Panahijeva poruka sa Berlinala

Fri, 02/11/2011 - 22:13.
/
Berlinale-Panahi.jpg

Nagrađivani iranski reditelj Džafar Panahi (Jafar), osuđen u Teheranu na šest godina zatvora i 20-godišnji zabranu rada i napuštanja zemlje, jedna je od zvezda 61. Berlinala, iako je fizički odsutan.

U pismu organizatorima Berlinala, koji su mu sačuvali i praznu stolicu u žiriju, Panahi je poručio da se nada da će, kada bude konačno slobodan, moći da vidi svet bez bilo kakvih geografskih, etničkih i ideoloških barijera, u kojem ljudi slobodno i mirno žive zajedno, bez obzira na svoja uverenja.

Panahijevo pismo pročitano je 10. februara na otvaranju 61. Berlinala, a nagrađivani iranski reditelj podsetio je u njemu da je svet filmskog autora obeležen mešavinom realnosti i snova i poručio da će naredne dve decenje sanjati o danu kada će ponovo moći da radi.

“Filmski autor koristi stvarnost kao svoju inspiraciju, boji je bojama svoje mašte, i kreira film koji je projekcija njegovih nada i snova”, naveo je Panahi, kome je zabranjeno i da narednih 20 godina snima filmove i komunicira sa medijima.

“Stvarnost je da sam sprečen da snimam filmove već pet prošlih godina i sada zvanično osuđen i lišen tog prava još 20 godina. Ali, ja znam da ću nastaviti da pretvaram svoje snove u filmove, u mašti. Priznajem da, kao društveno svestan reditelj, neću moći da portretišem dnevne probleme i brige mog naroda, ali neću lišiti sebe snova da će za 20 godina svi ti problemi nestati i da ću dobiti šansu da snimam filmove o miru i prosperitetu moje zemlje.

Stvarnost je da su me lišili prava na mišljenje i pisanje narednih 20 godina, ali ne mogu da me spreče da sanjam da će 20-godišnju inkviziciju i represiju zameniti sloboda i slobodno mišljenje.

Lišili su me pogleda na svet narednih 20 godina. Nadam se da ću, kada budem oslobođen, moći ponovo da putujem u svet bez ikakvih geografskih, etničkih i ideoloških granica, u kojem ljudi žive slobodno i mirno zajedno, bez obzira na svoja uverenja i stavove.

Osudili su me na 20 godina tišine. Ipak, u mojim snovima, ja vrištim za vremenom u kojem ćemo moći da imamo toleranciju jednih prema drugima, poštovanje mišljenja drugog i živeti jedni za druge”, naveo je Panahi u pismu.

Panahi je poručio i da će narednih šest godina živeti u nadi da će se njegovi snovi pretvoriti u realnost.

“Želim svojim kolegama u svim krajevima širom sveta da prave tako dobre filmove koji će me, nakon vremena koje budem proveo u zatvoru, inspirisati da nastavim da živim u svetu koji su oni odsanjali u svojim filmovima.

“Od sada, narednih 20 godina, prinuđen sam da ćutim. Primoran sam da ne vidim, primoran sam da ne mislim, primoran sam da ne snimam filmove.

Prihvatam realnost zatvorenika. Tražiću manifestaciju mojih snova u vašim filmovima, nadajući se da ću pronaći u njima ono čega sam lišen”, poručio je Panahi u pismu svetskoj filmskoj javnosti.

Berlinski filmski festival pokrenuo je niz aktivnosti u znak podrške Panahiju i reditelju Mohamedu Rasulovu (Mohammad), koji je takođe osuđen na drakonsku kaznu.

U znak solidarnosti sa Panahijem, priredio specijalnu projekciju filma “Ofsajd”, nagrađenog Srebrnim medvedom 2006. godine, a prikazaće još nekoliko njegovih filmova u različitim programskim sekcijama, dok će 17. februara biti održan i panel sa iranskim filmskim autorima i umetnicima, posvećen cenzuri i ograničavanju slobode mišljenja i izražavanja u Iranu.

Među učesnicima panela “Cenzurisani film”, koji će biti održan u okviru Berlinale talent kampa, najavljeni su filmski autori Rafi Pitts, Ali Samadi-Ahadi i Sepideh Farsi, kao i autor i aktivista Mehrangiz Kar.

Panahi je u decembru 2010. osuđen u Teheranu zbog navodnog delovanja protiv iranskog sistema, odnosno učešća u okupljanju i rasturanju propagandnog materijala protiv režima.

Optužen je za snimanje filmova bez dozvole, kao i za podstrekivanje opozicionih protesta nakon predsedničkih izbora u Iranu 2009. godine, na kojima je zvanično ponovo pobedio Mahmud Ahmadinedžad, dok je opozicija osporila rezultate izbora, ali su protesti nasilno ugušeni.

Panahi je izjavio pred sudom da je žrtva nepravde, a optužbe je nazvao “smešnim”.

I prošle godine proveo je tri meseca u zatvoru, a oslobođen je na osnovu kaucije od 200.000 dolara nakon višednevnog štrajka glađu i apela širom sveta za njegovo oslobađanje.

Hapšen je i u julu 2009. godine, nakon učešća na sahrani demonstranata koji su ubijeni u protestima nakon predsedničkih izbora. Ubrzo je pušten, ali je ponovo uhapšen u martu, a iranske vlasti insistirale su da njegovo hapšenje nije politički motivisano.

Njegovo oslobađanje tražile su i mnoge holivudske zvezde, kao što su Martin Skorseze (Scorsese), Stiven Spilberg (Steven Spielberg), Fransis Ford Kopola (Francis Ford Coppola) i glumica Žilijet Binoš (Juliette), koja je javno zatražila slobodu za Panahija na ceremoniji dodele nagrada u Kanu.

Panahi je otvoreni kritičar režima u Iranu, kao i striktnog poštovanja strogih islamskih zakona, a poznat je po filmovima sa društvenom oštricom.

Prošle godine trebalo je da bude član žirija u Kanu, ali nije mogao da napusti zemlju, a iz istog razloga nije mogao da prisustvuje u septembru 2010. godine ni Filmskom festivalu u Veneciji, povodom premijere svog kratkog filma “The Accordion”, koji je snimljen u Teheranu.

Panahi je dobitnik niza nagrada, među kojima je i Srebrni medved 2006. godine za “Ofsajd”, kao i Zlatna kamera u Kanu 1995. za debitantski film “Beli balon”. Osvojio je 2000. i Zlatnog lava na Mostri za dramu “Krug”.

Sajt Berlinala je www.berlinale.de

(SEEcult.org)

Comments