Otvoreno o Kreativnoj Evropi
Prednosti učešća u programu za kulturu Evropske unije “Kreativna Evropa”, korisni saveti za popunjavanje zahtevnih aplikacija, pronalaženje partnera iz Evrope, razvoj ideja i vođenje projekata, tema su Foruma Kreativna Evropa, koji je počeo 27. aprila u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, koja i sama učestvuje kao partner u jednom od projekata podržanih sredstvima Evropske komisije.
Dvodnevni program Foruma, koji organizuje Desk Kreativna Evropa Srbija, a otvorio ga je ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, obuhvata prezentacije i debate o projektima koji su dobili podršku evropskog fonda, kratke sastanke s profesionalcima iz kulutre, konsultacije s pravnikom/ekonomistom/PR-om/psihologom, prezentacije različitih izvora finansiranja u kulturi, rada stranih kulturnih centara, evropskih nagrada za arhitekturu i književnost, kao i izlozbe Ulične galerije, U10 i festivala Novo doba.
Ministar je podsetio da je Srbija pristupila “Kreativnoj Evropi” u junu 2014. godine kao prva zemlja van EU, a istakao je da je podršku EU do sada dobilo oko 30 organizacija i institucija iz Srbije.
Ocenjujući da je to uspeh, ali i da je moguće i “mnogo više i bolje”, Tasovac je pozvao institucije, organizacije civilnog društva i druge aktere kulturnog života da sa “daleko više hrabrosti i entuzijazma” apliciraju za podršku programa “Kreativna Evropa”, te da se ne ustručavaju da informacije i profesionalnu pomoć pri apliciranju traže od Deska Kreativne Evrope, koji deluje pri Ministarstvu kulture u Beogradu, ili od Antena deska u Novom Sadu.
Tasovac je u kraćem obraćanju učesnicima Foruma podsetio i da Ministarstvo kulture od 2014. ima stalno otvoren konkurs za podršku projektima koji su podržani od međunarodnih fondova, uključujući i “Kreativnu Evropu”, ali je rekao da suština tog programa EU nije samo pitanje finansijske podrške, već i umrežavanja koje doprinosi integraciji Srbije u evropsku kulturnu celinu.
Evropska dimenzija projektne ideje je i jedan od ključnih aspekata koji se ocenjuju prilikom odlučivanja o podršci programa “Kreativna Evropa”, čije su osnovne teme: razvoj publike, mobilnost i kreativne industrije.
Rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić podsetio je da je usvajanju programa “Kreativna Evropa” prethodilo snažno lobiranje, budući da kultura nije među prioritetima u evropskoj agendi, a zbog recesije su mnoge zemlje preduzele i mere štednje i u toj oblasti. Pojedine su, kako je rekao, bile i agresivno protiv “Kreativne Evrope”, dok su druge isticale da je kultura podjednako važan segment društva kao turizam ili industrija.
Tadić i Nina Mihaljinac podrobnije su govorili o prioritetima potprograma “Kultura” u okviru programa “Kreativna Evropa”, dok su konkursnu proceduru i popunjavanje aplikacija predstavili Dragana Srećkov, Jovana Kanazir i Luka Kulić iz Antena deska.
Cilj Foruma je, između ostalog, i da predstavi zainteresovanoj javnosti ono što je “između redova” u pozivima “Kreativne Evrope”, odnosno ono što nije eksplicitno navedeno, a korisno je znati prilikom apliciranja.
U nastavku programa predstavljeni su i projekti podržani sredstvima “Kreativne Evrope” na različitim konkursima, a među njima su projekti književnih prevoda (Clio, Sezam Book, Darkwood, Heliks, Odiseja, Geopoetika i Dereta), projekti evropske saradnje u oblasti vizuelnih umetnosti (Centar za promociju nauke, Mikser, Beogradska nedelja dizajna, Muzej istorije Jugoslavije), izvođačkih umetnosti (Stanica, Kulturanova i Fakultet za menadžment), razvoja publike (Kolarac, B92), kulturne baštine (Muzej primenjene umetnosti i Narodni muzej, Balkanološki institut SANU, MSUV, Ring Ring).
Program Foruma obuhvata i uporedne sesije o sastavljanju budžeta, mogućnostima sufinansiranja projekata, računovodstvu i pravnim pitanjima, PR-u i vidljivosti projekata… Posebna sesija drugog dana Foruma osmišljena je kao psihološko savetovanje zbog stresa i iscrpljivanja ljudskih resursa (HR i stres menadžment).
Takođe, biće predstavljeni programi Horizont, Erazmus+ i Evropa za građane, a najavljena je i debata “Evropske kulturne politike, novi projekti i mladi – Kako da razvijamo programe u kulturi?”.
Drugi dan Foruma biće i u znaku desetominutnih susreta sa profesionalcima iz institucija i sa nezavisne kulturne scene (speed date), a za završnicu je predviđen DJ set (Ewox i Tamarinsky).
Učesnici Foruma imaju priliku da upoznaju i različite prostore Kolarčeve zadužbine koja učestvuje u programu “Kreativna Evropa” projektom “Kolarac – Take over”, čiji je osnovni cilј razvoj publike, a tim povodom je raspisala i konkurs za mlade između 18 i 28 godina da se prijave za učešće do 1. maja.
U različitim prostorima Kolarca priređene su i prezentacije i izložbe nekih od aktera domaće kulturne i umetničke scene, pa je tako u dvorištu tog zdanja moguće videti i svojevrsnu mini-repliku Ulične galerije, a u holovima radove mladih savremenih umetnika.
Program “Kreativna Evropa” do 2020. godine raspolaže budžetom od gotovo 1,5 milijardu evra, a nasledio je nekadašnji program “Kultura 2007-2013” u kojem su organizacije i institucije iz Srbija takodje učestvovale, uglavnom kao partneri.
Na poslednjem konkursu “Kreativne Evrope” za saradničke projekte, čiji su rezultati nedavno objavljeni, podršku je dobilo deset projekata u kojima učestvuju institucije i/ili organizacije iz Srbije. Većinom je reč o partnerskom učešću. Jedini projektni lider iz Srbije je Muzikološki institut SANU, koji je dobio podršku za projekat “Quantum music”, u kojem kao partneri učestvuju i Centar za promociju nauke i New Arts Center.
Program Foruma Kreativna Evropa moguće je preuzeti OVDE (pdf), a nalazi se i u Kalendaru portala za kulturu SEEcult.org. Publikaciju o dosadašnjim uspešnim projektima moguće je preuzeti OVDE, a nalazi se i u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
