• Search form

02.05.2018 | 17:17

Pad medijskih sloboda, i region neslavno na listi RSF

Pad medijskih sloboda, i region neslavno na listi RSF

Globalni godišnji izveštaj Reportera bez granica (RSF) za 2018. ukazuje na rastuće neprijateljstvo prema novinarima koje je često ohrabreno postupcima političkih lidera, a među evropskim zemljama u kojima je došlo do najvećeg pogoršanja našla se i Srbija, koja je pala za deset mesta u odnosu na 2017. godinu i sada je na 76. poziciji. Od zemalja u regionu, ispred Srbije su Slovenija (32), Bosna i Hercegovina (62), Mađarska (73), Grčka (74) i Albanija (75), ali je stanje medijskih sloboda generalno pogoršano i u zemljama koje su na samom vrhu liste.

Prema Indeksu slobode medija za 2018, koji RSF tradicionalno objavljuju povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, politički lideri otvoreno podstiču neprijateljstvo prema medijima, a napori autoritarnih režima da nametnu svoju viziju novinarstva predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratiji.

Izveštaj za 2018. godinu, na kojem je ponovo na prvom mestu Norveška, a na poslednjem Severna Koreja, reflektuje atmosferu mržnje prema novinarima kroz analizu stanja slobode medija u 180 zemalja širom sveta, pri čemu RSF napominju da neprijateljski odnos političara prema medijima nije više ograničen samo na autoritarne zemlje kao što su Turska (koja je pala za dva mesta – na 157) i Egipat (161. mesto), gde je “medijafobija” takva da se novinari redovno optužuju za terorizam, a svi koji nisu spremni na podobnost arbitrarno se šalju u zatvor.

Erozija slobode medija u Evropi, koja je vidljiva u nekoliko poslednjih izveštaja RSF, nastavljena je i u protekloj godini, čemu su posebno doprinela dva ubistva novinara – u Slovačkoj (Jan Kucijak) i Malti (Dafna Karuana Galicija), kao i nastavak pretnji istraživačkim novinarima i verbalni napadi na medije bez presedana.

Čak i zemlje na vrhu Indeksa zahvaćene su tom alarmantnom klimom, naveli su RSF.

Među zemljama koje beleže najveći pad - od kojih su četiri evropske, našla se i Srbija, koja je sa 66. pala na 76. mesto, što je za 17 pozicija lošije od 2016. godine, kada je bila na 59. Za deset mesta pala je i Slovačka – na 27. mesto, Češka za 11 – na 34. mesto, a Malta za čak 18 – na 65.

Kosovo je na 78. mestu, a znatno iza je Crna Gora, koja je zauzela neslavno 103. mesto, Makedonija – 109, te Bugarska, koja je na nezavidnom 111. mestu, kao najgore pozicionirana zemlja u regionu.

Prema navodima RSF, u Srbiji je posle izbora Aleksandra Vučića za predsednika države nezavisnim medijima još gore. Navodeći da je alarmantan broj napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni, te da se novinari nazivaju izdajnicima, špijunima i stranim plaćenicima, RSF su ocenili i da je na delu kampanja korišćenja provladinih medija protiv istraživačkih novinara. “Srbija želi da se pridruži EU, ali ne ispunjava EU standarde o slobodi medija”, naveli su RSF, dodajući da je to jasno iz iskustva novinara na terenu. Iako su neki hrabri novinari, kako je navedeno, nastavili da pokrivaju opasne teme, kao što su kriminal i korupcija, njihove priče se obično objavljuju na onlajn medijima sa ograničenim dometom. kao razloz za zabrinutost navedena je i povezanost političara i medija, visok nivo vlasničke koncentracije i nedostatak pluralizma u štampanim i elektronskim medijima.

Najgora zemlja u regionu, ali i u okviru EU, jeste Bugarska, koja trenutno predsedava EU. RSF ukazuju na raširenost korupcije i povezanosti medija, političara i oligarha, apostrofirajući posebno da je bivši šef glavne obaveštajne službe Dejlan Peevski vlasnik Nove bugarske medijske grupe. Ukazano je i na potpuno odsustvo transparentnosti u pogledu raspodele EU sredstava medijima, kao i na intenziviranje pretnji i napada na novinare. Bugarska se, inače, srozala za samo 12 godina sa 36. na 111. mesto Indeksa RSF-a.

Hrvatska, članica EU od 2013. godine, napredovala je za pet mesta na listi, ali je i dalje na nezavidnoj 69. poziciji. RSF su naveli da liberalno-konzervativna vladajuća koalicija HDZ-HNS tvrdi da su joj medijske slobode od primarne važnosti, ali rastući uticaj govora mržnje predstavlja razlog za zabrinutost. Takođe, političari nisu dovoljno jasno osudili verbalne napade na novinare koji su okupirali javnu sferu.

Crna Gora našla se na 103. mestu, što je za tri pozicije bolje nego prethodne godine, ali RSF podsećaju da je istraživački novinar Jovo Martinović proveo 14 meseci u zatvoru nakon kontaktiranja jednog dilera droge tokom istraživanja. Takođe, vlasti su pojačale pritisak na javni servis RTCG postavivši ljude bliske DPS-u na čelne pozicije. Nijedan od fizičkih napada na novinare iz prethodne godine nije rešen, autocenzura i bezbednost predstavljaju i dalje velike izazove, a iako je kleveta dekriminalizovana 2011, veliki je broj tužbi protiv nezavisnih novinara i medija.

Posebno je apostrofiran i mađarski premijer Viktor Orban, poznat po optužbama na račun američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Sorosa zbog finansiranja medija koji, prema njegovom mišljenju, diskredituju državu u očima međunarodne javnosti.

RSF su naveli u izveštaju i da je sada već bivši slovački premijer Robert Fico, koji je podneo ostavku povodom ubistva Kucijaka, nazivao novinare “antislovačkim prostitutkama” i “idiotskim hijenama”. Češki predsednik Miloš Zeman, kako podsećaju RSF, izvadio je na pres konferenciji repliku kalašnjikova na kojoj je pisalo “novinari”, sugerišući tako da treba likvidirati one koji podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina.

U tom kontekstu pomenut je i albanski premijer Edi Rama - zbog izjava o novinarima kao “neznalicama”, “otrovu”, “šarlatanima” i “državnim neprijateljima”.

RSF ukazuju da problemi medijskih sloboda nisu samo na Balkanu i u Centralnoj Evropi, već da su napadi na novinare zabeleženi i u Španiji, Francuskoj ili Italiji, koja je na 46. mestu, a gde čak deset istraživačkih novinara ima 24-časovnu policijsku zaštitu zbog pretnji smrću od mafije.

U Velikoj Britaniji, koja je na 40. mestu, nema unapređenja medijskih sloboda u odnosu na prethodne godine. Vlada Tereze Mej, kako je navedeno, nastavlja čvrst pristup prema medijima, uglavnom u ime nacionalne bezbednosti.

SAD su na 45. mestu, što je pad za dve pozicije, i nastavak pogoršanja stanja medijskih sloboda koje je zabeleženo poslednjih godina, a naročito u prvoj godini mandata predsednika Donalda Trampa koji je čak proglasio medije “neprijateljem američkog naroda” i poznat je po seriji verbalnih napada na novinare. Bela kuća pokušala je da ograniči pristup većem broju medija, a provizorno upotrebljava kovanicu “lažne vesti” da bi odgovorila na kritičko izveštavanje. Tramp je čak pozvao na oduzimanje dozvola za rad pojedinim elektronskim medijima, naveli su RSF, dodajući da je antimedijska retorika sa najvišeg nivoa vlasti praćena povećanjem broja kršenja prava novinara na lokalnom nivou koji su pratili proteste ili jednostavno pokušali da dobiju odgovore zvaničnika na aktuelna pitanja. Novinari su bili i meta fizičkih napada za vreme obavljanja posla. RSF su ukazali i na nezavidan položaj zvizdača kojima prete odredbe Zakona o špijunaži. Takođe, kako su naveli, još uvek nema federalnog zakona koji bi garantovao novinarima pravo da zaštite svoje izvore. Ukazano je i da se novinari suočavaju sa pretresanjem na američkoj granici, a pojedinim stranim dopisnicima i dalje je zabranjen ulazak u SAD da bi pokrili osetljive teme.

Ni nordijske zemlje, koje tradicionalno stoje najbolje po pitanju medijskih sloboda, nisu pošteđene opšteg pada u toj oblasti. U Finskoj, koja je pala za jedno mesto – na četvrtu poziciju, kriza je već ugrozila reputaciju omiljene državne stanice Yle, policija je pretražila kuću jedne poznate novinarke…

Norveška je na prvom mestu Indeksa medijskih sloboda RSF-a drugu godinu uzastopno, a slede Švedska i Holandija. Prošla godina u Danskoj, koja je pala za pet mesta – na deveto, obeležena je smrću 30-godišnje švedske novinarke Kim Val.

Neslavno 146. mesto zadržala je Rusija, u kojoj se, prema navodima RSF, nastavlja pritisak na nezavisne medije, koji je primetan od povratka Vladimira Putina u Kremlj 2012. Vodeći nezavisni mediji se drže pod kontrolom ili su dovedeni na ivicu opstanka. Dok se na TV stanicama nastavlja državna propaganda, medijska klima je postala rapidno represivna za sve koji dovode u pitanje novi patriotski i neokonzervativan diskurs, ili jednostavno pokušavaju da očuvaju kvalitetno novinarstvo. Najmanje pet novinara trenutno je u pritvoru zbog svog izveštavanja, a sve više blogera takođe završava u zatvoru. Vodeće nevladine organizacije za ljudska prava proglašavaju se “stranim agentima”, naveli su RSD, ukazujući i da ubvistva i fizički napadi na novinare i dalje ostaju nekažnjeni. Čečenija i Krim ostali su “crne rupe” što se tiče vesti.

Na začelju RSF-ovog Indeksa slobode medija su Kina (176), Sirija (177), Turkmenistan (178) i Eritreja (179), a Severna Koreja je i dalje na samom dnu – na 180. mestu.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.