• Search form

10.10.2010 | 14:34

Parada ponosa, i ponovo haos

Parada ponosa održana je 10. oktobra prvi put u Beogradu, iz trećeg pokušaja, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije, u kojima je i povređeno oko sto osoba, a naneta je i ogromna materijalna šteta.

Privedeno je više od 200 osoba, a Ministarstvo unutrašnjih poslova angažovalo je i antiterorističke jedinice, pored Žandarmerije i pripadnika redovnih snaga koji su bili u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Parada ponosa, i ponovo haos

Parada ponosa održana je 10. oktobra prvi put u Beogradu, iz trećeg pokušaja, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije, u kojima je i povređeno oko sto osoba, a naneta je i ogromna materijalna šteta.

Privedeno je više od 200 osoba, a Ministarstvo unutrašnjih poslova angažovalo je i antiterorističke jedinice, pored Žandarmerije i pripadnika redovnih snaga koji su bili u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Najviši državni funkcioneri najstrože su osudili nasilje na ulicama i poručili da će odgovor države biti žestok, a na mir je pozvala i Srpska pravoslavna crkva (SPC), koja se prethodno izjasnila protiv Parade ponosa, ali i protiv nasilja.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da je pričinjena šteta veća od milion evra, preneli su elektronski mediji, koji su vanrednim programima pratili dešavanja na ulicama.

Đilas je ocenio i da “ljudima koji su pravili Povorku neće biti bolje”, već će homofobičnost biti samo još veća, zbog čega smatra da je bolje uzdržati se od takvih manifestacija.

Gradonačelnik je ocenio i da je neko organizovano radio da se policija razvlači po različitim lokacijama u gradu, a poručio je i da ne bi smelo sada sve da se završi na prekršajnim prijavama.

Prema proceni policije, kako su preneli mediji, na ulicama je bilo oko 6.000 protivnika Parade ponosa koji su pokušali da probiju kordone i dodju do organizatora i učesnika Parade.

Sami učesnici Parade ponosa bili su totalno izolovani od svojevrsnog uličnog rata koji se odvijao na različitim punktovima u širem centru grada, budući da je policija još od ranih jutarnjih sati blokirala sve prilaze parku Manjež, u koji su učesnici manifestacije organizovani stigli iz tri pravca, a pojedine grupe je prevezla i policija. Učesnici Parade ponosa, kojih je bilo oko hiljadu, uključujući građane i javne ličnosti koji su došli radi podrške LGBT zajednici, gotovo da nisu ni znali kakva se drama odvija na Terazijama, kod Hrama svetog Save, Bulevaru kralja Aleksandra, u Krunskoj i ulicama oko Kalenića...

Učesnicima Parade ponosa obratili su se u parku Manjež zvaničnici Evropske komisije, OEBS-a i Saveta Evrope u Srbiji, kao i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, a potom su prošetali Nemanjinom, Ulicom kneza Miloša i Masarikovom nazad do Studentskog kulturnog centra, gde je organizovana završna žurka.

Žurka je završena oko 13 časova, dva sata ranije nego što je bilo predviđeno, a policija je učesnike prevezla maricama na bezbedne lokacije, van žarišta sukoba. Učesnicima je pritom proteklih dana savetovano iz Organizacionog odbora da skinu sa sebe bedževe i druga obeležja Parade ponosa kako ne bi došlo do incidenata.

U vreme završetka žurke Parade ponosa u SKC-u, na Terazijama se još odigravao svojevrsni rat protivnika te manifestacije i pripadnika Žandarmerije, koja je nekoliko puta pokušala da ih potisne ka Knez Mihailovoj ulici, upotrebljavajući i borna kola i suzavac.

Protivnici Parade ponosa, pristalice ultradesničarskih organizacija, krenuli su gotovo istovremeno u probijanje policijskih kordona, bacajući kamenice i molotovljeve koktele.

Sve je počelo još u vreme okupljanja učesnika Parade ponosa, i to na više lokacija u širem gradskom centru.

Sukobi policije i demonstranata bili su i kod Karađorđevog parka i Hrama svetog Save, kao i u Krunskoj, Makenzijevoj ulici i okolini Kalenić pijace, a zapaljen je i ulaz sedišta Demokratske stranke i kamenovana sedišta Socijalističke partije Srbije i Liberalno demokratske partije.

Demolirana su vozila gradskog saobraćaja, kao i brojni putnički automobili, uništeni kontejneri i žardinjere, razbijani izlozi...

Demonstranti su skandirali policiji, između ostalog, i “Idite na Kosovo”, a bilo je i tragikomičnih scena, kada su se pojedini krstili na zvuke crkvenih zvona, praveći male pauze u jurišima na policiju.

Protivnici Parade ponosa demolirali su i ulaz zgrade RTS-a u Takovskoj, a na meti se našao i pokretni mamograf, koji je imao oznaku medijske kuće B92.

Predstavnici vlasti u Srbiji, međunarodnih organizacija i LGBT zajednice, ponovili su dan uoči Parade ponosa da je najvažnije da ne bude bilo kakvog nasilja, a Republičko javno tužilaštvo upozorilo je da će svaki oblik ugrožavanja Parade biti strogo sankcionisan, podsećajući da je za izazivanje nereda na javnom skupu zakonski zaprećena kazna i do osam godina zatvora.

Njihove poruke, međutim, ponovo su ostale bez odgovarajućih reakcija.

Na samom skupu u manješkom parku učesnicima su se obratili i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, šef misije OEBS-a Dimitrios Kipreos, šef Delegacije Saveta Evrope u Srbiji Konstantin Jerakostopulos i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, koji je popraćen i zvužducima.

Čiplić je u kratkom govoru rekao da postoji jedna poruka iza koje “možemo svi da stanemo”, a to je da je “Srbija - zemlja slobodnih ljudi”.

Prema njegovim rečima, Parada ponosa pokazuje da u Srbiji ne postoji nijedan problem zbog kojeg bi bilo koji građanin bio neslobodan.

Dežer je rekao da se na Paradu ponosa, kao važan događaj, čeka u Srbiji već devet godina, i istakao vrednosti tolerancije, slobodnog izražavanja, slobode medija i okupljanja.

Pohvalivši srpske vlasti zbog Zakona protiv disktriminacije, usvojenog 2009. godine, Dežer je rekao i da ostvarenje ljudskih prava ne može biti samo na papiru, već i u stvarnosti.

Kao i ostali govornici, Dežer je zahvalio srpskim vlastima što su obezbedile sigurnost učesnicima Povorke ponosa.

Kipreos je poručio da je podrška OEBS-a Paradi ponosa u duhu osnovnih ljudskih prava, slobode izražavanja i protivljenja diskriminaciji bilo koje vrste.

Nazivajući 10. oktobar važnim danom, a Paradu ponosa - paradom nediskiminacije, Kipreos je izrazio nadu i da će ta manifestacija postati testamentarna za Beograd.

Ambasador SE takođe je ocenio da je Parada ponosa “istorijski događaj” i istakao važnost poštovanja i zaštite svih ljudskih prava, uključujući prava LGBT zajednice.

Učesnicima Parade ponosa obratila se i članica Evropskog parlementa Maraja Kornelise rekla je da su neprihvatljiva objašnjenja u nekim zemljama, poput Moldavije, Ukrajine, Bosne ili Srbije, da javnost još nije spremna za manifestacije LGBT zajednice.

Navodeći da zna da većina Srbije ne podržava Paradu ponosa, ona je rekla da je to sadašnje stanje i da ga zato baš i treba promeniti, ali da to nije moguće ako se sedi i čeka da se samo promeni.

“Prava promena uslediće ako hrabri ljudi stanu da se bore za svoja prava. A to ste vi. Vi pišete istoriju danas”, poručila je Marija Kornelise učesnicima Parade ponosa i ocenila da je Srbija “pokazala pravi evropski demokratizam”.

Prema poslednjem istraživanju Gej strejt alijanse (GSA), jednog od organizatora Parade ponosa, čak 67 odsto građana Srbije i dalje smatra da je homoseksualnost bolest.

Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a prošle godine otkazana je u poslednjem trenutku.

Prošle godine Parada ponosa trebalo je da bude održana 20. septembra, ali je taj dan obeležen zabranom javnih okupljanja u centru grada, hapšenjem ultradesničara koji su se ipak okupili, te mnogobrojnim reakcijama na otkazivanje manifestacije.

Parada je trebalo da bude održana ispred Filozofskog fakulteta, ali je odložena nakon priznanja nadležnih da ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima u centru grada i njihovog predloga organizatorima da izmeste skup na Ušće iz bezbednosnih razloga. Organizatori su to odbacili kao neprihvatljivo i otkazali Paradu.

Otkazivanje je izazvalo i polemiku u javnosti o sposobnosti države da se izbori s nasiljem, ali je iz krugova vlasti ocenjeno da je samo izgubljena bitka i da je “sigurno da će država da pobedi”.

Paradu ponosa ove godine organizovali su GSA i Kvirija - centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti, uz podršku i pomoć Grupe za podršku gej muškarcima iz Novog Sada, kao i prijateljica i prijatelja iz LGBT zajednice i mnogobrojnih organizacija.

Uoči Parade ponosa, proteklih dana održan je i Pride Week, manifestacija koja obuhvata više izložbi, koncerata, tribina i promocija knjiga.

Dan uoči Parade ponosa takođe su održana dva skupa protiv te manifestacije, uz jako policijsko prisustvo, a nije bilo incidenata.

Trasom Parade ponosa održana je protestna šetnja predvođena razmonašenim monahom Draganom Davidovićem, a nekoliko hiljada građana okupilo se i na platou Filozofskog fakulteta pod sloganom “Život je na našoj strani” i učestvovalo potom u “Porodičnoj šetnji” centralnim gradskim ulicama, tražeći otkazivanje Parade ponosa.

Sajt Parade ponosa je www.parada.rs

(SEEcult.org)

Video
07.10.2018 | 23:24

VOĐENJE: Dušan Gerzić Gera - Od grada do grada

Vođenje kroz retrospektivnu izložbu Dušana Gerzića Gere "Od grada do grada", održanu u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad od 3. do 9.