiče, jedan od najsvetlijih trenutaka ovogodišnjeg Solunskog festivala na kojem je nagrada Zlatni Aleksandar otišla i u ruke glumice, pevačice i rediteljke Džejn Birkin i kompozitora Aleksandra Deplala, a dobiće ih još i poznati nemački reditelj Verner Hercog, koji će predsedavati žirijem 60. Berlinala 2010. godine, te britanski producent i reditelj Džeremi Tomas.

Novi Paskaljevićev film “Medeni mesec” opisuje odnos Evrope prema Balkanu kroz paralelne priče o sudbini dva mlada para, srpskog i albanskog, koji odlučuju da napuste domovine u potrazi za boljim životom u Zapadnoj Evropi. Već na prvom graničnom prelazu, međutim, shvataju da to neće biti lako i raspršuju se njihovi snovi o EU.

Glavne uloge igraju Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, Petar Božović, Lazar Ristovski, Jozef Shiroka, Mirela Naska, Bujar Lako i Yllka Mujo.

“Medeni mesec” je rađen u produkciji kuća Nova Film, Beograd Film i Ska-ndal Production, a Paskaljević je sarađivao na scenariju tog filma sa mladim albanskim piscem i producentom Gencom Permetijem.

Paskaljević je dobitnik niza filmskih nagrada i drugih prestižnih priznanja, uključujući francuski Orden za umetnost i književnost.

U Solun je stigao iz Sao Paola, gde je predsedavao žirijem tamošnjeg filmskog festivala, odmah posle dodele “Zlatnog klasa” u Valjadolidu za “Medeni mesec”. To mu je treća glavna nagrada Valjadolida u karijeri, posle “Tuđe Amerike” i “Optimista”.

Početkom prošle godine je imao i retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, gde je prikazano 13 igranih i dva kratkometražna filma.

Rođen u Beogradu 1947. godine, Paskaljević je završio Filmsku akademiju u Pragu, a 1976. debitovao je filmom “Čuvar plaže u zimskom periodu” i već za njega je dobio nagradu kritike u Berlinu.

Dubravka Vojvodić / SEEcult.org

Foto: Tripsani Fani

Comments