• Search form

28.06.2018 | 22:53

Otvoren Narodni muzej, ponovo obećan boljitak za kulturu

Otvoren Narodni muzej, ponovo obećan boljitak za kulturu

Narodni muzej u Beogradu svečano je otvoren 28. juna – 15 godina nakon zatvaranja stalne postavke i više puta odlagane rekonstrukcije, a novo poglavlje započeo je uz ponovljena obećanja zvaničnika Vlade Srbije o nastavku ulaganja u kulturu.

“Još jednom obećavamo, i zbog prošlosti, i zbog budućnosti, da ovo nije kraj našeg bavljenja kulturom”, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obraćajući se mnogobrojnim zvanicama u Narodnom muzeju, koji je otvoren multimedijalnim spektaklom na fasadi zdanja na Trgu republike, koji je privukao veliki broj građana.

Program je počeo promotivnim spotom “Buđenje” sa baletskim umetnikom Sergejem Polunjinom, koji je istovremeno prikazan zvanicama u samoj zgradi, među kojima su bili i  predsednica Skupštine Maja Gojković, ministri, izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, predstavnici kulturnih, naučnih i obrazovnih ustanova, diplomatskog kora, verskih zajednica i drugi akteri javnog života.

Ana Brnabić podsetila je da je pre godinu dana, preuzimajući dužnost, obećala da će Vlada ponovo otvoriti Muzej savremene umetnosti (MSU) i Narodni muzej – dve najznačajnije kulturne institucije koje su, kako je rekla, bile “na mnogo načina simbol vremena u kojem je kultura bila marginalizovana, ali i političara koji su muzeje zatvarali, a kulturu zapostavljali”.

Ističući da Vlada sada stavlja kulturu “na mesto koje joj pripada”, ona je naglasila i da je otvaranje Narodnog muzeja, kao i prošlogodišnje otvaranje MSU-a, “još jedan pokazatelj potpunog kontinuiteta s prethodnom vladom (Aleksandra Vučića), timskog rada predsednika (Vučića) i Vlade, međusobne podrške, snage i nepokolebljivosti”.

“Beskrajno srećna i ponosna” što su i MSU i Narodni muzej, kao “dva projekta od neprocenjivog značaja”, završena u prvih godinu dana rada Vlade na čijem je čelu, Ana Brnabić reklla je da otvaranje Narodnog muzeja predstavlja ogroman vetar u leđa, ne samo u oblasti kulture, te da je “kruna ogromnog timskog rada i saradnje institucija i umetnika”.

Vlada je, kako je istakla, mnogo već uložila u to i kako će Narodni muzej živeti od sutra, nakon otvaranja, kako bi ga približila mladim generacijama, jer one treba da budu nosioci moderne kulturne politike.

Premijerka je najavila i podršku završetku obnove Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju i Narodnog pozorišta u Subotici, otvaranje kreativnog centra u Novom Sadu povodom titule Evropske prestonice kulture 2021, te održavanje dva velika skupa u oblasti kreativnih industrija, kao i retrospektivne izložbe Marine Abramović na jesen 2019. godine u MSU, kada će Srbija, kako je istakla, ponovo postati centar umetničkog sveta i pažnje svetske javnosti.

Ističući da treba spajati kulturu i inovativnost, Ana Brnabić je zaključila a “nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju budućnost”, ali nije konkretno pomenula da li će biti povećan budžet za kulturu.

Potreba većeg ulaganja u kulturu bila je jedna od poruka ministra Vladana Vukosavljevića, koji je istakao da je srpska kultura, sticajem okolnosti, kultura diskontinuiteta, ali da je “dragocene eliksire direktno davala u tokove evropske kulture” i pokazala da je otvorena, gipka i kontaktna, ali i jasno formatirana i otvorena, kreativna i vitalna. “Imamo sve razloge da se ponosimo, ali od ponosa se ne živi”, rekao je Vukosavljević i ponovio da je preporuka Uneska da se ulaže minimum 1% državnog budžeta u kulturu, za razliku od današnjeg nivoa koji je “prilično ispod tog iznosa”.

“Ulaganje u kulturu je sipanje betona u opstanak naroda i države. Mnoge države prihvataju to kao svoje vjeruju, a te činjenice moramo biti svesni i mi”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je istakao da je otvaranje Narodnog muzeja znak da je “u multiuniverzumu zvanog srpska kultura ponovo zavladala harmonija”. To je, kako je dodao, znak da je završen ključni događaj srpske kulture u poslednje dve decenije, da kreće novi život, da je svetlost na svetioniku ponovo upaljena da bude putokaz u ovom i budućim vremenima. Ujedno, ocenio je da je Narodni muzej možda najslikovitiji primer delovanja dvolične prirode, odnosno neodgovornosti, nerada i  nestručnosti, čije su posledice da čitava generacija mladih nije bila u mogućnosti da upozna muzejsko blago.

“Ali, Janus ima dva lica, pa se pokazalo na sreću i ono bolje”, rekao je Vukosavljević i istakao da je Aleksandar Vučić pre dve godine sagledao značaj i neophodnost otvaranja muzeja i obezbedio dovoljna budžetska sredstva. To je, kako je dodao, bio “znak odlučnosti da se agoniji bliži kraj”.

“Uz takav impuls i zavidnu pomoć bilo je lakše Ministarstvu kulture, predsednici Vlade, zaposlenima u Muzeju, izvođačima radova… da velikim trudom na granici svojih kapaciteta učine da se na veliki praznik (Vidovdan) nađemo ovde ovim povodom”, naglasio je Vukosavljević.

Veliku zahvalnost predsedniku države, Vladi i Ministarstvu kulture na kontinuiranoj podršci ponovila je i ovom prilikom direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.

“Bez zajedničkog napora, timskog rada, razumevanja i podrške, Narodni muzej ne bi mogao da bude na ovaj način svečano otvoren”, rekla je Bojana Borić Brešković, ističući da je ta institucija od osnivanja bila “svedok istorije i delila sudbinu naroda, čuvajući baštinjena dobra, pribavljena najviše poklonima, arheološkim iskopavanjima, pa potom otkupom”.

“Obeležavamo sveokupan zamah izuzetno obimnog i teškog poduhvata, kakav se događa jednom u našim životima. Ostvarili smo zadatak i u celosti, na način koji je primeren 21. veku”, rekla je direktorka Narodnog muzeja, ističući da su prvi posetioci Narodnog muzeja, dan uoči svečanog otvaranja, bili najbolji osnovci beogradskih škola koji tokom odrastanja nisu imali mogućnost da vide stalnu postavku. To je i jedan od razloga za slogan multimedijalnog programa “Da li se prepoznajemo?” kojim je Muzej otvoren.

Bojana Borić Brešković posebno je zahvalila svim zaposlenima i izvođačima radova, kao i autorima idejnog rešenja dizajna nove stalne postavke (Jelena Stefanović, Igor i Irena Stepančić) sa oko 5.000 eksponata (od ukupno oko 400.000), koja obuhvata hronološki opseg od dalekog paleolita do umetnosti 20. veka.

Narodni muzej dobio je novi vizuelni identitet zahvaljujući grafičkom dizajneru Slavimiru Stojanoviću. Kreativni tim osmislio je i da zaštitno lice novog poglavlja života Narodnog muzeja postane “Devojka u plavomĐure Jakšića, koja se našla i na lepezama koje su zvanice na svečanom otvaranju isprobale.

Svečano otvaranje Narodnog muzeja, koje je prenosila RTS, završeno je himnom “Bože pravde” koju su otpevali članovi hora Kolibri na ulazu sa Trga republike, a za to vreme na muzejskom zdanju projektovana je zastava Srbije.

Nakon svečanog otvaranja, Narodni muzej otvoren je za sve posetioce neprekidno do petka do 22 sata. Tokom vikenda biće otvoren od 10 do 22 časa, a do 1. jula ulaz je besplatan. Od 3. jula ulaznice će koštati 300 dinara.

Građevinski radovi na rekonstrukciji Narodnog muzeja završeni su krajem marta, kada je počeo rad na pripremi stalne postavke. Rekonstrukcija je rađena prema projektu Mašino-projekta i idejnom rešenju arhitekte Zorana Jovanovića, a radove na restauraciji, sanaciji i adaptaciji zgrade obavila je grupa izvođača na čelu sa preduzećem “Koto”.

Prema prvobitnom planu, objavljenom u maju 2016. godine, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da bude završena za 18 meseci, odnosno do kraja 2017. godine, ali je kasnije odložena za šest meseci i ponovno otvaranje zgrade najavljeno je za jun 2018.

Tokom 2015. godine završena je restauracija fasade Narodnog muzeja. Nakon odustajanja od ranija dva plana rekonstrukcije, radovi na fasadi i prozorima počeli su krajem 2014. godine, pa su predstavnici vlasti najavljivali završetak radova i ponovno otvaranje Narodnog muzeja za 2016. godinu.

Prethodno se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a onda je u vreme ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije i otvaranje i MSU i Narodnog već tokom 2014.

(SEEcult.org)

Video
18. Bijnale umetnosti Pancevo
21.06.2018 | 15:33

VOĐENJE: 18. Bijenale umetnosti u Pančevu - Prostorni agens

Vođenje kroz 18. Bijenale umetnosti u Pančevu “Prostorni agens”, održano od 26. maja do 17.